Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

osveta 1912

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)

Oceni ovaj blog
Opravdan strah predsednika Kraljevske vlade

Dr Vladan Đorđević 15 aprila 1898. iz Beograda piše Stojanu Novakoviću u Carigradu. „O nasiljima koje vrše Arbanasi muslimani nad stanovništvom naše vere i narodnosti u Kosovskom vilajetu ima u arhivi poverenog Vam Poslanstva isuviše izveštaja, kako iz ranijeg, tako i iz skorašnjeg vremena. Za ovih poslednjih nekoliko meseci novi izveštaji prosto me zasipaju množinom podataka o nasiljima arbanaskim, čije posledice prete da dovedu do raseljenja i uništenja našeg plemena u tim pokrajinama Turske. U prilogu Vam šaljem četiri takva izveštaja iz kojih možete najlakše steći uverenje o istinitosti.



Srpski konzulat u Prištini: Pod srpskom zastavom, među Turcima i Arnautima, bio je jedina, kakva-takva, zaštita Srba od progona, poturčavanja, ugnjetavanja



Prema takvom stanju stvari ja ne mogu ravnodušan ostajati, a da vas ne umolim , da učinite korak ka Porti, a ako ustreba, i kod samog Sultana, i da tražite da se merama od stvarnog dejstva prekinu ovi zločinački izgredi jednog neobuzdanog plemena prema našim sunarodnicima, koji bez pogovora predstavljaju u pomenutim krajevima elemenat reda i mira”.

Poruka je koju je uputio dr Đorđević, uz napomenu da solidni odnosi Srbije u turske carevine nalažu da se skrene pažnja Visokoj Porti na loše stanje, koje je u prvom redu, štetno po samu Tursku i ujedno dovodi Srbiju i njenu vladu u mučan položaj zbog neprestanih nereda i sukoba na granici. Sve to, napominje Đorđević Srbiji nanosi ogromnu štetu zbog žrtava „utoliko što i obziri proste čovečnosti nalažu našim pograničnim vlastima, da begunce naše prihvate i na pomoći im budu”.


Kraljevina Srbija u zaštiti svojeg naroda

Srbija je činila gotovo sve što je bilo u njenoj moći da pomogne deo svog naroda koji još bio pod okupacijom Turske. Pored vrlo brojnog konzulata u Prištini Vlada Srbije se potrudila da u konzulat šalje svoje najbolje kadrove. Tako su u konzulatu u Prištini na raznim funkcijama radili naveći srpski intelektualci. U Prištini se na mestu vicekonzula tako našao i pesnik Vojislav Ilić, - lično zahtevajući od ministarstva spoljnih dela Srbije da bude prebačen u Prištinu kako bi na Kosmetu pomogao srpskom narodu. U Prištini su službovali i Milan Rakić (pesnik i pravnik – fakultet završio na Sorboni), kao i naš čuveni pisac i dramaturg Branislav Nušić.

I ako je u okolnostima raspadanja Otomanske imperije i stalnih napada Arbanasa na Srbe službovanje u Prištini bilo vrlo opasno naša intelektualna elita je sa zadovoljstvom odlazila na Kosmet pomagajući kosmetskim Srbima da tamo opstanu. Slično je bilo i sa ostalim delovima još uvek okupirane Stare Srbije (Raška oblast – Sandžak, južni delovi Srbije i Makedonija). Slični problemi srpsku mladu diplomatiju čekali su i u konzulatima u Skoplju i Bitolju jer su Turci ohrabrivali arabanaske bande da napadaju Srbe vršeći tako svojevrstan pritisak da se čitava sela iseljavaju ili poturče.




Vojislav Ilić Branislav Nušić Milan Rakić


Tefik-pašina ćutnja

Nakon nepunih mesec dana stiže odgovor od Novakovića, dr Vladanu Đorđeviću.

„Juče je dovršena i Tefik-paši u ruke predana naša nota o arbanaskim nasiljima po Staroj Srbiji. Prepis te note, čiji Vam je tekst već poznat, šaljem Vam danas. U prilozima izložen je izvestan broj težih slučajeva, izabranih iz množine podataka koji su dostavljeni Kraljevskom Poslanstvu. Uneseno je u njih ono što je najznačajnije i najprotivnije redu jedne organizovane Države. Naš spisak nabraja ravno 91 slučaj takve prirode, od preko 400 nama prijavljenih nasilja. Tefik-paša je, po čitanju note, odgovorio našem dragomanu da ne može ništa kazati pre nego što se sporazume s nadležnim ministrima, kojima će žalbu i traženje naše odmah saopštiti”

Sledi i diplomatska nota koju je Stojan Novaković, poslanik Srbije u Carigradu 14. maja 1898. uputio Tefik-paši, ministru inostranih dela Turske.

„Gospodine Ministre, u toku poslednje četiri godine Kraljevska Vlada bila je više puta primorana skrenuti pažnju Carskoj Vladi na nerede, neverovatna i bezbrojna nasilja, koja neprestano čini nepokorno i nedisciplinovano arbanasko stanovništvo, kako na srpsko-turskoj granici, tako i u pograničnim sandžacima. Ovi zločini i napadi upravljeni su isključivo protiv hrišćanskog stanovništva srpske narodnosti, i izgleda da im je svrha da naš narod istrebe iz tih krajeva.


Neobuzdana mržnja i fanatizam

Nezgode koje su posledica ovog zlog stanja i teškoća – Carska Vlada zna za njih – s kojima se kraljevske vlasti bore, da bi očuvale red i mir na granici i u zemlji, tako su velike da Kraljeva Vlada ne može ostati ravnodušna i smatra da joj je prava dužnost da se postara da se izbegnu zapleti, koji moraju proizići, ako se ne pohita da se energičnim i istinskim ozbiljnim merama nađe brzog leka tome stanju”.

Napisao je izmeću ostalog Novaković, napominjući da Srbija priznaje dobru volju Turske da zajemči svim sultanovim podanicima pravdu i bezbednost. Međutim, on ukazuje da, iako je carska vlada formalno nalazila za potrebno da naredi da se preduzmu određene mere prema počiniocima, da se pronađu i kazne, ostale su bez ikakvog dejstva i nikad nisu izvršene: „Carski pogranični komesar pukovnik Alibej o tome se mogao i sam uveriti prošle jeseni u Prištini, gde je bio da pregleda i proveri šta je učinjeno po zahtevima Kraljevskih vlasti usled događaja na granici”.

Novaković, uviđajući svu težinu položaja srpskog življa u Kosovskom vilajetu i mogućnost da se situacija pogorša obrazlaže šta je sve u pozadini: „Otkako su se arbanaski dobrovoljci, po svršenom ratu sa Grčkom, vratili kućama, neredi, ubistva, paljevine i svakovrsna nasilja toliko su uzela maha, da je uzrujanost zahvatila svu okolinu, prešla našu granicu, na kojoj su se, vaše Prevashodstvo se dobro opominje – svakodnevni krvavi sukobi nizali jedni za drugim, jedan od drugog ozbiljniji, donoseći mnoge žrtve. Isledna komisija određena od obe vlade konstatovala je, što se vidi iz protokola sastavljenog u Vranju, avgusta 1897. godine, da su sukobi bili izazvani napadima Arbanasa, koji su prelazili na srpsko zemljište i mučki ubijali naše žandarme. Vlasti u Srbiji kaznili su po zasluzi vinovnike i odbile ih od granica naše Kraljevine”.

U ovoj diplomatskoj noti upućenoj ministru spoljnih poslova Turske stoji da albanski zločini ne jenjavaju, naprotiv, i da na njihovu adresu svakodnevno stižu izveštaji da srpsko stanovništvo u pograničnim sandžacima i dalje izloženo napadima i „nečuvenim svirepostima”. On to i argumentuje: „Arbanasi dobro naoružani i potpuno sigurni da neće biti kažnjeni dali su potpunu slobodu svojim svirepim nagonima, pošto njihovim fanatizmu i neobuzdanoj mržnji ništa ne stoji na putu. Zločini i pljačke dešavaju se svakodnevno, a krivci ne samo da nisu kažnjeni, već ih vlasti i ne gone. Broj prognanih Srba, koji prelaze našu granicu da bi živote spasili, ogroman je i raste iz dana u dan”.

Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)" na Facebook Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)" na Google Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)" na My Yahoo! Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)" na Live Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)" na MySpace Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)" na Twitter Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)" na Digg Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (3)" na del.icio.us

Komentari