Relativnost uživanja - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Relativnost uživanja

Oceni ovaj blog
Ljudi ograničeni fizičkom egzistencijom nisu sposobni da razumeju ljude koji uvek slede svoju savest ili koji se u svakoj situaciji ponašaju moralno i odgovorno. Oni smatraju da su takvi ljudi izgubili kontakt s realnošću. Međutim, Šta je realnost?

Ako se pod realnošću podrazumeva fizička egzistencija, ona se za svako ljudsko biće određuje samo kroz njegovu svest. Fizička egzistencija za svakog čoveka postoji samo dotle dok je njegova svest u njoj. Što znači da je svest ljudi suština njihove realnosti, a fizičko postojanje samo prolazna pojava ili faza razvoja te suštine.

Zar nije onda besmisleno i beskorisno nastojati graditi večnost u konačnosti i prolaznosti fizičkog postojanja i zbog te prolaznosti gubiti lepotu i smisao u samom sebi, tj. svoju suštinu? U Bibliji se takođe kaže sledeće: "Kakvu će korist imati čovek što dobije ceo svet, a izgubi svoju vlastitu dušu?"

Većina ljudi opet, zbog same svoje prolaznosti u fizičkoj egzistenciji, misle da trebaju da uživaju dok mogu ili dok su živi. Međutim, šta je uživanje? Nije li ono drugačije za svakog čoveka?

Zadovoljstvo je uslovljeno samim čovekom koji ga kreira. Različiti ljudi će imati i različitu ideju zadovoljstva i uživanja koja će biti uslovljenja kako njihovim uzrastom, tako i stepenom njihovog duhovnog razvoja. Zbog toga i Anais Nin kaže:
"Mi ne vidimo stvari onakve kakve one jesu, mi ih vidimo onakvim kakvi smo mi." Što za neke ljude predstavlja vrhunac zadovoljstva i uživanja za druge predstavlja izrazitu neprijatnost. Sadista nalazi zadovoljstvo u iživljavanju nad svojom žrtvom, narkoman u drogi itd. Postoje zadovoljstva koja ne samo što se brzo iscrpe već neminovmo završavaju bolom i prazninom mnogo većom nego pre samog zadovoljenja. Takva uživanja uvek imaju destruktivne posledice i po samog čoveka i po njegovu okolinu. Za njih Ošo kaže sledeće:
"Možda niste pozvali bol, ali pozvali ste zadovoljstvo, a bol je druga strana iste pojave. Pozovite jedno, i drugo stiže. Ne možete ih razdvojiti, oni su uvek zajedno."

Ljudi koji izaberu takvu vrstu zadovoljenja nikada ne mogu dugo i u potpunosti biti zadovoljni i u očajničkom pokušaju za trajnim zadovoljenjem sve više gube svoju suštinu, a onda i pravi smisao života.
Od stalne napregnutosti i potrebe za uživanjem nisu u mogućnosti da zaista uživaju, tj. da otkriju lepotu istinskog uživanja.

Jedino uživanje koje potiče iz suštine čoveka oplemenjuje i uzvisuje i njega i sve oko njega. Duhovno razvijen čovek neće imati ili neće dozvoliti sebi da ima zadovoljstva koja su destruktivna ili po njega ili po njegovu okolinu već će naći zadovoljstva koja će u isto vreme prijati telu i uzdizati duh.

Iako na prvi pogled takva zadovoljstva izgledaju ograničena i malobrojna, to ipak nije tako. Ona su bezgranična i neiscrpna pošto čovek ne ograničava svoja zadovoljstva samo na senzacionalne i spektakularne događaje izvan sebe, već nalazi zadovoljstvo u unutrašnjem smisaonom razvoju samog sebe koje mu takođe omogućava da otkriva smisao i lepotu svega oko sebe.

Takav čovek nalazi zadovoljstvo u samoj egzistenciji. On vidi smisao i lepotu življenja uvek, svuda i na svakom mestu. Za njega je dovoljno da posmatra pticu u letu, udiše svežinu vazduha, sluša žubor potoka, divi se lepoti cveta i da oseća ogromnu radost, sklad, mir, sreću i zadovoljstvo. Na taj način njegova zadovoljstva nikada nisu ustaljena i jednolična, već uvek sveža i nova.

Pošalji "Relativnost uživanja" na Facebook Pošalji "Relativnost uživanja" na Google Pošalji "Relativnost uživanja" na My Yahoo! Pošalji "Relativnost uživanja" na Live Pošalji "Relativnost uživanja" na MySpace Pošalji "Relativnost uživanja" na Twitter Pošalji "Relativnost uživanja" na Digg Pošalji "Relativnost uživanja" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Ha ha Sofija,gde si našla Anais Nin da citiraš,cela stvar mi se sad još više dopada.Sa svih je strana potkovana
    ps
    ja preferiram Henri Milera,dal ćeš i njega da upotrebiš ,živo me zanima.
  2. sofija06 (avatar)
    Njega necu sigurno. Nisam toliki ljubitelj ni Anais, medjutim, ova njena izreka se odlikuje izuzetnom pronicljivoscu zapazanja.
  3. RiadaT. (avatar)
    Sofija....pratim tvoje postove...ne komentiram zato što sam ja uglavnom neozbiljna osoba(mislim,ovdje sam uglavnom zbog zabave i druzenja)...a tekstovi koje ti ovdje postavljaš su ozbiljni....pa se nekako ne usudjujem komentirati....
    Al'ovaj tvoj današnji post me natjerao da postavim pitanje:"Da li druženje u virtuelnom svijetu nužno predstavlja destruktivno zadovoljstvo,jer svima su puna usta priče o tome kako ono vodi u otuđenje čovjeka itd.itd."
    Pozz. i sve pohvale za tvoje blogove!
  4. sofija06 (avatar)
    Riada, bilo bi mi drago da se ne ustrucavas jer ja takodje umem da budem neozbiljna. Nema nista lepse od opustenosti i prirodne jednostavnosti. Svako od nas ima svoju osobenost i to se treba postovati sve dotle dok je konstruktivna ili dok se njome ne povredjuju ili omalovazavaju drugi ljudi. Slobodno budi ono sto jesi. Ja ti sigurno necu nista zameriti.

    Tekstovi su rezultat dugogodisnjeg proucavanja i obzervacije tako da je to mozda razlog sto izgledaju ozbiljniji nego kada se ova tematika ne proucava tako intenzivno.
    Medjutim, svaki covek ima svoj jedinstven talen i uvid te ja veoma rado razmatram razlicite perspektive drugih ljudi jer su razlike znacajan podsticaj dublje refleksije, a time i spoznaje.

    Sto se tice tvog pitanja, odgovor ce naravno biti ozbiljan.
    Zivot u fizickoj egzistenciji predstavlja interakciju suprotnosti ili razlika. Nama je kroz nasu svest (cija sustina je smisao) data mogucnost, ne samo da razumemo vec i da uskladimo te razlike u harmonican odnos ili sklad, te na taj nacin ostvarimo dozivljaj mira, srece, konstruktivnosti, zadovoljstva itd.

    Balans ili potrebna ravnoteza i proporcija je potrebna u svemu. Tako na primer, lek se mora uzimati u odredjenoj dozi. U prekomedrnoj dozi prelazi u svoju suprotnost ili otrov. Isto se odnosi i na internet i druzenje u virtualnom svetu.

    Ljudi su drustvena bica jer je njihova medjusobna interkacija znacajan element njihovog razvoja. Internetom je bukvalno omogucena interkacija i komunikacija ljudi na citavoj planeti, a time i razmena mnogih korisnih informacija.

    Svaki odnos koji ima konstruktivan karakter ili koji se pozitivno odnosi na razvoj ljudi je veoma znacajan i treba ga negovati, bez obzira da li se postize na internetu ili neposrednom druzenju.
    Medjutim, problem koji moze nastati u druzenju na internetu je vremenski period proveden za kompjuterom. Ukoliko neko provodi previse vremena za kompjuterom, tako da zapostavlja ostale obaveze i duznosti ili sto je jos gore bliske osobe i poznanike, tada takva vrsta zadovoljstva prestaje biti konstruktivna.

    Ipak, ovde je potrebno razmotriti svaki slucaj posebno. Tako na primer, ako osoba zivi sama i nema nekih narocitih obaveza, ona moze provoditi duzi vremenski period za kompjuterom bez nepozeljnih efekata, nego osoba koja ima porodicu ili ostale obaveze.
    Ukoliko osoba ima porodicu i ukoliko oni pocnu prigovarati na njeno vreme provedeno za kompjuterom, to bi vec trebao biti znak prekomerne upotrebe interneta ili zapostavljanja odnosa s clanovima porodice. U tom, slucaju, takva osoba bi ih trebala saslusati i naci kompromisno resenje o koriscenju interneta. Inace, moze doci do postepenog narausavanja odnosa sa ljudima do kojih joj je veoma stalo.
    Ažurirano 26.03.2011. u 10:48, autor: sofija06
  5. Kapriciozna (avatar)
    "Takav čovek nalazi zadovoljstvo u samoj egzistenciji. On vidi smisao i lepotu življenja uvek, svuda i na svakom mestu. Za njega je dovoljno da posmatra pticu u letu, udiše svežinu vazduha, sluša žubor potoka, divi se lepoti cveta i da oseća ogromnu radost, sklad, mir, sreću i zadovoljstvo. Na taj način njegova zadovoljstva nikada nisu ustaljena i jednolična, već uvek sveža i nova."
    Divno napisano)
    To je po meni kljucna recenica!
    Dakle: postoje telesna uzivanja, one su potreba, kod nekog navika..uglavnom ih smatram orkanima, koji mi cesto pomute razum!
    Duhovna uzivanja ili zadovoljstva su smiraji sutona, sitne stvacice u kojima uzivamo lagano..(bar ja)
    Citati knjigu, zar to nije zadovoljstvo?
    Nekada sam znala da osvanem uz nju!
    Ici u pozoriste..balet..operu..?
    Dovoljno je, cetiri puta godisnje da mi se dese, i eto...dusa je puna!
    Provoditi vreme sa najmilijima...sa prijateljima - zar to nije uzivanje?
    Svakog dana pruzam im ruke i pokazujem koliko mi znace..
    Za mene je uzivanje davati, a ne uzimati..
    Eto, i ovaj moj uvid u tvoj text, Sofija.....bila je mala uvertira uzivanja...
    Nastavljam da te pratim, volim ovakve teme...a komentare cu ostavljati koliko mi vreme dozvoli!
    Svidja mi se ovaj vid komunikacije....potpuni stranci..koji se "dodiruju" recima)
    Svesno pustamo „voajere“ da nam citaju misli…
    Ne vidim u tome nista lose!
    I za kraj, jedan budusticki zapis: " Covek koji bere uzivanje kao cvece, zarobljen je od smrti koja ce ga odneti, kao sto vihor odnosi uspavano selo."
  6. sofija06 (avatar)
    Hvala Kapriciozna. Lepo napisan komentar. Kada si spomenula citanje knjige - sta ima lepse nego u hladan zimski dan sedeti u toploj sobi, jesti cokoladu ili kolace, piti caj i citati zanimljivu knjigu?