Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе

Oceni ovaj blog
Овом аналогијом Шопенхауер је описао сам темељ своје филозофије; изнео ју је у делу "Воља у природи" и током целог свог рада често се освртао на то као необично важно за разумевање његове мисли.

У аналогији се ради о томе да покаже два начина приступу догађајима око нас. Један је спољашњи, а други унутрашњи. Један сазнаје представу а други вољу.

Svе ono na stvarima sto se saznaje samo empiriski,samo a posteriori, je po sebi volja: onoliko pak, koliko su stvari odredive a priori, oni pripadaju jedino predstavi,cistoj pojavi. Otuda razumljivost prirodnih pojava opada u onolikoj meri, koliko se u njima jasnije manifestuje volja. tj.sto one vislje stoje na lestvici bica. Njihova razumljivost je naprotiv utoliko veca sto je manja njihova empirijska vrednost, jer one tada utoliko vise ostaju na podrucju ciste predstave, cije su nam a priori svesne forme princip razumljIvosti.
Све што је у сазнању, прошло је кроз априорну форму сазнања тј. каузалитет и показује се као нужно. Али, апсолутну нужност имамо само у геометрији, артиметици и логици тј. тамо где до сазнања долазимо априори, без потребе за било каквим спољњим искуством.

Међутим, чим наиђемо на неки суд који у себи има емпиријски, спољни елемент, самим тим аподиктичка, неоспорна нужност нестаје. Али, сада, споља, ми о том елементу не знамо ништа, и он се спољашњем искуству показује као НЕПОЗНАТО X.
Зашто рецимо магнет привлачи предмете а не одбија их? Зашто билијарска кугла помера другу куглу а не одбија се од ње, или зашто гравитација привлачи а не одбија, и слично. Ти одговори за спољњу анализу бивају потпуно непознати.
Али сада, ако са спољне, пређемо на унутрашње искуство, видећемо да је то непознато x ... субјективно воља.

Или, вратимо се на опажање неког спољњег догађаја. Ако посматрамо споља акције и реакције билијарских кугли рецимо, не можемо одгoворити зашто се то дешава тако, а не другачије. Ту постоји непознато x.

Исто тако, зашто човека привлачи храна?
Зато да би живео... рећи ћеш.
Зашто човек жели да живи?
Да би уживао! (најбаналнији одгoвор)
Зашто жели да ужива?

Е, ту више нема одговора, и никакво посматрање његових спољних активности неће ти одговор дати.

Али, ако баталимо споља и осврнемо се ка унутра, реч ВОЉА одједном даће нам објашњење његових поступака.
Воља је слобода у суштини, али је непојмљива опажању зато у опажању слободу и не можемо наћи.
Тако да све што је у опажању познато, јесте појава, јесте нужно, све што је у опажању непознато јесте воља...која је слободна.

Значи,имамо емпиријски свет који је нужан, измешан са вољом која је слободна. А тај "клинч" је управо свет који познајемо. Тај свет није свет чисте математике и геометрије, где апсолутна нужност односа влада, већ имамо и деловања а та деловања се не могу представити геометријом. Кретање није исто што и простор. Кретање је воља, и она постоји у овом свету реална да реалнија не може бити. Простор је нужност. Кретање је слобода...воља.

Где у сазнању наиђемо на простор, то нам је потпуно појмљиво и јасно.
Где у сазнању наиђемо на деловање, наишли смо на вољу која је непојмљива сазнању и самим тим нејасна, али не и интуицији, не и самосвести.

Шопенхауер је то упоредио са пећином код Позилипа у Италији.

Hubert Robert The Posillipo Cave at Naples


На улазу пећине је светло и све је јасно видљиво (то представља априорно знање односа чисте чулности или чистог простора). Како одмичемо у унутрашњост јасност и видљивост се губе, јер полако наступа непознати елемент. Али, са сасвим друге стране пећине (то јест из наше самосвести) долази ново светло које осветљава тај елемент који је до пола пећине нестао у тами непознатог x. Осветљава га као ВОЉУ.

Pošalji "Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе" na Facebook Pošalji "Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе" na Google Pošalji "Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе" na My Yahoo! Pošalji "Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе" na Live Pošalji "Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе" na MySpace Pošalji "Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе" na Twitter Pošalji "Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе" na Digg Pošalji "Šopenhauer - Volja i predstava kroz alegoriju Pozilipo pećinе" na del.icio.us

Ažurirano 11.05.2016. u 14:30, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Pozdravljam i dopadaju mi se svi tvoji postovi a posebno ovi o Šopenhaueru.Ipak mislim da je on najbolje izneo svoju filozofiju u svom glavnom delu" Svet kao volja i predstava "koje uključuje u sebe i ovo izneto u njegovim u svoje vreme nagradjivanim spisima.Nekako je tamo bio najasniji možda i zato što je tamo sveobuhvatno izložio svoju osnovnu misao i detaljno je obrazložio jer kao što i sam kaže za objašnjenje te misli bilo mu je potrebno da napiše celo to delo.
  2. oziman (avatar)
    zxy
    Свет као воља и представа је главно дело, при чему ја, оном ко се занима за његову филозофију, препоручујем пре свега другу књигу тог дела тј. Свет као воља и представа 2, јер је разумљивија него прва.

    Али што се тиче суштине његове филозофије тј. питања воље, он сам признаје да је она најбоље објашљена управо у "Вољи у природи" или у одељку"Физичка астрономија."..при самом завршетку истог, где се налази и споменута аналогија пећине.

    Ево шта он каже управо о томе:

    Već 1836. godine ja sam pod naslovom Uber den Willen in der Natur (drugo izdanje 1854) objavio najhitniju dopunu toj knjizi, koja sadrži najkarakterističniji i najvažniji korak moje filozofije, sadrži, naime, prelaz od pojave ka stvari po sebi, koji po Kantu nije moguć. Mi bismo napravili veliku grešku ako bismo tuđa mišljenja, na koja sam tamo nadovezao svoja objašnjenja, smatrali pravom građom i predmetom tog po obimu malog a po sadržaju važnog spisa. Ta mišljenja bila su samo povod da na tom mestu onu osnovnu istinu svog učenja objasnim s većom jasnošću nego igde drugde i da je svedem na empirijsko saznanje prirode. A to sam najiscrpnije i najstrože učinio u poglavlju „Phvsische Astronomie", pa se ne mogu nadati da ću ikad naći tačniji i obuhvatniji izraz za to jezgro mog učenja od onog koji sam tamo dao. Ko hoće temeljno da upozna i ozbiljno da ispita moju filozofiju, mora pre svega da uzme u obzir pomenuto poglavlje. Dakle, sve ono što sam rekao u tom malom spisu sačinjavalo bi, uopšte uzev, glavni sadržaj ovih dopuna, da to već nije objavljeno, pa mora da izostane; ali ja ovde pretpostavljam da je taj spis čitaocu već poznat, jer bi inače nedostajalo ono najbolje.

    Допуне другој књизи из Света као воља и представа 2 "O saznatljivosti stvari po sebi"
  3. zxy (avatar)
    Citat Original postavio oziman
    zxy
    Свет као воља и представа је главно дело, при чему ја, оном ко се занима за његову филозофију, препоручујем пре свега другу књигу тог дела тј. Свет као воља и представа 2, јер је разумљивија него прва.

    Али што се тиче суштине његове филозофије тј. питања воље, он сам признаје да је она најбоље објашљена управо у "Вољи у природи" или у одељку"Физичка астрономија."..при самом завршетку истог, где се налази и споменута аналогија пећине.

    Ево шта он каже управо о томе:
    Da ,setih se sada tih reči i ja;to je njegov stil često daje slične napomene i već na početku knjige kad pretpostavlja da je poznato učenje Platona Kanta.Valjda je hteo i on da da primer sličan onoj pećini Platonovoj.Ali on se u svom glavnom delu često vraća objašnjenju pojma volje na vrlo jasan način.Meni se ilustrovanje ovim primerima iz prirode uvek čine malo nategnutim jer slika može biti sadržajan simbol ali da priča filozofiju baš nije pogodan neki način.Naravno,to je samo moje skromno mišljenje. .Ali zaista glavna knjiga je tako jasno napisana i prva a posebno druga koja je komentar prve da jasnije ne može biti.Prosto čoveku otvara oči.Posebno mi je drago da si ti sa njim često ovde na svom blogu,mada i sve drugo dobro daješ ,posebno Bergsona ali i sve ostalo.Meni je zadovoljstvo kad vidim da se nešto pojavljuje ovde kod tebe a verujem da si mnogima ti i jedini kontakt sa filozofijom sa kojom se ovde na lep način upoznaju.
    Ažurirano 11.04.2011. u 19:21, autor: zxy
  4. oziman (avatar)
    Хвала.Можда је тако како кажеш али неке теме баш попут ове не могу се лако разумети али итекако лако могу бити погрешно схваћене и тиме изгубити сву своју снагу.

    Рецимо на теми о слободи воље изнета је оваква примедба на коју сам се потрудио да одговорим јер је заснована на погрешном третирању суштинског знања у коме нема никаквог "али". Пренећу одговор и овде јер може појаснити основну мисао Шопенахурове аналогије

    Citat Original postavio Stuntman Stan Pogledaj poruku
    Ma kapiram ja tebe, samo nisam siguran da li je to tačno. Kažeš da u mehanici možemo iz uzroka uvek predvideti posledicu, a da kod biljaka, životinja i čoveka ne možemo. Ja bih voleo da si ti u pravu, ali...
    Видиш, два могућа начина посматрања догађаја у свету око нас при чему једном имамо посла са представом а други пут са вољом, основа је Шопенхауровог учења. Није он ту основу засновао на томе што ће је пратити нечија сумња или било какво "али". Ствар је потпуно извесна ...ништа мање од корелативности субјекта и објекта. Проблем је само презентовати је на прави начин.

    Немогућност предвиђања о којој говорим, почива на недостатку извесности.. самим тим и нужности.

    Или, ако поставим једну линију у простору, све наредне линије које поставим поред ње биће у односу на њу одређене нужним везама а које открива геометрија и које сазнајемо а приори. Или, ако поставимо два угла торугла трећи следи нужно. Или, можемо тврдити да једнакостраничан правоугли троугао није могућ у равни и у то можемо потпуно бити сигурни, јер нема друге алтернативе томе, такав троугао никада ва вјеки вјеков неће бити могућ.

    Међутим, код просте механике, код оних билијарских кугли, посматрањем, индукцијом доћи ћемо до правила , до закона који регулишу узрочно последичне везе, али за разлику од оних линија, овде имамо нешто непознато. Непознато x. Уместо да кугла покрене другу куглу, она исто може да је и не покрене. Тако нешто можемо замислити И НЕ ЗНАМО зашто је она покреће а не нешто друго, а што је исто тако могуће. Ту имамо незнање. Неизвесност. Немамо аподиктичност.
    Ако је сунце излазило увек на истоку до сада, Не можемо бити сигурни да ће излазити и сутра на истоку, јер је исто тако могуће и да рецимо преокрене смер па изађе на западу, ми не знамо зашто се то не дешава, већ се дешава баш тако како се дешава; док код оних линија и троугла није тако. Тамо знамо да нема алтернативе и да једнокостраничан троугао у равни није могућ никада. То је потпуно извесно ..потпуно нужно.

    Имајући ово на уму, можемо закључити да немају сви односи у свету исти степен нужности. Негде имамо апсолутну нужност или на почетку пећине... а негде имамо велико непозанато x. ... које се на крају пећине открива као воља самим тим као слобода.

