Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

osveta 1912

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)

Oceni ovaj blog
Sultan Abdul Hamid II



21. septembar 1842.-10. februar 1918.
Vladao: 31. avgust 1876.-27. april 1909.
Otac: Sultan Abdul Medžid i Mati: Tir-i Mujgan Sultana

On je bio zadnji samostalni autokrat Otomanskog Carstva. Njegove strasne represalije i njegov krvavi stil vladavine su doprinijeli tome, da je zbog toga dobio naziv "Crveni sultan". Abdul Hamid II je došao na vlast kada se Carstvo nalazilo u vrlo teškoj situaciji, pobune i loša ekonomska situacija su još više slabile ionako raspadajuće Carstvo. U toku samo pola stoleća, Abdul Hamid II od "bolesnika" postade jedan od "umirući vladar na Bosforu".

1877. godine Rusi su videli svoju šansu da se probiju do Sredozemlja i objaviše Turskoj rat. Istovremeno borbe bejahu i na Dunavu, Crnom moru, Balkanu, pa čak i kod Karsa na granici samog Kavkaza. Na svim frontovima su Turci doživjeli značajne poraze. Rusima beše pošlo za rukom da iz Jedrena nadiru, te tako dođoše blizu i samog Istambula. 31. januara 1878. godine dođe do prekida ratnih dejstava i nakon toga do potpisivanja mira u San Stefanu 1878. godine, gde će Rusi diktirati Turcima svoje uslove. Tim ugovorom Osmanlije izgubiše sva evropska područja i posede a mogli su zadržati samo Trakiju do Jedrena. Srbija, Crna Gora, Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina postadoše samostalne. Osim toga samo Rusima beše omogućen prolaz kroz moreuz, i u ratu i miru. Rusi su iste godine hteli da opet napadnu Turke, ali se tome usprotiviše skoro sve velike evropske sile, sprečavajući time Rusima prodor u Sredozemlje. Na Berlinskom Kongresu 1878. g. ugovor iz San Stefana je povučen.

U takvoj situaciji Sultan Abdul Hamid II je sve vidnije postajao tiranin a stanovništvo je sve više izlagao mreži potkazivača i špijuna. U svom Carstvu počeo je sa stravičnim progonom Jermena i Kurda počinivši dotad neviđeni genocid nad tim narodima. U svim tim zločinima arbanaske čete aktivno učestvuju čineći neviđena zverstva. Te u stvari bande Arbanasa sebe su još nazivale „Šćipetarska vojska“ koja se po ubijanju jermenskih civila naročito „proslavila“. Ove arbanaske bande su se po krvavo obavljenom poslu u carevini onda vraćale na prostore Stare Srbije i pod zaštitom Turskih vlasti činile razne zločine nad domaćim srpskim stanovništvom u nameri da ga sa tih prostora proteraju.

Suprotno velikim evropskim silama kao što su Velika Britanija, Francuska, Austro-Ugarska, koje su pokušavale da dokrajče Osmanlijsko Carstvo, Nemačka je pod carem Vilhelmom II pomagala Turcima da ojačaju svoje Carstvo i nanovo organizuju svoju, već jako oslabljenu vojsku, naročito u modernizaciji tehnike snabdevajući je modernijim naoružanjem. No i pored toga zbog opšteg nezadovoljstva prema sultanu, protivnici Abdul Hamida II 1908. g. stvaraju opozicionu partiju "Mladi Turci", čiji je vođa bio Enver Paša. Tako je u carevini došlo do sukoba sličnih građanskom ratu u kome se jedan od "Mladih Turaka", kome je armija bila odana, uputi na Istambul, i 24. avgusta 1908. godine Sultan je svrgnut sa vlasti. To je i zvanično potvrđeno 27. April 1909 godine. "Crveni sultan" ili krvavi sultan Abdul Hamid II umro je 1918. godine u zatvoru u Istambulu.


Snažni zid prema hrišćanskim državama

Prema konstataciji tadašnjih austrijskih konzula: „Zaslugom Portine političke akcije , koja je podstrekivala međusobna razračunavanja na svojoj teritoriji, stvarana je zla krv na Kosovu između srpskog stanovništva i albanskih plemena”.Suština arbanasog terora sastojala se u protivljenju bilo kakvom izjednačavanju društvenog položaja muslimana sa hrišćanima.

U tome je prednjačio pećki prvak Hadži Zeka koji se 1896. godine vratio iz Carigrada kao sultanov poverenik, obasut priznanjima, i kao moćan poverenik Porte sa svojim Arbanasima otpočeo propagandu za odbranu „Arnautluka” kao dela carstva koji se pretvarao u snažni zid islama prema hrišćanskim državama –Srbiji, Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj. Stvarajući iznova Ligu koja bi teritorijalno i etnički na nivou autonomije bila deo osmanlijskog carstva, Mula Zeka i brojni arbanaski uticajni ljudi toga vremena, u dogovoru sa Portom, ali i mimo nje, učinili su prostor Kosovskog vilajeta nepodnošljivim za život hrišćana.

Predsednik srpske kraljevske Vlade i ministar inostranih poslova dr Vladan Đorđević, polazeći od takvog stanja, obratio se 15. aprila 1898. godine pismom Stojanu Novakoviću, našem poslaniku u Carigradu, upozoravajući ga da je u poslednje vreme prosto zasut, citiramo: „množinom podataka o raznim nasiljima arbanaskim, čije posledice ozbiljno prete da dovedu do raseljavanja i uništenja našeg plemena u tim pokrajinama Turske”.

