Nakon čitanja horo(r)skopa koji mi je govorio da se čuvam padavina, mogu da budu opasne po zdravlje, pogledao sam u nebo čekajući meteor da kroz kišicu doleti da mi, je li, ošteti zdravlje. Nije ga bilo neko vreme pa mi je postalo dosadno i nastavio sam da čitam novine. Odmah do horoskopa bio je članak "Genetika porodica". Tu je pisalo svašta, prosvetlili su me, npr., zašto mi je glava velika, zašto hrčem kad ležim na leđima, zašto su mi obrve krasne kao da ih čupam, i druge jako bitne stvari bez kojih ne znam kako sam do sada živeo. Bio je mali pasus o tome kako nekad fizičke i psihičke sličnosti preskoče generaciju pa, npr., tu su Simonida (baka), Zorica (mama) i slatka mala (ćerka) Džastina Biber, i Simonida i Džastina mnogo više liče međusobno i po ponašanju i po izgledu nego što su slične sa Zoricom. Primetio sam da je to tačno u mom slučaju. Deda mi je primeren čovek, zreo, dobar, ja sam isti takav, je li, srce od čoveka. E moj deda je dobio dva sina, moj taja i čika, koji su skoro pa sušta suprotnost, ceo život se zajebavaju, dijabole su, i vole da cugnu ponekad. Oke, dobri su, jesu stvarno, samo vole ljudi da se zabavljaju. I dosta ličim na tog dedu. U mladosti su moj otac i stric radili svašta, pa sam se zapitao, ako opet preskoči generaciju, kakva će biti moja deca, tugo moja!
Pričali su mi njih dvojica svašta šta su radili, i oni i njihovo društvo, a ja mislio da su normalni, glupo dete.
Eto, jednom je nešto crklo na autu, pre 20 godina, i njih dvojica su krenuli do Valjeva (do njega treba 20 minuta kolima) po neki deo, šta ja znam, neku plajbrcnu, kurcoblajznu, nebitno uostalom. Trebali su samo da odu po taj deo i vrate se i poprave kola. Pozajmili od nekog prevoz i krenuli put Valjeva. Do tamo, usput, ima 5-6 kafanica, da li treba da pomenem da su svratili u svaku. Onako pod gasom stigli u Valjevo, uzeli deo, svratili na još jednu rakijicu i onda krenuli nazad. Bolje bi bilo da slušate mog strica kako priča, to je ipak drugi doživljaj.
- Vraćamo se mi iz Valjeva, vidim ja Raka (moj otac) zapliće jezikom a malo-malo pa krene u kanal. Jest' da smo išli 30 na sat, al ******, i meni su letele slike pred očima. Nismo nigde usput svratili, života mi, samo nas je držalo od pre. I tako, negde na pola puta, pripiša se meni opasno. Kažem Raki da stane, kaže da je i njemu isto. Izađemo iz auta, nekako dođemo pored puta, kišica neka pada, milina, stali jedan pored drugog i pustili vodu, uživanje. I tako, ja stojim i pišam, gledam Raku, zakopčava šlic, seda u kola, pali motor i ode nizbrdo. I ja sad mislim, on se zajebava, sad će da se vrati. Jok, slepac otišao, nema ga! I ja šta ću, imao neku jaknicu, pokrijem se preko glave, kišica pada, sve hladnije, peške polako do kuće. Išao sam jebenih 3 sata pešaka, mokar do kože! Ulazim u kuću, deda i baba sede tu, pitam ja gde je Raka. "Zar nije otišao s tobom, gde ste bre dosad?". Šta bre sa mnom, jeste otišao al gde je sad. Pomislim da nije u nekoj kafanici nastavio on, uđem u onu tamo, kod parka, znaš onu raspalu, on sedi, ispred njega vinjak, pored drugi vinjak. On mortus! Gde si ti more, pitam ja njega. On mene pogleda i kaže, "Pa gde siii bre ti... Ja... Popi' 4 vinjaka... Tebe nma a ja ti narčio, gde si br se ti!". I ja šta ću, gledam budalu. Šta da mu kažem. I sednem pored njega i naručim još jednu.
Ako mi deca povuku na njih mogu samo da se ubijem. Tako je moj brat od tog strica jednom, u pola noći, prvi put pripit došao sa punoletstva kod druga. ******, to svi rade, to je mladost, ludost. Strina pukla, lupeta nešto, kad joj dosadilo kaže mom stricu da mu on nešto kaže a on, sa suzicom u krajičku oka:
-Šta ja da mu kažem, srga moja, ja sam bio sto puta gori od njega!
Jednom prilikom, isto kad je bio mlađi, sa otprilike 25 godina, moj stric je pozajmio motokultivator iliti frezu od njegovog dede na kratko, naravno, bez njegovog znanja. Otišao do bazena s njom, zašto, nemam pojma, mene bi bilo sramota sad da to uradim, ali šta kad je on dijabola, eto, dunulo mu. I tako, parkira on frezu pored nekih motora (!), i ode na bazen kod društva. Posle nekog vremena oni primete neke curice koje nisu bile odatle, krenu da ih muvaju i one sve vesele, smeškaju se. Moj čiča biser kaže jednoj:
- Šta ti kažeš da se ti i ja provozamo na mojoj hondi?
- Jaaao, ti imaš hooondu!
- Naravno srce, puna konjskih snaga, nova, crvena!
- Jaaao, pa hoću, idemo da ludujemo!
Moj čiča zgrabi kacigu od druga koji je stvarno imao motor i krenu ka parkingu. Dolaze pored freze, čiča stavlja kacigu, devojka gleda belo, hvata za kurblu i pali frezu, devojka gleda je li normalan.
- Šta je bre ovo?!
- Moja honda! Vidi kakva je aždaja!
Na prednjoj strani freze se sijao znak honde, bio je u pravu, to jeste bila njegova honda.
Ponekad znam zašto se neki ljudi odluče da nemaju decu, verovatno imaju i gore budale od mene u porodici.
Jadni oni.
Pričali su mi njih dvojica svašta šta su radili, i oni i njihovo društvo, a ja mislio da su normalni, glupo dete.
Eto, jednom je nešto crklo na autu, pre 20 godina, i njih dvojica su krenuli do Valjeva (do njega treba 20 minuta kolima) po neki deo, šta ja znam, neku plajbrcnu, kurcoblajznu, nebitno uostalom. Trebali su samo da odu po taj deo i vrate se i poprave kola. Pozajmili od nekog prevoz i krenuli put Valjeva. Do tamo, usput, ima 5-6 kafanica, da li treba da pomenem da su svratili u svaku. Onako pod gasom stigli u Valjevo, uzeli deo, svratili na još jednu rakijicu i onda krenuli nazad. Bolje bi bilo da slušate mog strica kako priča, to je ipak drugi doživljaj.
- Vraćamo se mi iz Valjeva, vidim ja Raka (moj otac) zapliće jezikom a malo-malo pa krene u kanal. Jest' da smo išli 30 na sat, al ******, i meni su letele slike pred očima. Nismo nigde usput svratili, života mi, samo nas je držalo od pre. I tako, negde na pola puta, pripiša se meni opasno. Kažem Raki da stane, kaže da je i njemu isto. Izađemo iz auta, nekako dođemo pored puta, kišica neka pada, milina, stali jedan pored drugog i pustili vodu, uživanje. I tako, ja stojim i pišam, gledam Raku, zakopčava šlic, seda u kola, pali motor i ode nizbrdo. I ja sad mislim, on se zajebava, sad će da se vrati. Jok, slepac otišao, nema ga! I ja šta ću, imao neku jaknicu, pokrijem se preko glave, kišica pada, sve hladnije, peške polako do kuće. Išao sam jebenih 3 sata pešaka, mokar do kože! Ulazim u kuću, deda i baba sede tu, pitam ja gde je Raka. "Zar nije otišao s tobom, gde ste bre dosad?". Šta bre sa mnom, jeste otišao al gde je sad. Pomislim da nije u nekoj kafanici nastavio on, uđem u onu tamo, kod parka, znaš onu raspalu, on sedi, ispred njega vinjak, pored drugi vinjak. On mortus! Gde si ti more, pitam ja njega. On mene pogleda i kaže, "Pa gde siii bre ti... Ja... Popi' 4 vinjaka... Tebe nma a ja ti narčio, gde si br se ti!". I ja šta ću, gledam budalu. Šta da mu kažem. I sednem pored njega i naručim još jednu.
Ako mi deca povuku na njih mogu samo da se ubijem. Tako je moj brat od tog strica jednom, u pola noći, prvi put pripit došao sa punoletstva kod druga. ******, to svi rade, to je mladost, ludost. Strina pukla, lupeta nešto, kad joj dosadilo kaže mom stricu da mu on nešto kaže a on, sa suzicom u krajičku oka:
-Šta ja da mu kažem, srga moja, ja sam bio sto puta gori od njega!
Jednom prilikom, isto kad je bio mlađi, sa otprilike 25 godina, moj stric je pozajmio motokultivator iliti frezu od njegovog dede na kratko, naravno, bez njegovog znanja. Otišao do bazena s njom, zašto, nemam pojma, mene bi bilo sramota sad da to uradim, ali šta kad je on dijabola, eto, dunulo mu. I tako, parkira on frezu pored nekih motora (!), i ode na bazen kod društva. Posle nekog vremena oni primete neke curice koje nisu bile odatle, krenu da ih muvaju i one sve vesele, smeškaju se. Moj čiča biser kaže jednoj:
- Šta ti kažeš da se ti i ja provozamo na mojoj hondi?
- Jaaao, ti imaš hooondu!
- Naravno srce, puna konjskih snaga, nova, crvena!
- Jaaao, pa hoću, idemo da ludujemo!
Moj čiča zgrabi kacigu od druga koji je stvarno imao motor i krenu ka parkingu. Dolaze pored freze, čiča stavlja kacigu, devojka gleda belo, hvata za kurblu i pali frezu, devojka gleda je li normalan.
- Šta je bre ovo?!
- Moja honda! Vidi kakva je aždaja!
Na prednjoj strani freze se sijao znak honde, bio je u pravu, to jeste bila njegova honda.
Ponekad znam zašto se neki ljudi odluče da nemaju decu, verovatno imaju i gore budale od mene u porodici.
Jadni oni.