    Степени објективације воље у појави , јесу степени слободе.
    Ažurirano 11.04.2011. u 21:04, autor: oziman
  5. zxy (avatar)
    Ja sam samo hteo ovo da kažem naj ko zna o čemu se radi njemu je i ilustracija slikom razumljiva.Medjutim onaj koji se prvi put sreće sa ovim pojmovima i odnosima biće slikom više zbunjen nego što će to mu pomoći.Kad svojim rečima ispričaš ,budući da znaš i razumeš,bude jasnije i lakše se prihvata.Na sreću ti si to ovde i uradio nevezano baš za sliku.
  6. oziman (avatar)
    Још једно питање и одговор који може да појасни тему овог блога:

    Citat Original postavio Stuntman Stan Pogledaj poruku
    Nisam siguran na šta ti znači to nepoznato x. Da li se ono nalazi u predstavi? Ako se nalazi, to ne menja stvar. Ako postoje neke sile, neki prirodni zakoni koji su nam nepoznati, to znači da mi ne možemo da predviđamo ništa sa apsolutnom sigurnošću, ali to ne znači da je teoretski nemoguće predvideti bilo šta.
    Ali verovatno si mislio da je x nešto nepredvidivo i tačno je da tako nešto možemo da zamislimo. Znači, ako sam te dobro razumeo, uvek možemo da zamislimo neko potpuno nesaznatljivo i nepredvidivo x koje može da utiče na sve zakone prirode, pa bi bilo kakvo predviđanje bilo nemoguće ? OK, ali opet tu ništa ne zavisi od nas, pa opet tvoja negacija volje, a i moja sloboda izbora padaju u vodu, jedino što dobijamo je nemogućnost predviđanja.

    Uh, iscrpljujuće…
    Темељ Шопенхауерове филозофије не допушта никакво "али" а ствар је извесна баш попут Барклијеве корелативности , зато ми је криво када пред овим знањем неко буде "исцрпљен" или збуњен.

    Мислим да је свар неразумевања питање могућности предвиђања коју сам ја споменуо али боље да сам то склонио на страну јер више збуњује него што појашњава.
    Непознато x нема везе са предвиђањем већ са непојмљивошћу, са неразумљивошћу појаве пред којом смо.
    Рецимо, ако индукцијом тј.закључивањем из појединачног о општем дођемо до правила које ћемо звати рецимо "закон гравитације" а који се састоји у томе да ако бацимо јабуку она ће пасти на земљу привучена њоме.
    Из тога можемо да предвидимо да ће се и сутра тако дешавати ...али не можемо бити сигурни, можда сутра јабука одлети у небо а оно што смо нзавали "закон гравитације" престане да важи. Дакле, ту нема сигурности...нема јасности. Ми не знамо зашто сила гравитације привлачи а не одбија, ми то не знамо сада нити ћемо икада, уз помоћ спољњег емпириског искуства сазнати. Значи то "зашто" је непознато x . И могли ми да предвиђамо колико хоћемо, то непознато x или питање зашто се дешава тако а не другачије, остаје без одговора када је сазнање у питању.
    Међутим, не и када је и непосредно искуство воље у самосвести у питању, јер нам она окткрива да то непознато x ...јесте заправо воља и као таква она је слободна. НАРАВНО, нема ту ни речи о апсолутној слободи већ је то слобода инсекта ухваћеног у паукову мрежу који иако ухваћен још увек може да маше крилима.



    Aко маше рецимо само главом или ногама, он је онда она јабука и сила гравитације...а ако маше крилима он је човек и мотив, у оба случаја апсолутне слободе ту нема али опет има више слободе у другом негу у првом случају у смислу да има вишег степена објективације воље у појави или оног непознатог x.
    Ažurirano 13.04.2011. u 16:09, autor: oziman