NOSTALGIJA

Sećanja plove alejom parka
i klupe ponovo zovu, mame...
u granama stabala igra se tuga,
i šume tvoje reči,
izgovorene nekad davno
dok smo u krošnjama
tražili svoje zvezde...

Ja i sad spremam odgovore
na neizrečena pitanja
i maštam o onoj viziji
izgubljenoj u lavirintu grada
daleko... vrlo daleko odavde...
od ove hladne praznine...

 

[Almsivi]

Nesto je hladno samo zato
da bi spoznalo svoju hladnocu,
radi toga da kad dodje toplina,
ta toplina bila utoliko vrelija,
koliko je bilo hladno za vreme
praznine.

Centar je uzharen.
A na periferiji sfere
ljubavne lopte, isparava
sva kisa koja padne na
povrsinu, jer iznutra je uzhareno.

I jedno neizreceno pitanje:

Iznutra u ringishpilu vremena,
sta se dogadja?

poz