Ciklus svesnog samoobnavljanja (III) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)

Oceni ovaj blog
Opreznost ne znači dvoličnost ili neiskrenost, već je put do više istine i autentičnosti pošto iziskuje dublje svesno poniranje i razmišljanje. Značaj opreznosti koja vodi ka autentičnosti, iskrenosti i doslednosti izražen je kroz narodnu poslovicu: "Ispeci pa reci." Isto tako, narodna poslovica: "Vo se veže za rogove, a čovek za reč."- opominje da je neophodno podrobnije razmišljanje pre nego što se nešto obeća.

Autenticnost, iskrenost i integralnost se postižu tek onda kada ljudi postignu potreban balans izdvojenih svesnih razlika (misli, osećanja, reči i delovanja) u skladnu celinu čime im se omogućava da čine ono što govore ili što misle i osećaju. U takvom jedinstvu se i krije tajna iskorišćavanja celokupnog svesnog potencijala koji rezultira postizanjem vrhunskog razumevanja kao i produktivnog ili efikasnog delovanja.

Izjava Eckharta Tolla u knjizi "Moć sadašnjeg trenutka" koja glasi: "U svakom slučaju, reči same po sebi nisu važne."- nije precizno formulisana pa može da se interpretira na različite načine. Namera te izjave je da istakne ograničenost reči u odnosu na svesnu suštinu koja (iako uvek prisutna) nikada ne može biti u potpunosti manifestovana, tj. mišljena ili izrečena.

Međutim, reči takođe imaju svoj značaj i funkciju u razumevanju postojanja te se ta izjava ne treba shvatiti bukvalno. Isto se odnosi i na misli. Pomenuvši doktrine i ideologije Eckhart piše: "Šta one sve imaju zajedničko? Sve predstavljaju misli. Misli u najboljem slučaju mogu da ukažu na istinu, ali nikada nisu sama istina. Zato i Budisti kažu: Prst koji pokazuje mesec nije mesec."

Iako su misli kao pojavni ili individualni delovi smisla ograničenije od sustinske celine smisla one su jedini način da se makar i ograničeno iznese (komunicira) neka istina ili smisao. Mada prst koji pokazuje mesec nije mesec, on je neophodan element u procesu spoznaje ili otkrivanja meseca. Zato on takođe ima svoju značajnu ulogu i funkciju ili razlog postojanja. Bez prsta mesec bi ostao skriven, jer ne bi znali u kom pravcu da gledamo da bi ga otkrili.

Reči kao najkonkretnija (samim tim i najograničenija) prezentacija svesti su polazna osnova koja vodi ka suštini. U pokušaju određivanja ili razumevanja nekog pojma ili njegovog dubljeg značenja uvek se polazi od reči.

Reč kao manifestovanost ili pojavnost je u konekciji sa nemanifestovanim (podzemnim ili skrivenim) suštinskim korenom. Kao što bez korena drveta ne bi moglo biti ni njegovog stabla ili krošnje, tako ni bez manifestovanosti reči i misli ne bi mogli znati da postoji njihov nemanifestovani bitak. Veoma često i sam Eckhart traži i objašnjava mnoge pojmove upravo kroz značenje reči.

Isto tako on piše: "Kad dosegnete stanoviti stupanj unutrašnje povezanosti, istinu prepoznajete kad je čujete". Naravno, da je neophodno postići unutrašnju povezanost, ali je isto tako neophodno da se čuju reči koje će aktivirati unutrašnju povezanost koja vodi ka spoznaji ili razumevanju. Što znači, da reči takođe imaju svoju funkciju ka putu do istine, pošto bez njih ta povezanost može ostati neaktivirana ili skrivena (nemanifestovana).

Kao što je već ranije izloženo postoji uzajamna povezanost i svrhovitost postojanja svih individualnih ili različitih svesnih elemenata: osećanja, misli i reči. Oni samo kroz medjusobnu interakciju ostvaruju neophodnu promenu ili razvoj.

Bez misaonog procesa nema razvoja znanja ili jasne spoznaje koju ljudi mogu praktično primeniti ili upotrebiti. Tek primenom ili upotrebom znanja u životne okolnosti svest ili suština ljudi ostvaruje ono čemu teži. A to je uvek još više ili jasnije znanje (razumevanje) i njegova primena. Takav proces se manifestuje kao stalni razvoj svesti.

Pošalji "Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)" na Facebook Pošalji "Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)" na Google Pošalji "Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)" na My Yahoo! Pošalji "Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)" na Live Pošalji "Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)" na MySpace Pošalji "Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)" na Twitter Pošalji "Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)" na Digg Pošalji "Ciklus svesnog samoobnavljanja (III)" na del.icio.us

Ažurirano 06.02.2012. u 05:17, autor: sofija06

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. sirijus49 (avatar)
    Sofija ti nam dođeš kao glas razuma na ovom blogu. Čitam tvoje tekstove , složeni su i "teški" ali u svakom slučaju korisni. U ovom tekstu obrađuješ interesantnu temu, o interakciji "misli" i "reči". Navodiš Izjava Eckharta Tolla u knjizi "Moć sadašnjeg trenutka" koja glasi: "U svakom slučaju, reči same po sebi nisu važne."- nije precizno formulisana pa može da se interpretira na različite načine. Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje "radnju" ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku. U prvom pasusu navodiš značenje "opreznosti" koju ilustruješ narodnom izrekom, ali u takvu konstataciju bi terbalo da se "uplete i "moral". Smatram da je moral bitna kategorija koja ograničava ili pak unapređuje misao zavisno od situacije, reč pokreće , zaustavlja i ubija ( u prenosnom smislu sve to radi misao). "Kad dosegnete stanoviti stupanj unutrašnje povezanosti, istinu prepoznajete kad je čujete". Tačno ali to bi onda već bila iskustvena kategorija, a opet ne dokazana odnosno bez sigurnog zaključka, kao lični osećaj. U svakom slučaju "ja mislim" da ova tema "mora" da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!
  2. zxy (avatar)
    Opreznost ne znači dvoličnost ili neiskrenost, već je put do više istine i autentičnosti pošto iziskuje dublje svesno poniranje i razmišljanje. Značaj opreznosti koja vodi ka autentičnosti, iskrenosti i doslednosti izražen je kroz narodnu poslovicu: "Ispeci pa reci." Isto tako, narodna poslovica: "Vo se veže za rogove, a čovek za reč."- opominje da je neophodno podrobnije razmišljanje pre nego što se nešto obeća.

    " Opreznost je majka mudrosti"
  3. sirijus49 (avatar)
    " Opreznost je majka mudrosti"
    Tačno ja to uvek govorim svima kad se načne neka priča na oavkve teme!
  4. sofija06 (avatar)
    Sirijus.
    Naravno ali zar reč bilo kakva ne uzrokuje "radnju" ma kakva bila pozitivna ili negativna, što bi značilo (a i znači) da utiče na razvoj misli i konačan sud ili odluku.
    Kao sto i sam znas mi se nalazimo u aktivnoj fizickoj dimenziji koja se zasniva na stalnim promenama ili razvoju zbog cega smo prinudjeni da neprestano vrsimo prosudjivanje i donosimo odluke. U zavisnosti od procene situacije zavisi i odluka.

    Odluka se ne zasniva uvek na aktivnom delovanju. Ona se takodje zasniva i na pasivnosti ili odustajanju od bilo koje akcije. Naime, u pojedinim situacijama se proceni da bi vanjska reakcija ili aktivnost bila ne samo uzaludna vec i stetna, tj. da bi jos vise doprinela neskladu i otudjivanju pa se odluci na pasivnost kao i suzdrzavanju od reci.

    Kako ili na osnovu cega se procenjuje? Ja sam ranije napravila razliku izmedju razlicitih nivoa svesti: podsvesnog, svesnog i nadsvesnog. Svesno je inteligencija preko koje se vrsi interakcija s vanjskim svetom ili okolinom. Svaki dogadjaj iz okoline aktivira unutrasnju interakciju svesnog nivoa s razlictim nivoima svesti (Polusvesni ego, podsvesno, nadsvesno) sto rezultira razllicitom misaonom aktivnosu ili svesnoscu i razumevanjem.

    Ukoliko misaona aktivnost ostaje samo na nivou dogadjaja ili ima karakter reakcije ega s kojim osoba dozivljava okolinu kao rivala, takve reakcije su povrsne i nepromisljenje. Njima se sprecava dublji uvid, kako u sebe tako i u okolinu sto rezultira nerazumevanjem sustinskih zakonitosti dogadjaja ili njegovog pravog uzroka i posledica razvoja.

    U svakom slučaju "ja mislim" da ova tema "mora" da ima moral kao kategoriju koja u tom trojstvu treba da egzistira, reč, misao, moral!
    Dobro zapazanje. Slazem se. Samo sto bih ja donekle izmenila redosled tako sto bih stavila moral-misao-rec. Mada sam ja o moralu i savesti pisla detaljnije ovde cu samo povrsno klarifikovati neke pojave u vezi s njim. Poznato je da svaki covek ima svoje individualne moralne vrednosti ili svoju jedinstvenu procenu sklada i nesklada, odnosno dobra i zla ili pravde i nepravde. (Zbog toga imamo toliko razlicitih misljenja i sukoba medju ljudima.)

