Vecera za dvoje - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

dobra predskazanja

Vecera za dvoje

Oceni ovaj blog
Vece je obecavalo. Jak miris romantike sa erotsko – pornografskim primesama sirio se vazduhom, a ona ga je svakim udahom upijala. Ali, bilo je to plitko disanje, jer drugacije nije znala, niti je pokusavala dublje da udahne.
Dosao je po nju. Malo ljubljenja, malo komplimenata. Krenuli su autom, usput razmenjujuci ono sto bi se slobodno moglo nazvati frazama. I ona negde duboko u sebi zgrabi cekic i poce da udara po pticici, zarobljenoj u njenom telu -kavezu, koja je porucivala– Dosadno je, dosadno…. Sa svakim udarom pticica, a time i njen glasic postajali su veci i jaci. Pticica je rasla u direktnoj srazmeri sa jacinom udaraca, opiruci se svesnim zeljama svog kaveza, zadirala je u podsvest i odatle na svetlo izvlacila najskrivenije potrebe. Zabavljajuci se pticicom, nije primetila da su zasli duboko u Kosutnjak, jednim od onih puteva koji lice na planinske puteve, sa sve prevojima, dok auto nije par puta zahuktao, pljucnuo i stao. I svetla se pogasise. On, njen pratilac, ljubavnik i sustinski strano telo prvo pokusa da ga upali, a zatim izadje da pogleda. Ona je zapalila cigaretu, da prekrati vreme – I, sta mu je?, upitala je sa mesta suvozaca, kolutajuci ocima. Auto je bio relativno nov, dobar, nije trebalo nista da mu fali. On joj odgovori – Ne znam, ne vidi se nista konkretno. Uzdahnula je i uzela mobilni. Dometa nije bilo. On je pogledao na svoj fon, ni njegov nije bio nista zivotniji od njenog. Bilo je dva izbora ili da sacekaju da tuda neko prodje, sto bi bilo slicno iznenadnom letnjem pljusku ili da ostave auto, krenu putem i izadju tamo negde kod Filmskog grada, sto je zahtevalo barem malo dnevnog svetla i ostavljanje auta na milost i nemilost. Kondicija oboma nije manjkala. Aj pogledaj bolje to - dobacila mu je, a u sebi zlovoljno pomislila - Super, docekacu jutro u ebenom autu. Onda je izasla sa fonom u nadi da ce pronaci mesto na kome ce se pojaviti jedna blagoslovena crtica, koja ce omoguciti poziv u pomoc. I tek sto je izasla svetla bljesnuse ka njoj i ugasise se. Iza njihovog automobila stao je drugi, iz koga ubrzo izadje muskarac. Trgla se, bez ikakvog razloga. Slicna scena i slicna dijagnoza. Autu nista nije falilo. Svi cetvoro su bili napolju, nervozni i bez ideje sta da rade. I dok su tako cekali da resenje padne s neba, pridruzise im se jos dva auta i dva para. Dok je ona premetala po mislima bermudski trougao, pomeranje polova, sunceve pege i jos gomilu logicnih i nelogicnih resenja, auta pocese da blede. Gusta suma postajala gusca, a drvece se pocelo javljati i tamo gde su ljudi sasekli svaku mogucnost da ponovo izraste. Pod njihovim nogama poce da izbija zemlja, vlazna, puna lisca i korenja, zamenjujuci asfalt. Samo su oni ostajali isti, pod punom opremom i maskama za izlazak, koje ipak nisu mogle prikriti stravu, sok i stanje kada se misli pretvaraju u klupko zamrsene vunice. I sve stade, promena bi zavrsena. Auta nigde nije bilo, kao ni asfaltnog puta, samo su jos postojali telefoni za koje su se grcevito drzali, kao jedinu vezu sa razumom i stvarnoscu. Puknutu vezu.
Ovo je glupi san - rece jedan od muskaraca, jer tako je nalagao njegov mozak, koji se upinjao da obrise ono sto se dogodilo, da ne bi otklizao u ludilo.
Da - potvrdila je jedna od zena, ponadavsi se da sanja i da su svi ostali samo deo njenog sna, koje ce budjenje oterati.
A da krenemo putem mozda naidjemo na nekoga ili nesto? - predlozi neko. Ta recenica se uvuce medju njih i prosiri i oni stanje prihvatise kao sto bolesnik prihvata hronicnu bolest.
Da, da mogli bismo – oglasi se i On slegajuci ramenima, kao da je to sto se dogodilo upravo ono sto je trebalo da se dogodi, nesto najprirodnije i najlogicnije. Svi prihvatise potpuno sigurni da nema tu nicega sto se ne bi moglo objasniti zemljotresom, ozonskom rupom, vanzemaljcima ili naglim skokom cena usled inflacije. Krenuse, ipak pomalo oprezno, onim sto je od puta ostalo, sekuci mrak svetloscu preostalih baterijskih lampi. Tap, tap po mraku, napred, negde u potrazi za izlazom, resenjem i prigodnim objasnjenjem.

Tisinu je razbijao samo bat njihovih koraka, ali oni ipak nisu culi one koji su im se vesto privlacili s ledja dok se ne obrusise na njih uz urlike, koji su oznacavali pocetak napada. Svih osmoro se letimicno okrenuse i instinktivno potrcase. Ona okrenuvsi se vide polugole ljude sa djindjuvama po telu, obojenih lica, sa kopljima u rukama, poput ljudi iz nekog plemena. Trcala je pokusavajuci da ga sustigne, ali ga je sa svakim skokom gubila i on uspori da je saceka, iako je zvuk bosih tabana po zemlji bivao sve blizi. Zaustavio ih je jauk i pad tela. Osvrnuse se ponovo i videse jednog od muskaraca na zemlji, probodenog kopljem u nogu i divljake koji ga okruzuju, potpuno izgubivsi interesovanje za ostatak “lovine”. Zena koja se bila dovezla sa palim muskarcem bacila je kratak pogled i nastavila da bezi. A Oni su nastavili za njom, zajedno. Na bezbednoj udaljenosti, kada su bili sigurni da ih lovci ne prate, svi stadose. Gledali su u pravcu iz kog su bezali. Tamo je stajalo selo, sa niskim kolibama od pruca, a u centralnom delu gorela je vatra. Ona je bila ubedjena da pored sela nisu prosli, ali ta misao jednostavno nestade i Ona, kao i svi ostali, prihvati postojanje sela bas na mestu na kome se nalazilo. Oko vatre gomila divljaka je plesala, a zatim se razmakose da bi propustili dvojcu koji su vodili vezanog coveka 21. veka. I bacise ga u vatru. Zena, koja je sa njima bila, sa svakim njegovim jaukom, koji se topio u plamenu, je bledela, dok oboje nisu nestali. Muskarac u vatri, a zena negde. Ostade ih sestoro nemih i bespomocnih, koji nastavise dalje. Ona je isla pored njega, pokusavajuci da razmislja o stanu iz koga je te veceri izasla. Pokusavala je da se seti boje namestaja, rasporeda, boje novih plocica u kupatilu, ali svaka misao za koju bi se uhvatila nestala bi. Kao da nicega nije bilo pre sume i da je u toj sumi oduvek i da ce u njoj biti zauvek. Osvrnula se oko sebe i videla Njega. Ruka joj je sama posla ka njegovoj ruci, a njegova se saka otvorila da primi njenu i nastavise, drzeci se, da koracaju sa ostalima. Mesec je motrio njihovo kretanje.Put i noc pruzali su se u vecnost i nigde.

Presece ih grupa muskaraca, naoruzanih, prljavih, oko kojih se sirio smrad na kojem bi im i potpuno zapusteni svinjac pozavideo. Nemajuci gde poceli su da uzmicu nazad, sve brze, dok koraci ne postadose trcanje. Zena u njenoj blizini ne vodeci racuna, u strahu i brzini nalete na Nju, obe padose. Njena ruka iskliznu iz Njegove. Ali, on se okrenu i podize je, a muskarac pratilac te druge zene, nastavi da bezi i ne pogledavsi gde je ona. Trcali su bez osvrtanja bezeci od pohotnog smeha i zvuka cepanja odece sa tela uhvacene zene, kojoj pomoci nije bilo. Bezali su od njenog placa, koji postajase sve vise slasni uzdah pozude i vrisak strasti, a sa svakim zeninim oglasavanjem muskarac, njen pratilac je bledeo dok sasvim nije nestao negde. Tada nestase i zvuci u daljini i njih cetvoro stadose da pogledaju, ali nicega nije bilo ni napred, ni nazad. Samo put, noc, suma, tisina i miris vlage i mokrog rastinja u vazduhu. Iscrpljeni seli su da odmore i saberu. Ali, nista im nije bilo ni cudno, ni neobicno, sve je bilo onako kako treba da bude. Normalno - sinulo je Njoj, ali se ipak priljubila uz Njega i On uz Nju i tako su sedeli i tiho pricali, da ne probude dva spavaca pored njih. Pricali su ne vise fraze, vec su materijalizovali sopstvene misli i On joj rece da mu kaze svoju najvecu tajnu. Tada je zastala, uplasena ne od toga sto bi imala da kaze, nego od toga sto bi sebe podelila i dala mu svoju sustinu. Cutala je, dok je potreba da se makne od njega rasla i Ona poce da izmice i kida niti izmedju Njih. I sa svakom niti koja bi pukla, praznina u Njoj postajala je veca. Ali ne kao pre, primamljiva i oslobadjajuca, vec samo praznina, koja gusi i od koje podilazi jeza, sapnula mu je svoju tajnu. Pogledao ju je zamisljeno i odgovori joj sapatom. Priguseno su se smejali, dok se suma preteci nadvijala nad njima.

Nastavili su tim svojim putem sa prevojima i krivinam. Prelazili su preko korenja, lisca i kamencica, pored zbunja i drugog niskog rastinja i drveca cije su se krosnje spajale. Sve sto su vise isli, magla, koja je pocela da se spusta, je postajala gusca, dok na kraju nisu bili prinudjeni da stanu, da sacekaju da se magla digne. Cim su stali iz magle je izasla zena, lepa i prijatna. Trazila im je da joj daju sve sto imaju u zamenu za izlazak iz sume. Svaki pogled na zenu iz magle otklanjao je sumnju u lose namere, budio poverenje, i podsticao cinjenicu da i onako nemaju sta da izgube. Dali sve sto su imali, cak i bezvredne baterijske lampe. Zena je bila nezadovoljna. Nije pomaglo ni to sto su svi cetvoro otimali oko reci da objasne kako trenutno nemaju nista i da ce joj dati cim se vrate, cim ih ona vrati u civilizaciju. Zena iz magle je insistirala i svi na kraju zacutase. A onda, druga zena presece monolog zene iz magle recima pracenim kikotom – Jedino jos odecu i njega da ti dam - i pokaza na coveka pored nje, koji zabezeknuto pogleda spreman da odreaguje sa udri ili bezi. Zena iz magle uzvrati zeni sirokim, na oko prijateljskim osmehom, pruzajuci ruke ka njoj i muskarcu – Vas dvoje podjite za mnom. Zatim pogleda Njih i doda ozbiljno – A za vas dvoje izlaska nema. Zena prihvati ruku zene iz magle i pogleda u Njih sazaljivo, istovremeno ponosna na sebe i svoju domisljatost. Muskarac je zastao, kao da je uocio gresku, ali ga zena podstaknu – Idemo, i on pruzi svoju ruku ka ruci zene iz magle i nestadose svi troje negde, a sa njima nestade i magla. U mraku ostadose dva putnika, kao dva drumska razbojnika. Mozda smo trebali... - otpoce Ona, a On je prekide odmahujuci glavom – Cini mi se da je ipak bolje….Rec “ovako” ostade da visi u vazduhu, jer ispred njih izlete zver slicna divljoj macki i krenu u skoku na muskarca. Ona ne razmisljajuci stade ispred njega. Zver je obori i uhvati zubima za vrat. Pred ocima joj bljesnu......crtica na mobilnom telefonu.

Pošalji "Vecera za dvoje" na Facebook Pošalji "Vecera za dvoje" na Google Pošalji "Vecera za dvoje" na My Yahoo! Pošalji "Vecera za dvoje" na Live Pošalji "Vecera za dvoje" na MySpace Pošalji "Vecera za dvoje" na Twitter Pošalji "Vecera za dvoje" na Digg Pošalji "Vecera za dvoje" na del.icio.us

Ažurirano 27.08.2013. u 18:58, autor: dobra predskazanja

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. dobra predskazanja (avatar)
    (nastavak)

    Evo ga domet- uzviknu Ona ushiceno.
    Ne treba nam vise- odgovorio on iz upaljenog auta mrsteci se na tablu.
    A? Kako? – pogleda u njegovom pravcu ne napustajuci, za svaki slucaj, svoj polozaj na putu.
    Sa autom je sve u redu…….nesto smo se istripovali, oboje – odgovorio je on zbunjeno, a onda poce glasno da se smeje i sebi i njoj i kroz smeh izusti – Ajde.
    Malo se premisljala, a zatim usla u auto smejuci se. Pogled oci u oci i radost, kao posledica njegove blizine, je preplavi. I vide radost u njegovim ocima. Povezose se asfaltnim putem do izlaza, i prvog skretanja i dalje zajedno. Usput je nestala i misao o misli koja izmice, misli o nekom dogadjaju, necem bitnom sto se mozda dogodilo. A pticica u kavezu, se vise nije oglasavala, bila je slobodna sa i pored Njega.
    Te veceri jedan sto u jednom restoranu, nije docekao dva gosta kojima je bio namenjen. Nije im bio potreban.
    Ažurirano 06.05.2011. u 01:13, autor: dobra predskazanja
  2. Borac za prava zivotinja (avatar)
    Sjajno napisano.
  3. dobra predskazanja (avatar)
    hvala.
  4. LJILJA MMM (avatar)
    Svaka čast......