Како се заштити од кича и шунда и квазиморала који нам се намеће кроз целу назови "уметност"?
Ево, гледао сам неки филм, један од милион других, чији се плот своди на ову шему. Црно и бело; добри и лоши момци. Онда, ови други нанесу неку неправду неком од ових "добрих". Самим тим тај "добри" тиме је стекао сву сатисфакцију и оправдање да мрзи, гони и на крају убије тог "лошег" ( још боље ако га претходно мучи, јер публика тада још више ужива). Наравно, то је и врхунац дела, јер док "добри" мучи и убија"лошег", публика доживљава "катарзу". После те, ако се шалимо, "катарзе" смирено излази из биоскопа, срећна и задовољна.
На ово се своди веровали или не сво оно ђубре које нам стиже из Холивуда па и од свуда запараво. Како онда погледати право уметничко дело и не бацати своје време на небулозе и идиотарије? Или, да су бар то, него неко очито смишљено намеће маси систем вредности у коме је оправдано мрзети свако људско биће једино под условом ако је тај "зао" по мерилима оних "добрих".
Колико је то заправо узело корена у народу можемо видети из коментара онлине новина где читаоци осуђују неког грешника. По правилу је ту жал за смртном казном, позив на линч, наслађивање патњом коју ће тај грешник трпети у затвору итд.итд. И при свему томе те индивидуе, запенушане од мржње, жедне крви, себе сматрају морално добрим особама, оним борцима против сила зла.
Требало би да свако преиспита свој дух да се не би затекао заједно са онима који под маском очигледно смишљене кампање наметања таквих вредности, мисле да су морални а заправо су црни да црњи не могу бити.
Што се тиче питања како се заштити од гомиле шунда којим смо окружени мислим да је једини начин тражити класике. Оне који су у своје време обично били потпуно непознати а њихова дела незапажена, али која су се временом пробила као вредна захваљујући онима који могу да их разумеју, иако их већина и данас гледа бело и најрадије би их спалила да нема психологије снобова, која влада.
Други начин је гледати коментаре, гласања и мишљења публике и бирати она дела која су добила највише негативних критика, јер су по правилу та најбоља или још боље, уопште не гледати критике и пустити свом суду да одлучи и оцени.Јер, на пример, један од најбољих филмова које сам гледао "Минотаур" на ИМДБ добио је оцену само 3.
Тако је по правилу са свим вредним делима.
Ево, гледао сам неки филм, један од милион других, чији се плот своди на ову шему. Црно и бело; добри и лоши момци. Онда, ови други нанесу неку неправду неком од ових "добрих". Самим тим тај "добри" тиме је стекао сву сатисфакцију и оправдање да мрзи, гони и на крају убије тог "лошег" ( још боље ако га претходно мучи, јер публика тада још више ужива). Наравно, то је и врхунац дела, јер док "добри" мучи и убија"лошег", публика доживљава "катарзу". После те, ако се шалимо, "катарзе" смирено излази из биоскопа, срећна и задовољна.
На ово се своди веровали или не сво оно ђубре које нам стиже из Холивуда па и од свуда запараво. Како онда погледати право уметничко дело и не бацати своје време на небулозе и идиотарије? Или, да су бар то, него неко очито смишљено намеће маси систем вредности у коме је оправдано мрзети свако људско биће једино под условом ако је тај "зао" по мерилима оних "добрих".
Колико је то заправо узело корена у народу можемо видети из коментара онлине новина где читаоци осуђују неког грешника. По правилу је ту жал за смртном казном, позив на линч, наслађивање патњом коју ће тај грешник трпети у затвору итд.итд. И при свему томе те индивидуе, запенушане од мржње, жедне крви, себе сматрају морално добрим особама, оним борцима против сила зла.
Требало би да свако преиспита свој дух да се не би затекао заједно са онима који под маском очигледно смишљене кампање наметања таквих вредности, мисле да су морални а заправо су црни да црњи не могу бити.
Што се тиче питања како се заштити од гомиле шунда којим смо окружени мислим да је једини начин тражити класике. Оне који су у своје време обично били потпуно непознати а њихова дела незапажена, али која су се временом пробила као вредна захваљујући онима који могу да их разумеју, иако их већина и данас гледа бело и најрадије би их спалила да нема психологије снобова, која влада.
Други начин је гледати коментаре, гласања и мишљења публике и бирати она дела која су добила највише негативних критика, јер су по правилу та најбоља или још боље, уопште не гледати критике и пустити свом суду да одлучи и оцени.Јер, на пример, један од најбољих филмова које сам гледао "Минотаур" на ИМДБ добио је оцену само 3.
Тако је по правилу са свим вредним делима.
Poslednja izmena: