Religija i duhovnost (II) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Religija i duhovnost (II)

Oceni ovaj blog
Duhovnost se manifestuje kao razvoj mudrosti kojom se ljudi osposobljavaju za pronalaženje konstruktivnih odnosa s okolinom. Zato je pogrešno duhovni razvoj ljudi vezivati samo uz religioznost sto je i William Irwin Thompson primetio svojom izjavom: "Religion is not identical with spirituality; rather religion is the form spirituality takes in civilization."

Duhovno razvijena osoba ne mora biti religiozna, kao sto ni religiozna osoba ne mora biti duhovno razvijena. Duhovnost se ne meri time da li neka osoba veruje u Boga ili natprirodno vec koliko je njeno specifično verovanje osposobljava da ostvaruje harmoničan, konstruktivan ili funkcionalan odnos u sebi, odnosno u interakciji s okolinom.

Ponekad preterano ili opsesivno razmišljanje o Bogu ili natprirodnom koje ima disfunkcionalan karakter u vidu prezira i otuđenja od okoline, ne predstavlja duhovni razvoj, već je simptom sprečenog duhovnog razvoja. Ono se može javiti kao osećanje superiornosti u odnosu na okolinu ili kao potreba njenog kontrolisanja. To je rezultat neurotičnog razvoja ličnosti koji se najčešće manifestuje kroz fanatizam.

Različit duhovni razvoj ljudi se ne odražava samo kao njihovo različito shvatanje ili određivanje postojanja, već i kao njihovo različito ponašanje ili prilagođavanje u fizičkoj egzistenciji. Za ljude s progresivnim duhovnim razvojem je karakteristična fleksibilnost, iskrenost, plemenitost, moralnost, odgovornost i stremljenje ka konstruktivnoj adaptaciji s okolinom.

Kroz duhovnu sferu ljudi postižu istinsko oslobođenje ili prevazilaze ograničenost fizičkom egzistencijom te dobijaju jasan uvid u smisao i svrhu vlastite egzistencije. Time im se omogućava da ostvare potrebnu ravnotežu ili pronađu duhovni mir bez obzira u kakvim okolnostima da se nalaze.

Regresivan duhovni razvoj uzrokuje ograničenost fizičkom egzistencijom te je za njega karakteristična otuđenost u vidu egoizma, agresivnosti, manipulativnosti, nemoralnosti i neiskrenosti kojom se uzrokuje nesklad s okolinom kao i vlastito osećanje frustracije, nezadovoljstva i besmisla.

Pobedom komunizma u većini zemalja religija gubi pravo mešanja u državne poslove i dobija obeležje primitivizma i zaostalosti. Međutim, koliko je stav o zaostalosti i primitivizmu religije stvarno opravdan?

Religija je nastala kao posledica duhovnosti ili intuitivnog uvida ljudi u suštinu njihove svesti, pa samim tim i postojanja. Zato i pored svih nedostataka ili regresivnih elemenata, koji se uglavnom baziraju na ograničenim potrebama institucije, religija takođe sadrži i progresivne duhovne stavove od neprocenjivog značaja i vrednosti. Njihovo nepromišljeno odbacivanje i potcenjivanje, usled preterane reakcije na destruktivne religiozne elemente, u mnogome može da spreči adekvatnu spoznaju postojanja.

Kroz iskonsku duhovnu dimenziju, ljudi postaju svesni višeg smisla ili nevidljive suštine koja spaja i prožima čitav univerzum. Ne postoji ni jedna civilizacija ili rasa ljudi koja nije bila svesna te suštine. Ona odoleva svim promenama kao i fizičkim zakonitostima pošto je suština i samog vremena i prostora te oni prestaju biti prepreka za komunikaciju među ljudima. Duhovni zapisi iz najranijih epoha i danas plene svojom lucidnošću i dubinom.

Snaga spoznaje naših davnih predaka i danas u nama ima isti odjek kao i u vreme kada je nastala. Ogromnim vremenskim razdobljem se nije izgubila svežina i značaj reči pošto su one potekle iz bezvremenskih dubina svesti.

