Veliki prasak (I) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Veliki prasak (I)

Oceni ovaj blog
Naučno shvatanje sveta priznaje samo materijalnost ili fizičku dimenziju kao postojanje. Ili drugim rečima, samo ono što ima oblik (pojavu) ili što je dostupno uočavanju i analizi. Sve što izlazi izvan toga domena se definiše kao nepostojanje.

Zato se i sama svest vezuje uz oblik i materiju, odnosno poriče se sposobnost njene egzistencije nezavisno od materijalnog oblika. S obzirom da je svest suština života i postojanja, na taj način se uvodi pojam nepostojanja ili nebića. Koliko je takav stav osnovan ako se uzme u obzir činjenica da sam sistem postojanja daleko prevazilazi kapacitet uočavanja i razumevanja ljudi?

Svako shvatanje koje izlazi izvan domena fizičkog ili prelazi u sferu intuitivnog svesnog ili nefizičkog se omalovažava i obezvređuje zbog nedostatka dokaza u fizičkoj sferi. Iz tog razloga se duhovnom ili religioznom shvatanju ne pridaje veći značaj. Međutim, često se upravo odbačene i omalovažene religiozno duhovne teorije mukotrpnim i napornim naučnim istraživanjima pokažu kao tačne.

Tako na primer, naučna pretpostavka o "praiskonskom atomu" koja je vezana uz teoriju Velikog praska (Big-Bang) ima dosta podudarnosti s drevnim konceptom o "svetskom ili kosmičkom jajetu."

Teorija Velikog praska (Big-Bang) je najpoznatija ili najprihvaćenija teorija nastanka univerzuma pošto su se mnoge njene postavke potvrdile kao tačne. Jedna od njih je da se univerzum nalazi u stanju stalnog širenja. Teoriju Velikog praska je prvi predložio Georges Lemaitre (Belgijski fizičar i katolički sveštenik) samo što ju je on nazvao "hipoteza praiskonskog atoma" dok je Fred Hoyle prvi upotrebio ime teorija Velikog praska.

Po toj teoriji stanje izuzetne gustine i temparature je dovelo do Velikog praska usled kojeg se praiskonski atom koji je sadržavao svu masu univerzuma razdelio stvarajući prostor i vreme i nebeska tela.

Po Lemaitre širenje univerzuma će se nastaviti sve do jedne izvesne granice gde će opet doći do njegovog ponovnog skupljanja što će rezultirati time da se sve opet zgusne u pređašnje zgusnuto stanje praiskonskog atoma. Takva teorija o zgusnutoj masi ili singularnom praiskonskom atomu može se naći u mnogim religioznim objašnjenjima.

Najraniji koncept o jajoliko oblikovanom kosmosu nalazi se u Sanskritskim spisima. O tome se veoma detaljno govori u Brahmanda Purana. Reč Brahmanda je sastavljena od dve reči gde Brahm znači 'kosmos' ili 'širenje', a Anda znači 'jaje'. U Rig Veda izvor nastanka univerzuma je 'zlatna utroba' ili 'zlatni fetus' (Hiranyagarbha). U Vayu Purana (4.74-75) piše:
"The whole universe including sun, moon, planets, and galaxies was all inside the egg, and the egg was surrounded by ten qualities from outside."
U Kineskom mitu Pangu univerzum je takođe poceo kao jaje. Isto se odnosi i na neke Egipatske i Finske mitove.

Šta je objašnjeno teorijom Velikog praska, praiskonskim atomom ili zgusnutom masom? Kako je nastala ta masa i temparatura? Iz ničeg? Nepostojanja?

Religiozno (duhovno) shvatanje poriče dimenziju nepostojanja, time što definiše svest kao nefizički ili bezoblični entietet smisla i života koji ima svojstvo kreativnosti, samorazvoja, bezvremenosti ili neuništivosti.

Po tom shvatanju ne postoji nepostojanje već samo svest ili smisao u razvoju ili promeni. Svest sopstveni razvoj ostvaruje stalnim sažimanjem i ekspanzijom sto se reflektuje kao pojava tame i svetlosti, tj. pasivnog i aktivnog stanja u fizičkom postojanju.