    Medjutim, isto tako je poznato da ljudi imaju neke univerzalne, zajednicke moralne vrednosti koje su osnovni uslov njihovog zivota u zajednici, tj. inteligentnog, konstruktivnog delovanja. Tako na primer, vecina ljudi smatra ubistvo, nasilje, zlostavljanje, kriminal itd. neprihvatljivim jer nepostuju sustinski sklad i harmoniju egzistencije, tj. moralne vrednosti.

    Kako objasniti razlike i istovetnost moralnih vrednosti ili kako one nastaju? One nastaju razlictim duhovnim razvojem ljudi. Ukoliko ljudi vrse procenu vrednosti samo kroz pojavne zakonitosti fizicke egzistencije ili kroz dogadjaje iz okoline bez dublje refleksije oni nisu u stanju da dopiru do unutrasnjeg, sustinskog sklada ili smisla cime formiraju razlicite predrasude ili iskrivljene, ponekad i nametnute moralne vrednosti koje im omogucavaju da pravdaju svoje egoisticne potrebe ili manipulativno delovanje.

    Posledica toga je neikrenost i prema sebi i prema drugima cime se covek otudjuje od vlastite sustine ili unutrasnjeg duhovnog sklada sto rezultira ne samo nemoralnim delovanjem vec i unutrasnjim nezadovoljstvom i gubitkom sposobnosti osmisljavanja vlastite egzistencije.
    Inteligencija nije isto sto i mudrost. Mudrost se sastoji u tome da covek stekne slobodu od vanjskih zbivanja (da ih nadraste) ili da razvija sposobnost da ostvaruje duhovnu ravnotezu, mir, harmoniju i srecu pod bilo kojim okolnostima ili bilo kakvom razvoju dogadjaja.

    Inteligentan, ali duhovno siromasan covek nije u stanju da to ostvari jer njegov mir i sreca, kao i daljnja aktivnost uvek zavisi od vanjskih zbivanja, a ne od njega. Tako da i pored mogucih materijanih i egoisticnih satisfakcija on postepeno pocinje da oseca unutrasnji nesklad, prazninu, nezadovoljstvo ili gubitak sposobnosti da pronalazi svrhu i smisao zivota. Posto svrha i smisao zivota svakog coveka nije u akumulaciju materijalnih vec duhovnih vrednosti ili smisaonom razvoju.

    Nravno, da se i materijane vrednosti ne trebaju zanemariti jer su neophodne za opstanak u fizickoj egzistenciji. Medjutim, one ne smeju postati osnovna motivacija i svrha zivota vec moraju biti podredjene duhovnim vrednostima.

    Sto god vise ljudi vrse dublju unutrasnju refleksiju ili dopiru do nadsvesnog, sustinskog sklada i smisla oni nadrastaju egoisticne potrebe ili pojavne zakonitosti i vrednosti fizicke egzistencije. Na taj nacin su u stanju da deluju iz unutrasnjeg sklada (univerzalnih moralnih vrenosti) koncentisanog u sustini njihovog bica cime ostvaruju vlastiti smisaoni razvoj koji im omogucava konstruktivan ili harmonican razvoj s okolinom.
  5. sofija06 (avatar)
    " Opreznost je majka mudrosti"
    Slazem se. Opreznost iziskuje dublje razmatranje ili razmisljanje. Medjutim, neophodno je razviti sposobnost prepoznavanja karaktera razmisljanja. Dubina razmisljanja se ne odredjuje prema kvantitetu vec prema kvalitetu razmisljanja. Prekomerno, nefunkcionalno razmisljanje koje ima karakter ocaja i jalovosti bi se trebalo prepoznati kao Polusvesni ego, te bi se trebala svesno zaustaviti takva misaona aktivnost. Tada je bolje da se pokusa opustiti ili da se prestane misliti.

    Misljenje koje se inicira s nadsvesnim nivoom nikada nema karakter demoralisanosti. Iako se kroz njega otkrivaju neprijatne, ponizavanjuce ili mucne istine i o sebi i o drugima, njime se takodje ukazuje i put resenja ili nacina kako da se takve slabosti prevazidju. Isto tako, ono jaca volju ili daje neophodnu snagu i energiju da se odoleva iskusenjima ili da se istraje u progresivnoj promeni ili novom funkcionalnom nacinu delovanja ili ponasanja.