Plazma sarma - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

DjoloIznogud90

Plazma sarma

Oceni ovaj blog
Od rođenja nikad nisam bio razrdažljiv, takoreći, bolelo me uvo da se ja nerviram zbog gluposti i kidam živce. Flegman, kakav jesam, mnoge stvari sam podneo mnogo lakše, po mom mišljenju, od onih koji razbijaju pesnice o zidove i telefone o glave. Drugi kažu da ja to sve skupljam u sebe i da ću jednom da puknem, i k'o zna šta ću da uradim. Kad razmislim sad, nisam se iznervirao ima nekoliko godina, ono baš dobro, a tad sam vrištao na sav glas, komšije su mislile da neko ubija nekog. A tad sam bio sitan i nebitan. Dok se drugi izviču jedni na druge ili na mene, a već sutradan su "Jao, pa de si ti? Šta ima?", ja to sve skladištim negde u dubini i ne zaboravljam, dok se oni ponašaju kao da nikad ništa nisu rekli. I jeste njima bolje, varao sam se ja. Tako sam sinoć sanjao čudne stvari, dobro, neke ne bi bile logične za budućnost, ali ipak celokupna zamisao mi se čini ostvariva.

Ustao sam da odem s drugaricom na kafu, veče pre tog je javila da se nađemo da se ispričamo. Uzeo sam ključeve od svoje zelene bube sa crnim šarama i djubre da bacim. Do kontiša me je napao čopor čivava lutalica, i ja sam se jedva probio da ne zgazim neku. Ubacio sam đubre u metalnu spravu, a iz nje je izašao veseli klovn koji me je poprskao pištoljčićem s čokoladom. Jeji! Smejao se veselo a ja sam pomislio da veću budalu skoro nisam video, čisteći kapuljaču od čokolade. Skinuo sam duks, ubacio u bubu i seo u nju. Nije htela da upali par minuta a ja nisam hteo da upadnem u guzvu, mrzim glupi beogradski saobraćaj. Sa sauhom sam najzad upalio i krenuo. Pola metra napred, Tap! Buba se nakrivi. Razmišljam ja, šta je, pukla guma možda? Odem sa suvozačeve strane, zadnjeg točka nema a cela strana iscrtana grafitima u crveno-belo i napisano nešto, pravopisno bolno za mene da čitam, tako da se nisam ni potrudio. Pa da li je moguće! Šta ću sad, razmišljam, pljeskavica jutro je, baš ću ja da nađem nekog majstora, a i drugarica je krenula do grada. Ništa ne mogu da uradim. Nema veze, idem gradskim. Do stanice me neki lik, standarno zadivljujuće glupo, zakači iz sve snage ramenom, i okrenu se za mnom da mi nešto opsuje i da izaziva na fajt, dok se njegov ćelavi drug smejao. Iskulirao sam ga i gledao pufnaste pingvine kako lebde nebom zaklanjajući sjajnu bundevu s vremena na vreme. Na stanici sam stisnuo dugme i bus se stvorio iz oblaka dima, te sam ja ušao u njega. Htedoh da pustim muziku na svom sladoled-fonu, ali primetih da ga nema u džepu! Omajgad! Onaj napucani bilmez mi je ukrao fon i sad ga negde usput jede! Pošto je bus već bio u modu zvučne brzine rekoh da je uzalud da mislim na to i da nastavim do kafića. Usput sam ubrao jedan sendvič da prezalogajim, ali me je crv iz njega ugrizao ja jezik i rekao da sam slepac, na šta sam i to batalio. Sreo sam Optimus Prajma i pitao ga šta radi, na šta mi je on rekao da sam poludeo i da je on obična telefonska govornica. Nasmejao sam se jer znam da je Optimus baš kul lik i nastavio dalje. Na pešačkom prelazu me šutnula zebra, a neka baba je počela da se dere na mene jer mi je ispala knedla iz džepa na zemlju i jer sam isprljao tek postavljen asfalt-tepih u Bulevaru. Iskulirao sam sve i spustio se niz tobogan do Trga, pozvao roze slona da kupim od njega krofnu s džemom od jagoda, a on je rekao da su jagode sad zaštićena vrsta i da ne smeju da se jedu i da sam glup i da ne pazim na životnu sredinu. Rastužio sam se zbog svega sto mi je rekao, pogotovo jer ne mogu više da jedem jagode. Stigao sam polako do kafića, a mačići siročići pred njim su me napale da im dam neki dinar jer nemaju šta da jedu. Nađoh u džepu nojevo jaje te im dadoh, smatrajući da je to dobra zamena za pare za, je li. hranu. Mačići su se iznervirali, gađali me jajetom, izgrebali, i uzeli mi novčanik i prstenje. Sa žumancetom na glavi sam ušao u kafić, a drugarica me je već čekala za palačinkom i ustala je da se pozdravi sa mnom.

- Pa gde si ti bre Đokice?!

Đokice, Đokiceee, Đoookice, odzvanjalo je u mojoj glavi, česti nadimak koji mi nikad nije smetao, skoro nikad, sad je pokrenuo neku mašineriju u mojoj glavi. Iskočila mi je žila kucavica na čelu, besno lupajući, zacrveneo sam se u licu i počeo da vrištim. Otkinuo sam najbližem konobaru ruku i počeo da je tučem njome, na šta se on smejao kao i ceo kafić. Flašama sam gađao te ljude. Krvav i poludeo izašao sam napolje i popeo se na obližnji auto i počeo da skačem po njemu, svi su se smejali, čak i lebdeći pingvini. Ukrao sam tenk iz prodavnice, je li, tenkova, i počeo da gazim ljude i živuljke, da gađam zgrade. Svi su se i dalje smejali. Srušio sam Skupštinu, Pink, kuću Velikog Brata, i sve što me ikada nerviralo. Kad to nije bilo dovoljno, uzeo sam hover-kosilicu i počeo da kupim ljude usput. Letele su noge, ruke, krv, svašta! Oni su se i dalje smejali! Glave na zemlji su se smejale, huligani su se smejali, ćelavi bilmezi i leteći pingvini su se zagrlili i zajedno brisali suze od smeha, mačići su se smejali! Flipnuo sam skroz, počeo sam i sam da se smejem, toliko sam se smejao da sam upao u sopstvenu kosilicu...

Tu sam se cimnuo i probudio u svom krevetu, skroz znojav. Zaključio sam da nisam trebao da pojedem onu sarmu što je čudno mirisala. Bilo mi je malo muka ali sam svejedno bio mnogo gladan. Otišao sam do frižidera i krenuo da uzmem svoje mleko. Tetrapak je bio prazan! Moj cimer je popio moje mleko! Zgrabio sam čekić za meso i otišao u sobu...

Da vam kažem, baš sam se izveštio u pisanju nogama, mada mi nekad smeta kad me nešto svrbi a meni ruke zavezane na leđima. Tad se češem o zidove, ali nije ni to loše. Kul je ovde, društvo je skroz blesavo, sviđa mi se, a anđeli su baš fini, stalno nam daju šarene bombonice. Nekad se igram sa svojim drugom Žarkom, ali je on tužan jer niko drugi neće da se igra s nama, kažu da ga ne vide, svašta. Inače sam, oke, baš mi je lepo ovde.

Pošalji "Plazma sarma" na Facebook Pošalji "Plazma sarma" na Google Pošalji "Plazma sarma" na My Yahoo! Pošalji "Plazma sarma" na Live Pošalji "Plazma sarma" na MySpace Pošalji "Plazma sarma" na Twitter Pošalji "Plazma sarma" na Digg Pošalji "Plazma sarma" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    Bravo !

    "Srušio sam Skupštinu, Pink, kuću Velikog Brata, i sve što me ikada nerviralo." - za ovo dvaput bravo !
  2. mari47 (avatar)
    Đole, Đole....sam te Bog poslao sa ovim tekstom. Sva sam smlaćena nešto
    evo celi dan od podne....Nasmejah se tvojim sanjarijama, onako zdravo...Čista rehabilitacija. Biće pisac od tebe, vidim ja. Ustvari, čitam ja.
    Pozdravlja te verna čitateljka....Naidji češće....
  3. DjoloIznogud90 (avatar)
    Hvala na podršci, to mi mnogo znači...
    Drago mi je što ostavljam pozitivan utisak ovde...
    Nadam se nekom izdavanju, ako nekako nađem kako...
  4. red riding hood (avatar)
    hahahahahahahahahahahahahahaha..ooooo zivote..o gde si juce bio,i ti i tvoj blog,i juce i prekjuce kad sam bila iznervirana do bola..svaka ti cast.
  5. DjoloIznogud90 (avatar)
    Bejah ja tu, samo me malo teško naći, hahaha...