Šopenhauerova volja i stvar po sebi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Šopenhauerova volja i stvar po sebi

Oceni ovaj blog
Шопенхауер до воље, као нечему најближем ствари по себи и самим тим супстанцији света, није дошао тек тако јер му се ето ћефнуло да своју филозофију заснује на вољи, већ то има разлог који можемо свести на ових неколико мисли.

Баркли је дошао до открића корелативности субјекта и објекта, а које показује да објективан свет какав га опажамо, изван сазнања субјекта није више објективан већ је суштински другачији, по себи.
Ово Барклијево откриће које је, можемо рећи, можда највеће откриће у историји људске мисли, довело је до дефинтивне поделе свега на појаву и ствар по себи. Сазнање има посла једино са појавом, док је ствар по себи непознато X. Кант је ту истину само касније потврдио својом трансцендеталном естетиком или открићем да су форме простора заправо априоне форме чисте чулности, што значи да су иманентне свести,субјекту.
После свега овога "ствар по себи"је дефинитивно остала недоступна сазнању што је и био крај спекулативне метафизике.
Међутим, Шопенхауер није одустао од покушаја већ је нашао пут према ствари по себи са сасвим друге стране него што је сазнање. Тај пут не води до потпуног откровења исте, али нам може барем дати слутњу шта би могла бити.

Значи, знамо да ствар по себи није објекат, али шта је онда?

Пошто сазнање има посла једино са објектима интелект нам не може пружити одговор. Ипак, у самосвести постоји нешто где подела на субјекат и објекат престаје да важи, а то је ВОЉА. Јер ја сазнајем вољу у самосвести као објекат, али сам и ја то што сазнајем.

Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati čudom svoje vrste.
Sopenhauer . iz dela "O nacelu razloga"
Тај моменат на кога наилазимо у самосвести а кога је Шопенхауер назвао "чудо", може нам показати шта би ствар по себи могла бити .. тј. да је она блиска вољи. То, бар делимично уклањање форми опажања или простора, каузалитета па чак и поделе на субјекат и објекат, доводи нас одједном до слутње ствари по себи а која је блиска вољи.
Тако да "воља" није нека произвољна фантазмагорија већ је то оно једино што нас може приближити, бар делимично, ствари по себи и показати нам шта је она изван појаве.
Она је блиска вољи. Али, наравно, шта је воља сама по себи када се не показује као воља у самосвести, то остаје питање без одговора.

Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu, ja sam je uvek imao u vidu, da ni unutrašnje opažanje, koje mi imamo o svojoj sopstvenoj volji, još nikako ne daje potpuno i adekvatno saznanje stvari po sebi. To bi bio slučaj kada bi to opažanje bilo sasvim neposredno. Ali pošto se ono izvodi tako što volja, otelotvorujući se, stvara sebi i intelekt (radi svojih odnosa sa spoljašnjim svetom) i intelektom sebe u samosvesti (nužnoj suprotnosti spoljašnjem svetu) saznaje kao volju, onda to saznanje stvari po sebi nije potpuno adekvatno. Pre svega, to saznanje je povezano s formom predstave; ono je opažanje i, kao takvo, deli se na subjekt i objekt. Jer, ni u samosvesti ja nije sasvim jednostavno, već se sastoji od saznavaoca (intelekta) i saznatog (volje); intelekt ne biva saznat, a volja ne saznaje, iako se oboje stiču u svest jednog ja. Ali upravo zato to ja nije sa sobom sasvim p r i s n o, nije, tako reći, prozirno, već je neprozirno i stoga samom sebi ostaje zagonetka. Dakle, i u unutrašnjem saznanju još uvek postoji razlika između bivstvovanja-po-sebi njegovog objekta i opažanja tog objekta u saznavalačkom subjektu. Međutim, unutrašnje saznanje je oslobođeno od dveju formi koje pripadaju spoljašnjem saznanju, oslobođeno je, naime, od forme prostora i od forme kauzalitetakoja posreduje u svakom čulnom opažanju. S druge strane, ostaje još forma vremena, kao i forma bivanja saznatim i saznavanja uopšte. Dakle, u tom unutrašnjem saznanju stvar po sebi je, istina, u velikoj meri zbacila svoje velove, ali još se ne pojavljuje sasvim gola. Usled forme vremena koja joj je još svojstvena, svako svoju volju saznaje samo u njenim sukcesivnim pojedinačnim činovima, a ne kao celinu po sebi. Zato niko ne poznaje svoj karakter a priori, već ga upoznaje tek putem iskustva i uvek nepotpuno. Pa ipak, opažanje u kojem saznajemo pokrete i činove sopstvene volje mnogo je neposrednije od svakog drugog opažanja. Ono je tačka gde se stvar po sebi pojavljuje naj-neposrednije i gde je saznavalački subjekt osvetljava iz najveće blizine; zato je taj tako prisno saznat događaj jedino i podesan da se njime tumači svaki drugi događaj.

Svet kao volja i predstava 2
Али, и без тог одговора, само наслутити шта би ствар по себи могла бити или да је она блиска вољи, да је иманентна, да је сама основа нашег духа велико је знање.
Кључне мисли које су родиле Шопенхаурову филозофију садржане су у томе. У том моменту спознања филозофског чуда или престајања важења поделе на субјекат и објекат.

Воља Откровење једног чуда
http://forum.krstarica.com/entry.php/5073-VOLJA-Otkrovenje-jednog-čuda

Pošalji "Šopenhauerova volja i stvar po sebi" na Facebook Pošalji "Šopenhauerova volja i stvar po sebi" na Google Pošalji "Šopenhauerova volja i stvar po sebi" na My Yahoo! Pošalji "Šopenhauerova volja i stvar po sebi" na Live Pošalji "Šopenhauerova volja i stvar po sebi" na MySpace Pošalji "Šopenhauerova volja i stvar po sebi" na Twitter Pošalji "Šopenhauerova volja i stvar po sebi" na Digg Pošalji "Šopenhauerova volja i stvar po sebi" na del.icio.us

Ažurirano 08.05.2016. u 21:19, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
  2. 123loncar (avatar)
    ....pa navrati češće ....