''...У нашем дому постоје два главна огледала: Западно и Северно. Оба се налазе у соби за окупљање, окачена на зидове према одговарајућим странама света.
Западно огледало служи за посматрање лажи и истине. У њему се лаж и истина раздвајају, показујући се свака за себе, непомешане и јасне за гледање. На левој страни се кристалише лаж онога што је испред огледала, а на десној страни истина. Тако, већ и по овоме мора бити одмах разумљиво: процес огледања у Западном огледалу врло је болан. Неживи објекти се ломе, крцкају и шкрипе; живи се зноје, час им је хладно, час веома топло, тешко дишу и добијају стравичне главобоље.
Захваљујући свему томе, Западно огледало је у својој историји често мењало господаре, па му се порекло у тим силним наборима промена нетрагом изгубило. Легенде кажу да је за неке од својих власника оно било чак и смртоносно – људи најчешће нису у стању да преживе раздвајање лажи и истине. Релативно безазленије последице (трајне и пролазне облике лудила, фрасове, ишчашења вилице услед изненађености, сталну разрогаченост очију, повремене губитке смисла за живот) беспредметно је бројати. Стога и није за чуђење што се ово огледало најдуже задржавало у рукама људи сатканих од чисте лажи или чисте истине. Природно, за њих огледање није представљало нарочиту муку. Пошто су се видели само са леве или са десне стране Западног огледала, ти и такви нису ни преживљавали болна раздвајања свог лика.
Извесне проблеме, изазаване поседовањем овако незгодне стварчице, ми смо решили учесталим огледањем у Западном огледалу – не дозвољавајући да се лаж и истина у нама преплићу до оне мере због које би њихово раздвајање било отежано и болно. Временом је огледање у овом огледалу постало ствар хигијене – као што се зуби морају редовно прати, тако се ваља редовно упознавати и са тренутним односом лажи и истине у свакоме од нас понаособ. А ко ни због чега другог, то треба чинити како се не би догодило да се неко случајно огледање, без намере, у пролазу, оконча кобно по власника лика...''
Горан Петровић
Атлас описан небом
Западно огледало служи за посматрање лажи и истине. У њему се лаж и истина раздвајају, показујући се свака за себе, непомешане и јасне за гледање. На левој страни се кристалише лаж онога што је испред огледала, а на десној страни истина. Тако, већ и по овоме мора бити одмах разумљиво: процес огледања у Западном огледалу врло је болан. Неживи објекти се ломе, крцкају и шкрипе; живи се зноје, час им је хладно, час веома топло, тешко дишу и добијају стравичне главобоље.
Захваљујући свему томе, Западно огледало је у својој историји често мењало господаре, па му се порекло у тим силним наборима промена нетрагом изгубило. Легенде кажу да је за неке од својих власника оно било чак и смртоносно – људи најчешће нису у стању да преживе раздвајање лажи и истине. Релативно безазленије последице (трајне и пролазне облике лудила, фрасове, ишчашења вилице услед изненађености, сталну разрогаченост очију, повремене губитке смисла за живот) беспредметно је бројати. Стога и није за чуђење што се ово огледало најдуже задржавало у рукама људи сатканих од чисте лажи или чисте истине. Природно, за њих огледање није представљало нарочиту муку. Пошто су се видели само са леве или са десне стране Западног огледала, ти и такви нису ни преживљавали болна раздвајања свог лика.
Извесне проблеме, изазаване поседовањем овако незгодне стварчице, ми смо решили учесталим огледањем у Западном огледалу – не дозвољавајући да се лаж и истина у нама преплићу до оне мере због које би њихово раздвајање било отежано и болно. Временом је огледање у овом огледалу постало ствар хигијене – као што се зуби морају редовно прати, тако се ваља редовно упознавати и са тренутним односом лажи и истине у свакоме од нас понаособ. А ко ни због чега другог, то треба чинити како се не би догодило да се неко случајно огледање, без намере, у пролазу, оконча кобно по власника лика...''
Горан Петровић
Атлас описан небом