Dok nauka pasivno stanje definiše kao nepostojanje religija ga definiše kao suštinsko "svesno jezgro" koje usled sveobuhvatnosti ili ostvarenog savršenog razvoja ostaje mirno, a aktivno stanje fizičke dimenzije odredjuje kao fazu razvoja s karakteristikama ograničenosti, nesavršenosti ili nemira.

Religija suštinu (bitak) svesti tumači kao apsolutno jedinstvo ili punoću ljubavi koja kad dostigne vrhunac sažetosti (ekstaze) kulminira u kreativnu misao kojom nastaje ekspanzija individualnosti i aktivnosti kojima se osvaruje razvoj, te onog momenta kada se ostvari viši stepen smisla ili savršenstva svest ponovo kulminira u ljubav čime nastaje njeno sažimanje. Zato ova dva komplementarno suprotna stanja svesti uslovljavaju i stvaraju međusobno postojanje stalnom naizmeničnošću.

Pošalji "Veliki prasak (I)" na Facebook Pošalji "Veliki prasak (I)" na Google Pošalji "Veliki prasak (I)" na My Yahoo! Pošalji "Veliki prasak (I)" na Live Pošalji "Veliki prasak (I)" na MySpace Pošalji "Veliki prasak (I)" na Twitter Pošalji "Veliki prasak (I)" na Digg Pošalji "Veliki prasak (I)" na del.icio.us

Ažurirano 03.05.2011. u 13:12, autor: sofija06

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Lepo si ovo objašnjenje dala i povezala tumačenje početka u religiji i nauci i u tvojim izlaganjima o svesti.i mudrosti.
    Zaista izgleda tako kao da je sve u početku bilo jedno koje je promišlju nekom razdvojeno na suprotnosti koje se traže,privlače,nalaze i ovo čini dinamiku živopta i nalazimo je u svemu od atoma do ljubavi.Uz stalno pulsiranje svega baš kao što i srce kuca
  2. sofija06 (avatar)
    Da. Svidja mi se tvoje objasnjenje. U sustini sve se odvija po istom principu.
  3. sirijus49 (avatar)
    Po Lemaitre širenje univerzuma će se nastaviti sve do jedne izvesne granice gde će opet doći do njegovog ponovnog skupljanja što će rezultirati time da se sve opet zgusne u pređašnje zgusnuto stanje praiskonskog atoma. Takva teorija o zgusnutoj masi ili singularnom praiskonskom atomu može se naći u mnogim religioznim objašnjenjima.
    Ako je tako onda se i svemir može posmatrati kao "živo biće" Znači ako "svesno" biće, koje izvršava određenu radnju, skupljanja i širenja, da li i to znači "neki oblik" svesti. Nauka do sad pored svih ipitivanja paranormalnih fenomena kod ljudi nije uspela da "zaviri" toliko daleko da razume proces mišljenja i stavranja "svesti". Jednostavno ako nešto ne mogu da "uguraju" u epruvetu i što ne može biti empirijski dokazano to se ne važi. Može se reći da je "jedan deo" te čiste svesti izražen kroz logiku kao prirodnu nauku sada izražen i upotrebljen u kompjuterskoj tehnologiji, ali i dalje ostaje ona suština "nastajanja svesti". Naučnici mogu da je poremete ili da je unaprede ili ubrzaju spoljnim uticajima ili vežbama, ali i daljje nemaju uvid u "proces nastajanje svesti".
  4. sofija06 (avatar)
    Svest i jeste zivot ili nevidljiva, bezoblicna sustina postojanja. Ja sam o to nagovestila u ranijim tekstovima:
    http://forum.krstarica.com/entry.php/21184-Život-u-fizičkoj-egzistenciji-(I)
    http://forum.krstarica.com/entry.php/21213-Život-u-fizičkoj-egzistenciji-(II)
    Nauka ne moze da objasni svest zato sto mi u fizickoj dimenziji mozemo videti samo pojavu postojanja, a nikada ne njegovu sustinu. Ta pojava je svetlost i tama ili komplementarna suprotnost koja nastaje aktivnim stanjem svesti.
    Sustina svemira je svest ili zivot koji nema oblik ali koji svojim "disanjem" ili "pulsiranjem" ekspanizijom (aktivnim stanjem) i sazimanjem (pasivnim stanjem) stvara oblik sto ce kasnije biti obrazlozeno.