Stalno se nadam da će da mi "dune" i napišem nešto o tebi. Znam da je to sve teže, jer sam te često imao kao temu u poslednje vreme. Ja te jedino tako i imam - virtuelnu, u mojim pričama... Bez jasnog lika, bez imena i prezimena, bez ičega što bi drugima olakšalo da te pronadju. Namerno te krijem i mešam sa nekim nevažnim likovima. Umirem u nadi da ću zaboraviti gde počinješ da postojiš kao prava osoba. Tada ću da se preselim u neku od mojih priča, uzmem te za ruku i stavim na naslovnu stranu neobjavljene knjige...
Izgleda zbrkano, zar ne? Tako je meni zbog nje...
Izgleda zbrkano, zar ne? Tako je meni zbog nje...
