Unučići - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

DjoloIznogud90

Unučići

Oceni ovaj blog
Juče sam se šetao malo gradom, lepo vreme, žao mi da spavam. Iako volim. Mislim da bih prespavao Boj na Kosovu, svoju svadbu ili napad bombaša samoubice na Grand Paradu. Zbog ovog zadnjeg bih verovatno plakao danima u ćošku sobu, mrzeći sebe, druge, i tog bombaša jer nisam video to da se smejem. Nije lepo smejati se tuđoj nesreći Djole! Stoko mala! A opet, ja računam da je nesreća kada na šaltajući programe na TV-u slučajno naletim na Pink. Inače, skrenuh s teme. Lep dan bio, pun grad, ljudi se šetaju, većina u parovima, zaljubljeni, srećni. Ružna devojka, lep dečko. Lepa devojka, ružan deda. Ružan dečko, lep dečko. Nekako sam se raznežio, koliko god to bolesno zvučalo. Razmišljam kako sam sad hepi, imam curu, s njom se šetam, ruku pod ruku, nogu pred nogu, Romkinja u Knezu nas napada da kupimo ružu, oteram je gde niko ne želi da ide već uvežbanim tekstom, ponudim se da kupim sladoled, sad ću da se otvorim, kupiću beli King (mada je za mene Rumenko pravi Da King), provalim da sam zaboravio pare kad nam prodavačica otvori sladoled, cura plati sladoled, ah, romantika. Preduga rečenica, pogubio sam se u maštanju, nema veze. Sad će nam godina i po.

Nego, setio sam se kako je bilo pre. Dan zaljubljenih, bez devojke obično. Al svaki je bio poseban na svoj način.

Da li treba da vas podsećam da sad izgledam kao da imam 15. E zamislite kakav sam ja to čovek bio sa 17. O ne, ne možete. Ne treba pominjati da sam se sviđao debelim devojčicama iz osnovne i sličnim pojavama. Oh, kakav sam alfa mužjak bio, ponosim se sobom. A nije da se nisam trudio. Nema veze sad za devojke, moji Dani zaljubljenih u dečačkim danima su bili zapamćeni obično po drugim stvarima. Jedan se posebno izdvaja.

Bilo je to 2008, toplo vreme za februar, a godina u kojoj moja generacija ulazi u 18. Neki su plakali, neki su se veselili, a neki su, kao ja, bili mrtvi pijani za svoj rođendan. Zapravo, većina je bila mrtva pijana cele godine.

U to vreme, oko Svetog Trifuna, bio je rođendan jedne moje drugarice, rešila je da nas izvede baš četrnaestog u neki klub. Napunio sam tek 17 par meseci ranije i posmatrao srećan kako svi pre mene postaju matori. Dan pre izlaska mi je bilo loše ceo dan. Poslušajte me, nemojte nikad jesti sumnjive ostatke torte koje ste ostavili još od Nove godine u fridžu. Malo je reći da nisam ništa stavio u usta ceo dan. Ali šta je sve iiizašlo iz njih.

Onako gladan i bedan idem u školu, oh radosti. Bio sam u polusnu celo jutro, profesori su se jurili sa belim miševima, prozori su se razlivali u akvarele a sopstvene prste sam video kao makarone. Negde na velikom odmoru sedim na radijatoru s društvom. Curi mi nos, nervira me. Brišem ga stalno, rukom, naravno. Pogledam ruku u jednom trenutku, ona crvena. To je bio treći i poslednji put u mom životu da mi je išla krv na nos. Al mislim da sam mogao od te krvi da doniram za 4 operacije srca. Otišao sam u wc i bio tamo ceo čas. Muški wc u ekonomskoj školi je kao i šlem na pilotu kamikazi. Nema nikakve koristi od njega. Muškaraca je bilo koliko i dlaka na mojoj bradi. Ali su ga devojke i ti malobrojni "muškarci" koristili kao sobu za pušenje, ipak, treba sići dva sprata a pluća posle toliko cigareta i nisu bila pluća nekog ko je voleo stepenice. Lavabo u wc-u je bio piksla, je li.
Ulazim unutra, idem nad lavabo, šolji ne smem da priđem, kamoli da je pogledam. Pun lavabo pikavaca, ma boli me uvo, k'o da mi smetaju, iako ne pušim. Ide krv, ide. Pustim vodu da malo očistim. Odvod zapušen. Napuni se lavabo do pola vodom, od pola mojim crvenim temperama. Curi i dalje, ne znam šta je. Dolaze brižne drugarice da mi daju plazmu, vodu, forneti. Kako sam video šunka-sir forneti hteo sam da peglam. Suzrdžao sam se, to bi bilo baš previše odvratno. Opet ja ostanem sam u wc-u. Smorio se kao puž u šumi. Potrošio maramice u količini povećeg hrasta, a ono i dalje ide. Marmice u kanti, oko kante, bilo mi dosadno pa sam ih lepio i na zid. Malo je bilo i po podu krvi, i ja, u naletu dosade i inspiracije, nacrtah divno srce prstom. Bejah srećan svojim radom pa nacrtah i na zidu, napisah još kojekakvih gluposti. Odlučih da napustim odaje pošto se bližio kraj časa, a sunce je bilo pod nekim čudnim uglom na prozoru. Sedoh ispred učionice i čekam da pušači krenu na redovnu dozu nikotina. Napuni se hodnik začas, gužva, galama, smeh, većina ulazi u wc. Ja se smeškam, bilo mi je sve ravno. Nakon 3 sekunde svi koji su ušli u wc su izleteli vrišteći, ja sam se i dalje smejao. Unutra kao da je bilo pušteno stado ovaca koje je neki debil isekao katanom na sitne komadiće, pobacao ih svuda, a onda je taj isti debil crtao srculenca po zidovima! Koji idiot!
Preživeo sam nekako dan. Trebalo je da spavam kod druga, pa krenusmo kod njega. Jeo sam nešto malo, čisto da ne zaboravim šta je ukus hrane. Već je bilo veče, pa on odluči da otvorimo flašu vodke i da se malo zagrejemo pre nego što krenemo. Cug po cug i ode pola flaše. Ne znam kako, to su mi bili tek počeci karijere. Još sam bio kilav trenutno. Svejedno, krenusmo do kluba. Padala je sitna kišica, ja sam stavio kapuljaču i uživao kako mi kapljice hlade lice. Rešismo da kupimo još dva-tri unučeta vodke da unesemo unutra. Bili smo dobri. Nismo hteli da pravimo toliki račun drugarici.
Ušli smo unutra, bilo je prepuno. Mislim da je tad glavna bila Seka sa Aspirinom, čega ne želim da se sećam. Ali meni je sve bilo isto u tom trenutku. Našli smo društvo, svi k'o da su čekali nas, veselje, pa jednom se puni 18. Pa 19. Pa 20. Itd. Izvadismo unučiće. Jedna od prisutnih devojaka mi ukrade jednu flašicu ali nije mogla da je otvori. Ponudih se rado. Otvorih zubima, naravno, i njoj i meni. Nagnuh tu malu flašicu visoko. I tu je bio kraj. Pukao film.

Kroz maglu se sećam kako ležim na separeu. Pod nečijim jaknama. A tu su bile dve-tri drugarice u istom stadijumu. Izašao sam posle sa jednom da se, šetamo je teško reći, teturamo malo po kiši. Sapleo sam se o kuče, pao preko njega i zagrlio ga. Ugrizlo me je. Plakao sam jer me kuče ne voli. Seo sam na zidić u blizini. Nije mi bilo dobro. Bio sam mokar od kiše al je nisam osećao. Neka plavuša na štiklama reče da mi pokvase vrat, pre ću se otrezniti. Pogledah je poluzatvorenim očima. Da mi pokvase vrat? Ne znam da li si primetila ali pada jebena KIŠA! Zar stvarno misliš da mi je potrebna voda na vratu kad sam skroz mokar! Podigla je nos i okrenula se. Smejao sam se. Više se ne sećam.

Sutra sam se probudio. Gledam. Nije moj luster. Nije moj ormar. Nije moja soba. A šta je s kosom?! Izleteh u kuhinju u gaćama. Tu su bili drug i njegovi roditelji.

- Dobro jutro.
- Dobro... Jutro..?
- 12 je sati, jesi rešio da ustaneš?
- Ja... Malo sam popio?
- Sedi da ti pričamo.

Saznao sam da sam nakon one plavuše počeo da vrištim na sav glas tu na zidiću. Ljudi su izlazili da me gledaju i smeju se. Da me snimaju. Izbrisao sam snimke kod koga god sam ih našao. I dalje ih ima, prokletnici. Nisu hteli posle da me puste unutra. Sedeo sam na kiši s drugom koji je, ni kriv ni dužan, nagrabusio. Poveo me je kući. Pitao me je da li hoću kiselu vodu. Rekao sam da hoću i da hoću da sednem. Odveo me je do nekih stepenica i rekao mi da sačekam dok ode do trafike da kupi kiselu. Rekoh da ću sačekati. On se vratio za dva minuta. Mene nije bilo. Tražio me je pola sata i našao me je u parku. Na sred parka sam ležao i pokušavao da uradim snežnog anđela u mokroj travi, na kiši. Rekao je da ništa gluplje u životu nije video. Odveo me je kuću i ja sam mu se ispeglao u fikus. Najsmejao sam se kolika sam budala i osetio nešto čudno. Falilo mi je pola zuba od onih flašica. Za uhom mi je bila cigareta. A u džepu srolan ženski kaiš sa slovom G napred.

I kako ja sutra, kad budem imao decu, da kažem: budite normalni, nemojte da pijete, da pušite, da se ludačite, a ako pijete nemojte da otvarate flašice zubima.

A kaiš je misterija...

Pošalji "Unučići" na Facebook Pošalji "Unučići" na Google Pošalji "Unučići" na My Yahoo! Pošalji "Unučići" na Live Pošalji "Unučići" na MySpace Pošalji "Unučići" na Twitter Pošalji "Unučići" na Digg Pošalji "Unučići" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. mari47 (avatar)
    Djole, svi komplimenti danas na tvoj račun, tvojim Unučićima...
    Čekam dalje, seti se opet nečeg iz tvog, ma kako ga ti doživljavao,
    zanimljivog života. Uživam čitajući te.
    Pozdrav, do sledećeg čitanja
  2. LJILJA MMM (avatar)
    Prijalo je čitanje....
  3. 123loncar (avatar)
  4. DjoloIznogud90 (avatar)
    Hvala što vas raduju moje teške muke...
    I to kakve muke... Ali stvarno hvala...