Sistem postojanja (I) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Sistem postojanja (I)

Oceni ovaj blog
S pravom se može reći da je ontologija u osnovi svakog filozofskog učenja. Mada od antičkog doba do danas postoje različite interpretacije postojanja ipak je moguće ukazati na neke od neospornih činjenica. Tako na primer, postojanje predstavlja sistem komplementarno suprotnih stanja. Po tom pitanju nema nesuglasice medju filozofima. Nesuglasica nastaje kod definisanja ili odredjivanja tih stanja.

Materijalističko stanovište ta stanja odredjuje kao biće-nebiće. U tom odnosu biće je fizička egzistencija koje ima oblik i pojavu dok se postojanje koje nema oblik i pojavu odredjuje kao nebiće ili nepostojanje. Na taj način fizička egzistencija poprima karakteristike opšte i jedine ideje postojanja čime se svesti poriče sposobnost njene egzistencije nezavisno od oblika ili materije i energije.

Većina filozofskih i religioznih učenja negira ideju nepostojanja ili nebića. Po njima je postojanje interakcija i transformacija fizičke i nefizičke dimenzije. U tom odnosu materija i energija kao oblici predstvaljaju pojavnu ili fizičku dimenziju dok svest kao nefizička dimenzija predstavlja bezoblični smisao ili suštinu postojanja.

Ne samo što se ovakvom interpretacijom omogućava egzistencija svesti nezavisno od oblika ili materije i energije već se njome materija i energija podredjuju svesti time što se tumače kao njene projekcije.

Mada je ovakvu teoriju nemoguće praktično dokazati ona se takodje ne može ni opovrgnuti. Tim, pre što se novijim naučnim otkrićima (pogotovo u oblasti kvantne fizike) sve više potvrdjuje njena validnost. S druge strane materijalističko stanovište obiluje kontradiktornošću. Tako na primer, jos je grčki filozof Parmenid (oko 500. g. pne.) skrenuo pažnju na kontradiktornost u odnosu biće-nebiće.

Po njemu nebiće (nepostojanje ili ništa) je nezamisliv pojam. Postoji samo jedno, večno, nestvoreno i neprolazno biće koje je sve što jeste i ono ne može da ne bude. Zato Parmenid tvrdi:
“Biće jeste, nebiće nije.”
“Od ničega nastaje ništa.“ ili “Ex nihilo nihil fit.“ (lat.)
“The one: that it is and it is impossible for it not to be. This is the path of Persuasion, for it accompanies Objective Truth.
The other: that it is not and it necessarily must not be.
That, I point out to you, is a path wholly unthinkable, for neither could you know what-is-not (for that is impossible), nor could you point it out.“

Odnos bića-nebića nastao je u svesti. Zato je neophodno krenuti od analize svesti da bi se razumela formulacija bića-nebića. Svest u sebi sadrzi dva komplementarno suprotna stanja svesnog i nesvesnog. Svesno stanje je aktivno stanje mišljenja koje se manifestuje kao biće.

Nesvesno je sfera neshvaćenih, nerazumljivih ili nemanifestovanih nagona i osećanja koji prouzrokuju aktivno stanje mišljenja. Tako da je nesvesna, nemanifestovana sfera svesti suština ili bitak svesnog manifestovanog bića, te samim tim predstavlja višu sferu svesti.

U vezi toga neophodno je postaviti sledeće pitanje: Kako niža sfera svesnog doživljava vlastitu suštinu ili višu sferu nesvesnog?

Mišljenje kao aktivnost uvek ostaje u okviru komplementarnih suprotnosti pošto je to jedini način da postoji. Tako da biće svoju aktivnu, razumljivu sferu svesnog odredjuje kao nešto ili postojanje dok višu sferu pasivnog i nemanifestovanog usled vlastite ograničenosti definiše kao ništa ili nepostojanje.

Medjutim, ono takvom odredbom ostaje u sferi pojavnog a ne suštinskog odredjenja pošto suštinsko odredjenje zalazi u sferu nemanifestovanog koja prevazilazi aktivnost komplementarnih suprotnosti.

Pošalji "Sistem postojanja (I)" na Facebook Pošalji "Sistem postojanja (I)" na Google Pošalji "Sistem postojanja (I)" na My Yahoo! Pošalji "Sistem postojanja (I)" na Live Pošalji "Sistem postojanja (I)" na MySpace Pošalji "Sistem postojanja (I)" na Twitter Pošalji "Sistem postojanja (I)" na Digg Pošalji "Sistem postojanja (I)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari