Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

osveta 1912

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)

Oceni ovaj blog
Ubistva, pljačke, otmice...

„Smatramo da je neodložno preduzeti mere da se zaštiti hrišćansko stanovništvo od napada zakonima nepokornih Arbanasa , i primereno kazne vinovnici zločina ”- upozorava poslanik Novaković ministra Turske

U zvaničnom obraćanju Stojan Novaković, poslanik Srbije u Carigradu ministru inostranih poslova Turske Tefik-paši navodi podatke, argumente kojima potkrepljuje diplomatsku notu o velikoj zabrinutosti za položaj i sudbinu ugroženog srpskog stanovništva u Kosovskom vilajetu. Novaković, između ostalog, predočava da je srpska vlada detaljno upoznata sa ozbiljnim problemom u Staroj Srbiji.

„Po podacima koje ima Kraljevska Vlada, za vrlo kratko vreme, od samo nekoliko meseci, prošloga leta i zime, izvršeno je u sandžacima Prištevskom, Novo-Pazarskom, Pećkom i Pizrenskom, više od 400 zločina kao što su: ubistva, paljevine, razbojništva, skrnavljenja hramova i crkava, otmica, silovanja, pljačkanja, krađa čitavih stada… Ovaj broj predstavlja tek mali deo, najviše petinu, onoga što se u stvari dešava, pošto se za većinu zločina i ne saznaje, jer se žrtve ili njihove porodice ne smeju ni da žale”.

Novaković zatim opominje da ni jedan od krivaca, imenovanim u prilozima, nije bio optuživan, niti kažnjavan. Ukazuje da takvo stanje „ne omogućava opstanak srpskog življa“ u tim krajevima, da je neizdrživo i da može doprineti buđenju zlih duhova, vrlo opasnih i štetnih za dobre odnose između Turske i Srbije.


Narod Kraljevine izrevoltiran i kivan

„Naši begunci koji traže spasenja i zaštite u Srbiji, sem toga što izlažu Kraljevinu velikim nezgodama i troškovima, pričaju o svojim patnjama i arbanaskom nasilju i o onima koji su u Carevini ostali da trpe zulum. Otuda potiče velika uzrujnost u zemaljskom javnom mnjenju, koja dovodi Vladu Njegovog Veličanstva Kralja u težak položaj, čija se ozbiljnost ne može predvideti”.

Novaković moli da se na to ukaže sultanu i Visokoj Porti koji bi mogli da se pozovu na sopstvena osećanja pravde, kao i na dobre namere prema Srbiji, kako bi se definitivno stalo na put neredima i nasiljima na Kosovu i Metohiji.


Potresna svedočanstva srpskih stradanja

„Srpska Vlada smatra da je neodložna potreba da se preduzmu stvarne mere da se u pomenutim krajevima zaštiti hrišćansko stanovništvo, uvek tako miroljubivo i verno Carstvu, od napada fanatičkog i zakonima nepokornog arbanaskog stanovništva i da se primereno kazne vinovnici mrskih zločina, čija je uspomena još živa u sećanju narodnom”.

Bio je, naravno, vrlo jasan poslanik Novković. Ono što je za svaku pohvalu, budući da ni u to vreme Srbija nije bila jaka, stabilna država i pomoć nije ni od koga očekivala, niti dobijala, kao što su u ovom slučaju Albanci od Turske i sultana, jeste njen jak, čvrst, nepokolebljiv stav da se Srbi zaštite. Za ovdašnje prilike, to je izuzetna hrabrost. Moćna Turska politički perfidno, uz prećutno odobravanje, dopuštala je zverstva. To se i sada dešava na Kosmetu, s tim što Šiptari sem Albanca, Amerike, Velike Britanije imaju podršku velikog dela EU i, za našu tragediju, nekih političara u ovoj državi.

Vlada Kraljevine predlaže puteve rešenja višegodišnje krize u Kosovskom vilajetu. Novaković sugeriše konkretne mere: „Put da se postigne željeni cilj i zajamči red i bezbednost vidimo u izašiljanju na lice mesta naročite komisije koja bi dala dovoljnog jemstva u svojoj nepristrasnosti i sposobnosti u kojoj bi se stavilo u zadatak da učini ozbiljan izviđaj, da krivce pronađe i sudovima preda i da preduzme sve mere Zatim, u imenovanju energičnih i poštenih činovnika, sposobnih da namoraju Arbanase da se pokoravaju zakonima i Carskim vlastima, da poštuju tuđ život i imanje”.


Zahtev bez odlaganja

Srpski poslanik u Carigradu diplomatsku notu završava neskrivenom željom da se održe dobri prijateljski odnosi Srbije i Turske.

„Vlada Njegovog Veličanstva Kralja naredila mi je da ovo, što prethodi, stavim do znanja Carskoj Otomanskoj Vladi, da obratim ozbiljnu pažnju i da je zamolim da izvoli bez odlaganja da preduzme potrebne mere da se otklone opasnosti, koje ova situacija sobom donosi. Kraljevska Vlada se nada da će Carska Vlada u svojoj želji da očuva mir i zajemči red na granicama carevine, hteti uzeti u ozbiljnu ocenu dostavu i molbu, koje sam izložio i u tom smislu, čast mi je zamoliti Vaše Prevashodstvo da me što skorije izvesti šta carska Vlada namerava dalje preduzimati po ovoj diplomatskoj noti”, završio je zvanično pismo srpski poslanik.

Nota upućena Tefik-paši, ministru spoljnih dela Turske carevine potkrepljena je svedočanstvima o brojnim ubistvima, uništavanjima srpskih kuća, požarima,silovanjima, skrnavljenjima pravoslavnih svetinja. Sve to sabrano je u posebnom prilogu. Apostrofirana su zverska ubistva. Deo iz pomenutog dokumenta sada je dostupan i našim čitaocima.


Na udaru sve što je pravoslavno

„Dva Arnauta, Ajdar Uskoković iz sela Busovata (Giljanska nahija) i Suljo, ubiše Srbina Gavrila Kušliovca i teško raniše njegovog brata Savu. Ovo se dogodilo u mesecu martu, blizu sela Boževca, gde stanovahu oba brata. Ubiše 19. aprila i seljaka Giku Denića, odvedoše, kako njegove volove, tako i svu stoku njegovih prijatelja Janka Tomića i Cana Stanimirovića iz sela Čaglavice. U mesecu januaru, Bajram, sin Ismaila Adže iz Novog Sela (Pećke nahije), ubi Vuču Jeremića iz Goraždevca, ispalivši pet revolverskih metaka na njega, u dućanu Filipa Brandića, u glavnoj ulici u varoši Peći. Arnauti iz Kabaša, poznati sa svojih zločina, Mustafa i Adem zaklaše Đorđa Katančevića iz sela Vitina”.

U dopisu je mnogo tragičnih slučajeva i stradanja nejači, devojaka i žena. Neke primere iz pisma citiramo. „U početku meseca maja Arnauti napadoše na kuću Vukosava Dragutinovića, čiju kćer htedoše oteti. Ali Vukosav sa svojim ljudima uspe da ih odbije. Ne mogavši odvesti njegovu kćer, zaklaše mu ženu. Posle nekog vremena,napadoše ponovo na dom Vukosavljev i ubiše i njega i sina mu Vukotu. Na sličan način stradaše Giga Stojiljković iz Gogolevca, Stanislav Stanojević iz Ugljara, Živko Simeonović iz Kijevca, Pero Radenković iz Vučitrna, Stanko Maksimović iz Končulja. Ubice zverski pogubiše Nisu Stanisavljevića i njegovog sina koji imadoše svega 8 godina, dok je čuvao stoku”.

Mnogo je svedočanstava o monstruoznim zločinima albanskih grupa, koje su harale vilajetom i masakrirale, kad god dobiju priliku za to. Jedan od njih je uneo veliki strah u prizrenskoj nahiji i brojne porodice prisilio na seobu.

