Gošća 2/3 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Gošća 2/3

Oceni ovaj blog
Svejedno, izmaglica je prošla sedamo u kola.
- Jao, moram još da ispečem jagnjetinu. Skroz sam zaboravila.
- Jao.
- Ne izvodi i požuri. Vidi koliko je sati i stišavaj tu muziku, ne čujem šta mislim.
- Ajao.
Sad, nije da ja ne volim Slave, poput njene, Đurđevdana. Mi nismo imali slavu. Iskreno, oduvek mi je malo smetala razlika između onog kako su mi popovi objašnjavali, šta je to Slava u naroda jel’ slavskog i onoga kako je taj isti narod, te iste slave slavio i o njima se obnašao. Sve mi je to godinama, imalo sve manjeg smisla, ali lagao bih, ako bih rekao da ne volim da se o takvim prilika sretnem sa nekolicinom dragih ljudi, poželim im mir i uspeh na pravdi jedinoj. A tu je nekako i miris pečene jagnjetine koji obećava. Osim toga nije baš i da obožavam miris, kad se peče jagnjetina. To su dva jako različita mirisa. Zapravo, prvog bi se rado odrekao, ako bi me to spasilo drugog. Da, još kad bi me neko i pitao.
Kuća u relativnom redu.
- Donesi mi brzo tu jagnjetinu..
- Dobro. Samo prvo ugrej rernu neće još kraj sveta.
Starija ponosna što je sve prošlo po planu, zaključno sa spremanjem. Mlađa spava. Dok dr. Dama, sve preko brige o pečenju, dijagnosticira dečiju neispavanost, hvatam priliku, da sa naivno uredne gomile praznih flaša, brzo sklonim bar nekolicinu od žestokih pića. Ta naivna urednost me je par minuta pre, čisto intuitivno, nagnala da bacim pogled i na još neka mesta u kući, čisto da uhvatim potpuni bilans popijenog i naravno bilans iskrenosti, mlade generacije. Sve to zajedno, ti bilansi mislim, iskustveno, doprinose konstruktivnijoj atmosferi na komandnom mostu lađe naše porodične.
„Koliko li samo popije ta današnja omladina. U naše vreme..“
Koliko me pamćenje služi, piju znatno manje alkohola, nego što smo mi pili u njihovim godinama, jedino što to podnose teže, a skrivaju katastrofalno naivno. Problem je što trenutno, moju generaciju pamćenje i kontanje ne služi toliko, da uvide te činjenicu, pa prave probleme svojoj deci. Ustvari sebi najviše.
- Dobro šta je sa tom jagnjetinom? Hoćeš li da ja siđem dole?
(Šta bi ti falilo?)
- Evo sad ću.
Kuća stvarno u priličnom redu. Starija jedva gleda od umora, ali vodi me kroz kuću i pokazuje mi je, kao da je posrednik u prodaji.
- Jel vidiš, sve smo spremile, kako smo se i dogovorili.
- Dobro, jesi li iznela okrukli tepih u dvorište pre žurke kako smo se dogovorili?
- Da slučajno neko ne nagazi na tvoj okrugli tepih? Zašto nećeš da mi kažeš, što ti je to tako važno?
- Ima vremena saznaćeš. Jesi li ga iznela?
- Jesam, eno vidi tamo na travi okrugli obris. Stajao ti je celu noć napolju. Unele smo ga pre sat vremena.
Jeste, lepo se vidi.
Prilazim travnjaku, uradila je sve tačno kako sam joj rekao.
Tatin tragač.
Malo suviše tačno doduše.
Okrugli obris na travi, ali sa sve četiri strane, oko njega jedva primetno i četiri male rupe u zemlji.
Miris špiritusa, a noćas nije bilo vetra.
Mog špirtusa, a noćas je bio taman mesec.
Odoh do šupe, a nisam ni morao. Četiri bambusove baklje svaka sa svežim tragom zemlje na krajevima gde su bile pobodene.
Okrugli obris na travi, malo previše utisnut, a tek jedva i mestimično pokriven finom plavičastom prašinom.
Omirisah ga povrh špiritusa, jer inače jedva i da se vidi.
- Tijana! (sunce ti dečije)
Isparila, a malo pre je bila pored mene i hvalila se kako je sve išlo po dogovoru.
- Tijana, ovamo dolazi kad govorim!
Ulazim u kuću i odjednom primetim da nisu svi gosti otišli. Na sofi sedi devojčica i petlja u krilu nad mobilnim telefonom. To je beše Pia i ide u jedan na buvljak antikviteta. Podigla je pogled i lepo mi se javila. Vaspitano dete. Kako je nisam primetio malo pre, pitam se ali...
- Donesi mi već više tu jagnjetinu, koliko puta da ti kažem? Vidi koliko je sati, Simići samo što nisu. Trebalo je već odavno da se peče.
- Ajme Simići.
- Slušaj, ako ti nećeš, ja mislim da...
Ma ne bre, skroz sam zaboravio. Treba da mu snimim onaj CD. Joj, što mi nisi rekla pre bre ženo, čoveče kako sad sto stvari odjednom... Evo ti jagnjetina.
Nakratko ugledah Piu. Malo smo nepristojni pomislih. Pričamo jezikom koji dete ne razume i pravimo doduše stres ni oko čega, naš tipičan, ali dete ipak ne razume. Učinilo mi se čak da je gledala taj komad jagnjetine nekao uplašeno. Normalno, uvek kad je neko od društva naše dece u kući prebacujemo se na nemački. To Dama nikad ne propušta, ne znam šta joj bi sad, stres valjda, ali pre svega hoću sa Starijom da raščistim neke stvari. Grabeći uz stepenice do njene sobe pade mi na pamet, kakvo je to njeno ponašanje, tako da zapostavi gošću ostavivši je samu u dnevnom boravku. Poslednjih godina ne vičem ni na koga u kući, mada bi možda trebao, ali nije red pred gošćom, mišljah tad, a starija je otrčala na sprat u svoju sobu. U takvim situacijama popnem se i ja do njene sobe, pa mirno i opušteno.

Pošalji "Gošća 2/3" na Facebook Pošalji "Gošća 2/3" na Google Pošalji "Gošća 2/3" na My Yahoo! Pošalji "Gošća 2/3" na Live Pošalji "Gošća 2/3" na MySpace Pošalji "Gošća 2/3" na Twitter Pošalji "Gošća 2/3" na Digg Pošalji "Gošća 2/3" na del.icio.us

Ažurirano 09.05.2011. u 16:53, autor: MPMcB

Kategorije
U potrazi za ravnotežom

Komentari