Različita shvatanja postojanja (I) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Različita shvatanja postojanja (I)

Oceni ovaj blog
Pitanja kao na primer: Šta je postojanje? Šta je život? Šta je smrt? Da li smrt znači nepostojanje ili nešto drugo? Ko smo mi? Kako je nastao univerzum? Kao i ostala slična pitanja stara su koliko i čovečanstvo.

Najraniji odgovori na ta pitanja imala su duhovni karakter iz kojeg se razvio religiozni da bi potom sledili filozofski i naučni. Ovde je napravljena razlika između duhovnosti i religioznosti pošto se duhovnost pojavila kao neorganizovani ili spontani fenomen koji je prethodio organizovanom ili institucionalizovanom religioznom shvatanju sveta.

Takvim istorijskim redosledom se ponekad opovrgava značaj duhovnog i religioznog pa čak i filozofskog pogleda na svet, a ističe značaj naučnog. Međutim, koliko je takav stav opravdan i validan?

Iako naučno shvatanje ima dominantnu i važnu ulogu u usmeravanju razvoja ljudi ili organizovanju i funkcionisanju društvenih sistema, ni filozofski ni duhovni stavovi nisu u potpunosti prevaziđeni već i dalje koegzistiraju s naučnim. Oni su stalno prisutni ili čvrsto ukorenjeni u svesti ljudi, pogotovo u njihovoj interpretaciji univerzuma.

Ako se uzme u obzir činjenica da se shvatanja koja nemaju vrednost i validnost prevazilaze, može se zaključiti da duhovno-religiozni i filozofski stavovi koji se nikad u potpunosti nisu prevazišli ili opovrgli takodje imaju značajnu vrednost i validnost. I pored perioda ili faza zatišja, za njih je karakteristična neprekidna transformacija ili preporod pa i sve veća popularnost. Šta je uzrok takve pojave?

Odgovor se nalazi u ograničenosti nauke. Da nauka nije ograničena ne bi postojala potreba za filozofijom i religijom već bi one u potpunosti bile prevazidjene. Nauka istražuje samo materijalno-energetske pojave i oblike univezuma čime ostaje u domenu fizičkih ili pojavnih zakonitosti postojanja. Medjutim, pored materijalno-energetskih pojava i oblika, univerzum se sastoji i od nefizičke ili bezoblične svesne komponente koja ostaje izvan domena naučnog istraživanja.

S obzirom da je svest suštinska komponenta univerzuma koja u sebi sadrži suštinske zakonitosti postojanja nauka nije u stanju da u potpunosti shvati i objasni univerzum. Duhovno-religiozni i filozofski pristup zadire u samu kompleksnost svesti ili suštinske zakonitosti postojanja te time ostvaruje potrebnu sveobuhvatnost za razumevanje univerzuma.

Iz tog razloga se adekvatno razumevanje postojanja može ostvarivati samo kroz jedinstvo svih tih različitih pristupa ili shvatanja, a ne kroz parcijalnost ili njihovu izdvojenost. I pored svih pojavnih razlika sva ta shvatanja se dopunjavanju ili vrše suptilan, ali izuzetno značajan uticaj kao i potsticaj na međusobni razvoj. Tako na primer, ni Njutn ni Kepler nisu pošli od naučnih već od teoloških ili duhovnih (intuitivnih) postavki o smisaonom ili inteligentnom nastanku univerzuma koji ima red.

Britanski biolog J.B.S. Haldane je izjavio: " The universe is not only queerer then we imagine - it is queerer then we can imagine. "
Ajnštajn je takođe izjavio: "Nije čudo da čovečanstvo može da shvati svet, već da je svet shvatljiv"; čime se takodje ukazuje na smisaoni karakter postojanja, a ne na besmisleni slučaj ili haos.

Međutim, ova Ajnštajnova izjava zahteva dublju analizu. Mi smo prihvatili našu inteligenciju kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. Ništa manje nije čudna ni činjenica da čovečanstvo može da shvati svet ili da ima inteligenciju.

Da li bi tvrđenje da je kompjuter nastao slučajem, a ne planom ili svrhovitom, svesnom aktivnošcu ljudi zaista moglo zvučati logično ili uverljivo? Koliko pretpostavka o slučajnom, besplanskom i besmislenom formiranju ili nastanku ljudskog organizma i mozga (čija se kompleksnost čak ne može ni porediti s najsavremenijim kompjuterom) ima karakter suštinskog razumevanja, tj. zvuči uverljivo ili logično? Koliko mi zaista preispitujemo neke od površnih ili olako prihvaćenih verovanja?

Adous Huxley je s razlogom primetio: "Most human beings have an almost infinite capacity for taking things for granted."
Ne samo što je čudo da je svet shvatljiv već je takođe čudo da ljudi mogu da shvate svet, ali vrhunsko čudo bi bilo da su takva čuda nastala slučajem. Toliki broj čuda izlazi izvan okvira slučaja, haosa i besmisla pošto nužno u sebe uključuje zakonitosti reda i smisla ili svesti kao osnovu ili suštinu svega. Mogućnost čovečanstva da shvati svet samo potvrđuje činjenicu njihove zajedničke suštine skrivene pod iluzijom pojavne individualnosti i suprotnosti.

Pošalji "Različita shvatanja postojanja (I)" na Facebook Pošalji "Različita shvatanja postojanja (I)" na Google Pošalji "Različita shvatanja postojanja (I)" na My Yahoo! Pošalji "Različita shvatanja postojanja (I)" na Live Pošalji "Različita shvatanja postojanja (I)" na MySpace Pošalji "Različita shvatanja postojanja (I)" na Twitter Pošalji "Različita shvatanja postojanja (I)" na Digg Pošalji "Različita shvatanja postojanja (I)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari