Svrha i smisao egzistencije (III) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Svrha i smisao egzistencije (III)

Oceni ovaj blog
Ne kaže se bez razloga da život nije odredište ili stanica već putovanje koje se ne treba shvatati suviše ozbiljno i fatalno, ali isto tako i suviše neodgovorno i bezvredno. On predstvalja fazu razvoja svesti kroz koju se uči veština usklađivanja komplementarnih suprotnosti. Takvo usklađivanje ili balansiranje je neophodno da bi se mogao sagledati smisao. Egzistencija se može rauzmeti ili osmisliti tek kroz potreban balans ili usklađenost krajnosti. Usklađenost suprotnosti ima karakteristike reda, smisla, jasnoće i mira dok se neusklađenost uvek karakteriše nemirom, neredom, besmislom ili nerauzmevanjem.

Kao što mirna reka stvara bistrinu koja omogućava uvid u njeno dno isto je i s ljudima. Samo ljudi koji postižu potreban balans suprotnosti i u sebi i izvan sebe prevazilaze pojavni besmisao i otuđenost te sagledavaju smisao u suštinskom jedinstvu egzistencije. To rezultira nestankom potrebe za kontrolom čime se pronalazi duhovna ravnoteža ili mir i u najtežim okolnostima, tj. i u najvećem haosu ili pojavnom besmislu.

Čovek s duhovnom ravnotežom deluje u skladu sa svojom savešću. Ukoliko je u stanju da uzrokuje konstruktivne promene, on to neizostavno i čini. Ukoliko nije, prihvata sve onako kako jeste ili kako mora da bude. Zato nije opterećen kontrolom vanjskih promenama niti one u tolikoj meri utiču na njega. Njegova aktivnost i odgovornost je usmerena na njega samog. Ona se u prvom redu ogleda u njegovom nastojanju da odoli iskušenju te da ostane dosledan svojoj suštini.

Koren nemira, nezadovoljstva, besmisla i destrukcije nalazi se u zadržavanju u pojavi tj. sebičnoj, izdvojenoj i nižoj svesnosti ili razumevanju koje se formira kroz niže nagone u ljudima. To je vid otuđenosti od vlastite suštine ili duhovne svesti pa samim tim i od svesti univerzuma koji sadži tu suštinu.

Ta otuđenost se manifestuje kao arogantnost kojom čovek nije u stanju da prihvata ono što je neminovno već nastoji da sve bude onako kako on želi ili očekuje. Takav čovek je u stalnom otporu i borbi s okolinom pošto nastoji da je kontrolise, izmeni i prilagodi svojim potrebama i interesima.

Tek kada se prestane opirati onome što jeste, tj. čemu se ne može pomoći ili kako to naš narod kaže "pomiri se sudbinom" uspostavlja se ponovo interkcija s duhovnom svešću, odnosno pronalazi osećaj mira i razumevanja. Takvo "mirenje sudbinom" je karakteristično za mnoge mudre ljude koji su pronikli kroz pojavnu dimenziju postojanja.
Dante: " U Božjoj volji nalazi se i naš mir."

Isus: " Oče moj, ako me ne može ova časa mimoići da je ne pijem, neka bude volja tvoja."

Menander: "Ne živimo kako želimo, već kako možemo."

C.L.Alen: "Isus je došao da bi učinio ljude boljima, a ne da bi se ljudi bolje osećali."

Mada je i taj odnos međusobno uslovljen, pošto ljudi koji postaju bolji, takođe počinju da se osećaju bolje jer omogućavaju njihov smisaoni duhovni razvoj te doživljavaju sebe vrednijim.

Pošalji "Svrha i smisao egzistencije (III)" na Facebook Pošalji "Svrha i smisao egzistencije (III)" na Google Pošalji "Svrha i smisao egzistencije (III)" na My Yahoo! Pošalji "Svrha i smisao egzistencije (III)" na Live Pošalji "Svrha i smisao egzistencije (III)" na MySpace Pošalji "Svrha i smisao egzistencije (III)" na Twitter Pošalji "Svrha i smisao egzistencije (III)" na Digg Pošalji "Svrha i smisao egzistencije (III)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Mač sa dve oštrice......opet je potrebna unutrašnja ravnoteža da se ne bi sopstveni osećaj veće vrednosti postignutom samoharmonijom nametao drugima u vidu "znam" "razumem" "pričaj šta hoćeš ali to je tako" što je čest slučaj te kod drugih izaziva kontra efekat tj. osećaj niže vrednosti.
    S druge strane "tako mora da bude" i "činimo ono što moramo" kao i mirenje sa sudbinom takodje može biti i beg od odgovornosti za sopstvena dela kako pred sobom tako i pred drugima....i to ljudi koriste prilično često.
    Kada naučiš da gledaš u sebe, da vidiš samo sebe postoji realna opasnost da zaista vidiš samo sebe a ne i druge.....
    Hoću da kažem da je taj put samospoznaje vrlo težak i da se začas može skliznuti u drugu krajnost.....
  2. zxy (avatar)
    Lepo napisano i sve je tačno
    i potrebno da nam putovanje životno
    bude prijatno
    ali gde putujemo ne znamo
    možemo samo da slutimo
    sigurno je da je bolje
    da što manje bagaža sa sobom vučemo
    i da nam što više znakova pored puta
    bude jasno a to možemo
    samo ako mir u sebi nadjemo
  3. sofija06 (avatar)
    Veoma je vazno da se shvati da je samospoznaja proces koji traje sve vreme naseg boravka u ovoj egzistenciji. To znaci da je neophodno stalno unutrasnje preispitivanje ili uspostavljanje ravnoteze izmedju spoljasnje i unutrasnje interakcije.

    Svaki konflikt je signal da nasa svesnost nije dorasla situaciji, odnosno da je neophodan daljnji razvoj u vidu drugacijeg, progresivnijeg shvatanja koje takodje uslovi i drugacije ponasanje ili nacin zivota. Sve zavisi od konkretne situacije. Negde je konflikt uslovljen egocentrizmom, potrebom dominacije, kontrole, arogantnosti, sujete itd.

    Sve te osobine mogu da se neosetno potkradu i kod duhovno razvijenijh ljudi posto se nas ego ili trenutni stepen razumevanja uvek opire promeni. Tako da je jedan od nacina koje ego koristi iluzorna superiornost ili ubedjenje da je ostvaren savrsen razvoj.

    "znam" "razumem" "pričaj šta hoćeš ali to je tako"
    je upravo dobar primer iluzorne savrsenosti ili izbegavanja promene. Takvim stavom se nije u stanju ostvariti konstruktivno resenje u konfliktu s drugom osobom. Do njega se moze doci samo kompromisom.

    Ukoliko jedna strana nije spremna na kompromis, tada je do druge strane da preispita i odvaze svoja osecanja, potrebe, zelje itd. da li je sposobna da se s tim pomiri ili nije. Mi nikada ne mozemo menjati druge ako oni to ne zele vec samo svoj vlastiti stav ili situaciju.
  4. sofija06 (avatar)
    zxy. Tako je.