Jedan od razloga izuzetne duhovne lucidnosti naših davnih predaka je taj što su oni imali neposredan kontakt s prirodom. Prefinjenim usklađivanjem vlastitog životnog tempa s njenim ritmom, direktno su se ujedinjavali s harmoničnim pulsiranjem univerzuma. Na taj način su bili u stanju da osećaju zajedničku životnu suštinu i u sebi i u svemu izvan sebe što ih je i vodilo u sferu više spoznaje ili razumevanja. Rollo May takođe piše o značaju direktnog kontakta ljudi s prirodom:

"Our world has become disenchanted; and it leaves us not only out of tune with nature but with ourselves as well. As human beings we have our roots in nature, not simply because of the fact that the chemistry of our bodies is of essentially the same elements as the air or dirt or grass. In a multitude of other ways we participate in nature-the rhythm of the change of seasons or of night and day, for example, is reflected in the rhythm of our bodies, of hunger and fulfilment, of sleep and wakefulness, of sexual desire and gratification, and in countless other ways."

Pošalji "Religija i duhovnost (II)" na Facebook Pošalji "Religija i duhovnost (II)" na Google Pošalji "Religija i duhovnost (II)" na My Yahoo! Pošalji "Religija i duhovnost (II)" na Live Pošalji "Religija i duhovnost (II)" na MySpace Pošalji "Religija i duhovnost (II)" na Twitter Pošalji "Religija i duhovnost (II)" na Digg Pošalji "Religija i duhovnost (II)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Jedan od razloga izuzetne duhovne lucidnosti naših davnih predaka je taj što su oni imali neposredan kontakt s prirodom. Prefinjenim usklađivanjem vlastitog životnog tempa s njenim ritmom, direktno su se ujedinjavali s harmoničnim pulsiranjem univerzuma. Na taj način su bili u stanju da osećaju zajedničku životnu suštinu i u sebi i u svemu izvan sebe što ih je i vodilo u sferu više spoznaje ili razumevanja.

    Ceo tekst je odličan Sofija i tačan. Ipak, izdvajam ovaj deo kao polaznu tačku jer nam je daju naši bližnji, roditelji, bake, deke.....ono čemu se deca uče od malih nogu, naravno ako ima ko da im pokaže i kaže. Ako bližnji ovo znaju i ako se potrude da i naslednike tome nauče onda su udarili temelj duhovnosti naslednika. Odatle svaka spoznaja kreće i uz malo truda i zajedničkog uživanja tokom godina se nadogradjuje i menja dok maleni nespretni koraci ne postanu sigurni i jaki da sami nastave gradnju.
    Na žalost, u ovoj eri "napretka" (koji i jeste napredak ali i sunovrat) na ovo se zaboravlja pravdajući se nemanjem vremena i svim ostalim razlozima kojima se nebriga uvek pravda.
  2. zxy (avatar)
    U modernom svetu sve je više apstraktnih znanja a manje intuitivnog što čini i religiju manje životnom.Nažalost i moderna umetnost je takva i čovek je sve više otudjen.
    Juče sam u prolazu video ovakvu scenu.Ispred pijace stariji čovek stoji i drži u rukama buket jorgovana koji prodaje.Prilazi mu mlad čovek tridesetih godina sa namerom da kupi i pita prodavca šta je to.,daje novac i kupuje.Prodavac ne razume šta ga ovaj pita i gleda ga zbunjeno.Mladić ponavlja pitanje šta je to ,koje je to cveće.Prodavac još gleda zbunjeno dok prolaznici ne rekoše jorgovan bre.Možda ovo i nema direktne veze sa religijom ali sa životom ima.
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Z, ima veze sa ovim što ja gore napisah.....na žalost
  4. sofija06 (avatar)
    Ljiljo i zxy, hvala za vase misljenje. Obicno su ljudi s visokim stepenom duhovnog razvoja u stanju da osete disfunkcionalnost zivotnog tempa. Zivot je kao muzika kojoj dusa daje melodiju. Zato je za njega neophodan odgovarajuci ritam koji ce omoguciti melodiji da razvija harmoniju kroz uskladjivanje razlicitih zvukova.
    Duhovnost je sustinska dimenzija ljudi. Ukoliko se takva dimenzija zaglusuje besomucnim tempom gubi se harmonija ili potrebna ravnoteza bez koje nema pravilnog uvida u smisao i svrhu egzistencije.