Gošća 3/3 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Gošća 3/3

Oceni ovaj blog
Poslednjih godina ne vičem ni na koga u kući, mada bih možda trebao, ali nije red pred gošćom, mišljah tad, a starija je otrčala na sprat u svoju sobu. U takvim situacijama popnem se i ja do njene sobe, pa mirno i opušteno.
- Da čujem.
- Šta?
- Štapove za pecanje.
- Nisi mi rekao da ne smem.
- Da ne smeš, šta?
- Pa to
- Šta to?
- Da prizivam?
- Jel znaš ti uopšte koja je bila noćas?
- Znam. Tamna i posle ponoći je ušla u Taurus baš na moj rođendan. Perfektno.
- Na Tamnu Lunu ste prizivale. Da li si ti normalna?
- Pa šta, rođendan mi je. Jesi zaboravio?
- Da, ali koji?
- Sedamnaesti, pa šta?
- Pa šta? A šta smo rekli, sa koliko godina se sme?
- U. – pocrvene i pogne glavu.
- Šta u?
- Pa, ja sam mislila da ako ovde sa šesnaest.. – plač samo što nije.
- Madre del Dios, Tinč, treba li sad da ti pričam koliko bavarski zakon o mlađem punoletstvu koji štiti samo pivarsku industriju ima veze sa zrelošću.
- Ali tata ja sam mislila da je isto tako i sa šesnaest....
- Dobro ne vredi ti sad da plačeš. Šta se desilo?
- Ništa.
- Kako ništa, a Zandmanov pesak? Nemoj sad još više da komplikuješ. Hoću da čujem sve, ako uopšte mogu još da ispravim.
- Pa, prvo sam uzela onaj špiritus što si zimus napravio.
- Dobro si uradila. Mora da bude prirodan etanol. Izbegavaj svaki za koji ne znaš da je prirodan i - kako je dobijen. Šta ste posle uradile.
- Liza je napunila baklje i pobola ih u travu oko tepiha.
- Kako je znala gde treba da stoji koja?
- Ja sam joj rekla.
- A otkud ti znaš?
- Piše u onoj knjizi koju si mo poklonio za prošli rođendan.
- Ej, rekli smo bez foliranja. To tamo ne piše. – toliko još nisam blesav, ali nisam još ni završio rečenicu, već ju je listala.
- Evo, ako ne veruješ. Poledaj.
Pružila mi je knjigu koju sam joj poklonio za prošli rođendan, ali obrnuto. Na desnoj stranici je bio neki tekst viseći na glavačke, a sa leve slika nekog grba iz srednjeg veka. Da, ali sa četiri baklje u četiri boje svaka tamo gde treba, a obrnuti grb je, šta vredi da poričem skoro tačno ono što sam odavno izvezao na šari tepiha. Jedino se urednik knjige zeznuo u postavljanju slike, a i ja sam se zeznuo što joj tad nisam kupio ajtjun.
- Ne vidiš?
- Dobro, i šta ste potom uradile?
- E, a kako može isti špiritus da u svakoj baklji daje plamen različite boje?
- Dete, sad ja pitam.
- Pa, onda smo stale na tepih, ja sam uzela čašu a Liza nož.
- Koju čašu?
- E, neću da ti pokažem. Rekao si da se to nikada izvan...
- Dobro, dobro a Liza je imala svoj nož?
- Jeste. - Mogu misliti na šta su ličile.
- I šta ste potom radile?
- Liza nije imala pojma kako dalje.
- A ti ?
- Ja sam htela samo da je vidim.. da li postoji. Joj tata izvini, nisam htela ništa ja ja.
- Dobro je u redu je, smiri se. Šta je bilo dalje hajde reci mi.
Trebalo joj je vremena da se pribere, a ja sam se cepao između želje da je izgrdim na pasja kola da zapamti ili kao skoro uvek do sad da prigrlim i utešim ono malo tatino blentavo.
Na tatu blentavo, budimo realni.
- Urijel.
- Urijel? – o, hvala ti Majko.
- Da, Urijel .
- Otkud ti znaš kako se ona priziva?
- Evo ovde na ovoj slici kad obrneš. Vidiš? – pečat. Kako da ga ne vidim?
- I šta si radila sa tim?
- Pa samo sam se koncentrisala onako kako smo vežbali, na nameru da se pojavi. Htela sam da je vidim, da je pitam.
- Šta?
- Pa ništa, samo tako, kako joj je.
- Sigurna si da nisi tražila nešto?
- Ne, tata pa nisam baš toliko glupava. Šta ti mislš, da ja baš ništa ne znam?
- Šta je Liza htela?
- Htela je samo da je vidi i kad se pojavila upiškila se. Ali nije ništa otišlo na tepih, proverila sam posle.
- Dobro gde ste nacrale trougao.
- Nigde. Kakav trougao? Šta će nam trougao?
- Morao sam da sednem.
- Urijel?
- Da, Urijel smo zvale. Rekla sam ti već.
- Hvala ti Majko. Dobro, na kom se mestu onda ona pojavila?
- Nije se ona pojavila, nego...
- Nego ko?
- Neka nimfa, kao neka devojčica.
- Dobro, gde se ta nimfa prikazala.
- Iznad jezerceta kod bambusa.
- I ?
- Pitala nas je šta bismo htele od Urijel
- I šta si ti rekla?
- Rekla sam da hoću da je pozdravim i ništa više.
- Izgovorila si na kraju, glasno reči :“ i ništa više.“
- Pa naravno tata. Nisam debil, valjda znam šta radim.
(Au da. Šta bi tek bilo da ne znaš šta radiš?)
- Šta je Liza rekla?
- Ništa, ćutala je skupila se i zatvorila i oči i uši. Mislim da se i onesvestila. Ja sam joj rekla da ni Liza neće ništa više.
- I?
- Rekla mi je da se ne igramo stvarima koje ne poznajemo.
- Samo to?
- Ne.
- Šta još?
- Da će morati sa tobom da razgovara o nečemu ozbiljnom.
- Baš čudno. A jel’ znaš zašto je to rekla?
- Pa valjda zato što smo smo nas dve još hm, nezrele i zato što smo uzele tvoju opremu. Tata izvini.
I šta je onda bilo?
- Odvela sam Lizu u kupatilo i otišle smo na spavanje. Sutra smo vratile tepih u sobu kako si mi rekao i baklje u šupu.
- Šta je bilo sa Lizom?
- Ništa sve je OK. Kad se juros probudila sećala se jedva nečega i mislila je da nije ništa uspelo. - Mama ju je pokupila pola sata pre nego što ćete vi doći.
- Hu dobro je. Sad me dobro slušaj. Dok si nezrela sve što radiš ma kako ti izgledalo bezazleno i - trivijalno prebiće se preko mene ili još gore preko mame. Tebi to izgleda kao zezanje, a zbog ovog ima nos da mi se puši, ako ne i šta još. Jeli vas neko posmatrao?
- Nije. Skoro svi su otišli već posle ponoći. Ostali su bili u sobi, bilo je dosta hladno.
- Ej, nemaš pojma koliko smo dobro prošli. Da je ispalo samo malo drugačije, lako je moguće da nas više nikad ne bi ni videla ili nešto još gore. Nemoj da ti slučajno padne na pamet drugi put. Jel’ jasno?
- Jasno.
(Malo sutra jasno)
Osetila jeste ali se ne predaje. Morao bih ubuduće da se malo više pozabavim njom. Iduće godne postaje punoletna, ko zna šta će tad da joj padne na pamet?
- E tata kad se uopšte postaje zreo?
- Kad sazriš.
- A šta treba da radim?
- Da zriš, dete moje. Da rasteš i učiš. Da vežbaš, a pre svega da shvatiš, da nikad nećeš znati toliko da ne treba i dalje da učiš. I što je još važno, sa tim jagnjeće nevinim pogledom ne možeš da smuvaš tatu.
- Kako onda da...
- Čekaj malo. Dole ti je drugarica, Pia beše? Ona što treba da ide na buvljak u jedan? Nije u redu da tamo sedi i peče jagnjetinu sama sa mamom, dok ti ovde bistriš. Sredi se se, siđi dole i pitaj je ako hoće, da je odvezem već gde treba. OK? - Uhvatih se za kvaku da izađem iz sobe.
- E tata.
- Šta je sad?
- Gde si ti video Piu?
- Kako gde, pa eno je dole sedi i kucka po telefonu.
- Jesi li siguran da je to Pia?
- Pa ja ne znam kako ona izgleda, ali rekla si mi juče da ona treba u jedan.....
Ne, samo to ne, samotone,samotone,samotone.
- Pia mi se javila sinoć, da ne može da dođe, uopšte nije ni bila na žurki.
- Ajmee.
- Tata izvini.
- Leži spavaj dok još nisi dobila što odavno zaslužuješ.
Naravno da je pobegla od mirisa, kad se peče jagnjetina i ja bih, da znam da to išta rešava. Još kako?
Sedela je na travi pod bambusom pored jezerceta.
Uopšte više nije izgledala kao Tijanina drugarica iz razreda.

