Raj za pse

Upravo se vratih sa sahrane...sahranih vernog druga zadnjih 14 godina... Nema je više da me dočeka svojim plemenitim pogledom da me isprati...da joj se oči napune suzama (kao sada meni) kada sam ja tužan ili neraspoložen...
Da pokuša da me oraspoloži nekom glupošću ili da mi samo legne kod nogu i ćuti zajedno samnom...
Jeste pričam o njoj kao o čoveku o osobi koja me je razumela...
i volela me zajedno sa mojim hirevima mojim manama i poklanjala mi bezgranično svu svoju ljubav onako kako samo pas zna da voli...
Noćas se njena duša preselila u Raj za pse-ako nešto takvo uopšte postoji, a mora da postoji jer Čeli ne zaslužuje ništa drugo ni manje već samo to...

 

[Borac za prava zivotinja]

Ja sam ovo prošla tri puta... i, mada je tuga vremenom iščilela, još uvek nikako da zaboravim... Ponekad, čak, i posle toliko godina od smrti prvog psa, prisetim se kako je bilo osetiti njenu dlaku pod prstima.
To ne razumeju svi ljudi.

"Na ovom mestu leže ostaci onoga,
koji poseduje lepotu bez taštine,
snagu bez drskoti,
hrabrost bez surovosti,
i sve vrline čoveka
bez njegovih poroka."
(Bajron - "Epitaf jednom psu")

 

[Gost_katja]

znam
Ali seti se onoga: .. cekam vaskrsenje mrtvih i zivot buduceg veka. Amin
Bukvalno, najvise Pepiku zelim da sretnem na onom svetu. I radujem se.. i jedva cekam

 

[Sentinel wolf]

Како мали Перица замишља хришћанство