„Vukašin Mitrović i njegov drug iz sela Jažinca kod Prizrena, prolazeći kroz Gatnjansku šumu spaziše izdaleka Arnaute kojima je starešina bio iz Sopotnice. Bojeći se da ih ovi razbojnici ne ubiju, nagnu bežati. Sustigoše Vukašina i svega ga iseku na komade, a drug Vukašinov uspe da pobegne. Od toga vremena niko miran ni spokojan nije u prizrenskoj nahiji”, piše u prilogu Novakovića.


Turske vlasti štite Arbanase - zlikovce

U prepisci namenjenoj Tefik-paši i samom sultanu dostavljeno je na stotine primera ubistava nedužnog srpskog življa u kosovskom vilajetu. Deo note poslanika u Carigradu Stojana Novakovića odnosi se i na skrnavljenje srpskih crkava i manastira.

„U mesecu oktobru više Arnauta srušiše crkvu Hočansku i odnesoše sve što u njoj nađoše. Razrušiše silni Arnauti takođe i staru srpsku crkvu u Končulju, „Prištinske kaze“, na drumu između Giljana i Bujanovca. U ovom trenutku Arbanasi od materijala naše crkve zidaju sebi kuće. Početkom aprila opljačkaše Raovačku crkvu, u prizrenskom sandžaku. Arnauti 20. decembra napadoše sveštenstvo i monaštvo i opljačkaše manastir Svete Trojice, u okolini Prizrena” - samo su neki od slučajeva koje je otomanskom carstvu predočio srpski poslanik.

Tragom ovog zvaničnog dokumenta susrećemo se sa brojnim primerima silovanja i otmica žena i devojaka, Srpkinja, zatim na stotine primera napada, pljački, razbojništva.


Silnici uništavaju srpske familije

„Nekoliko zlikovaca arnautskih, predvođeni izvesnim Jašarom iz Dobrotina, silom odvedoše u selu Tirincu (Giljanska nahija) dve snahe Stojana Kolara Krsjanu i Katu. Ove dve jadnice zadržaše kod svojih kuća dve noći i jedan dan i za to vreme nekoliko Arnauta izvršili su nad njima silovanje. Arnautin Ali Baša koji stanuje u Glavotinu, kosovske nahije, primorao je Srbe iz ovog sela da mu besplatno rade svake nedelje i za pravoslavne verske praznike. To mu nije bilo dosta: on siluje i njihove žene i kćeri. Nijedna žena ni devojka više od njega nije smela da ide na rad u polja. Sinovci Ali Bašini, Omer i Kamber, vrše svakodnevno ista zločinstva. Vlasti kojima su podnesene mnoge tužbe protuvu ovih zlikovaca, ostavljaju ih da i dalje to nesmetano rade”.

Zvanični akt, u velikoj meri, pokazuje koliko je bilo teško obespravljenom srpskom življu da osnuje i sačuva svoje porodice, pogotovo žensku nejač.

„Kada je bila svadba sinu Koste Putića iz Vitina, Arnautin Mustafa iz Kabaša tražio je od Koste jednu tursku liru, i par čarapa, ali mu to ovaj nije dao. No kako Kosta ne beše doveo svoju snahu Mustafi, da mu ova poljubi ruku, to je Mustafa iz osvete više puta pokušavao da otme snahu Kostinu, ili da ga ubije. Zbog ovoga je Kosta napustio sve svoje imanje i 8. juna 1897. godine pobegao je sa porodicom u Giljan, gde su se stalno nastanili. Iz istih razloga Arnauti opljačkaše i potpuno opustošiše četiri srpske kuće u Peći - Jovana Đaka, Petra Dimića, Spire Savića i Nikole Miladinovića” - pedantno je naveo srpski poslanik mnogo sličnih slučajeva albanskog zverskog nasilja.

Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)" na Facebook Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)" na Google Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)" na My Yahoo! Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)" na Live Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)" na MySpace Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)" na Twitter Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)" na Digg Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (4)" na del.icio.us

Komentari