Pošalji "Gošća 3/3" na Facebook Pošalji "Gošća 3/3" na Google Pošalji "Gošća 3/3" na My Yahoo! Pošalji "Gošća 3/3" na Live Pošalji "Gošća 3/3" na MySpace Pošalji "Gošća 3/3" na Twitter Pošalji "Gošća 3/3" na Digg Pošalji "Gošća 3/3" na del.icio.us

Ažurirano 09.05.2011. u 21:01, autor: MPMcB

Kategorije
U potrazi za ravnotežom

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
  2. Tol (avatar)
    MP, čoveče..pišeš za 10 !
  3. MPMcB (avatar)
    Hvala ti puno Tol
  4. Valeria (avatar)
    Dakle.... neverovatno .

    (u stvari i nije neverovatno, verovatno je.. nego.. )
  5. LJILJA MMM (avatar)
    Dobro jutro generacijo
    Juče od dana ne stigoh da pročitam sve, pa sad uz kafu....svaka čast.
    Piši...lepo je videti sve ove slike
  6. MPMcB (avatar)
    @Val
    Hvala ti puno.
    Verovatno?
    Gde to ima?
    @ Generacijo
    Hvala i sva ti jutra dobra želim, ovo današnje sam pak propustio.
    Ipak, nadam se da sam bar jedan deo dana učinio otpornim na seckanje.
  7. LJILJA MMM (avatar)
    Jesi generacijo......budi siguran :cmok2"