Ministar inostranih dela dr Đorđević, još napominje da se dobri odnosi Kraljevine Srbije sa Turskom u priličnoj meri narušavaju. Pogotovo zbog sukoba na granici što „uzrokuje potrebu da begunce treba pohvatati i u zločinstvima preduhitriti”.


Tefik-paša gluv za srpska stradanja

Prepiska dalje potvrđuje verodostojno da se poslanik Stojan Novaković obraćao zbog toga od 14. do 26. maja 1898. godine u više navrata Tefik-paši, ministru inostranih poslova Turske, notama u kojima su opisana brojna albanska nasilja i zverstva „upravljena isključivo protiv hrišćanskog stanovništva srpske narodnosti , i izgleda da im je svrha da naš narod istrebe iz tih krajeva”.

Novaković je takođe, naglašavao, signalizirao da „Kraljevska vlada ne sme i ne može biti ravnodušna” i smatrajući da joj je dužnost da se „izbegnu zapleti”, tražila je da se zajemči „svima podanicima Njegovog Carskog Veličanstva Sultana pravda i bezbednost”.

U predstavkama koje je uporno podnosio Novaković prikazuje se stanje uzrujanosti koje rezultira sukobima, žrtvama i na jednoj i na drugoj strani. On dalje, konstatuje da je tokom „prošloga leta i zime u sandžacima: Prištevskom, Novo-Pazarskom, Pećkom i Prizrenskom, bilo više od 400 zločina kao što su ubistva, paljevine, požari, razbojništva, skrnavljenja pravoslavnih hramova, crkava, silovanja, otmica, pljački, krađa” te stoga je predložio da se pod hitno oformi komisija koja bi izvršila uvid i počinioce, krivce predala pravosudnim organima.

Takođe je stavio do znanja da treba da se imenuju energični, pošteni činovnici, koji bi naterali Arbanase da se pokoravaju zakonima i poštuju živote i imovinu hrišćanskog srpskog stanovništva. Prema podacima Stojana Novakovića, turska vlada je izbegavala da sredi, normalizuje stanje u ovom vilajetu. A sve, navodno preduzete mere, ostajale su bez „ikakvog dejstva”. Zbog svega toga biće prilično zanimljiv sadržaj diplomatskih nota u kojima su izneti brojni podaci, dešavanja. Ali, i politički razlozi i potezi obeju strana.


Nesrećni splet okolnosti, ili nešto drugo?

Srpska vlada bila je uverena da okolnosti u tadašnjoj evropskoj diplomatsko-političkoj javnosti, pred sazivanje prve konferencije u Hagu o miru i razoružanju 1899. godine treba iskoristiti kao zgodnu priliku za prezentovanje albanskog nasilja koja čine neodrživim stanje na srpsko-turskoj i crnogorsko-turskoj granici. U toj nameri i sa tim zadatkom nastala je ova knjiga, dragocena prepiska, sa ciljem da predsednik srpske Kraljevske vlade predstavi na Osnivačkoj konferenciji u Hagu, gde je srpska delegacija, među 26 država bila jedna od učesnica.

Na sesijama održanim od maja do jula 1899. među tada usvojenim dokumentima svakako je najznačajniji onaj o ustanovljenju međunarodnog arbitražnog suda. U odsustvu tada bolesnog predsednika vlade dr Vladana Đorđevića, Kraljevinu Srbiju na pomenutoj konferenciji predstavljao je poslanik u Londonu i zastupnik u tom svojstvu za Holandiju Čedomilj Mijatović.

Prilika da se ova knjiga o službenoj prepisci sa Carigradom koja je obavljena u vremenskom razmaku od 1898. do 1899. predoči učesnicima Haške konferencije, na žalost, propuštena je, zbog zahteva kralja Aleksandra Obrenovića da se sačeka dok se dr Đorđević, predsednik vlade ne oporavi. Koje su okolnosti, pored pomenute, uticale da vredno delo, koje je priredilo i štampalo Ministarstvo inostranih dela, ne dođe u ruke evropske diplomatsko-političke javnosti može biti samo razlog naših nagađanja, ili eventualno, istorijskih istraživanja. Suština je, ipak, u tome da knjiga o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji ni tada, niti ikada kasnije, nije predstavljena. Time je, naravno, propuštena dragocena prilika da se u materijalima prve Haške konferencije nađe, do danas gotovo nepoznat, a izuzetno značajan akt o zločinima i teroru koji su predmet Haškog tribunala. Danas, više od stotinu godina kasnije, opet smo tu, u političkoj realnosti koja umnogome podseća na ondašnje prilike, uprkos drugačijoj međunarodnoj političkoj situaciji.


Ovekovečena zverstva arbanasa - današnjih Albanaca

U nastavku teksta upoznaćemo vas sa najinteresantnijim delovima iz, kako mnogi istoričari tvrde, „prve bele knjige” o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i zverstvima koja su u 19 veku činili Albanci. Da podsetimo, delo „Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899” štampano je 1899. godine na francuskom i srpskom jeziku o trošku i na inicijativu tadašnjeg Ministarstva inostranih dela. Cilj je bio da se taj vredni dokument što pre nađe na stolu svetskih moćnika, a u nadi da se spasu Srbi.

Susrešćete se sa diplomatskim pismima, notama i odgovorima, koje su svojevremeno, štiteći interese ugnjetenog našeg stanovništva u ondašnjoj Staroj Srbiji od zločina Albanaca, potpomognutih licemernim „zatvaranjem očiju” carske Turske, upućivali dr Vladan Đorđević, predsednik Srpske Kraljevske vlade i Stojan Novaković, poslanik srpske kraljevine u Carigradu, turskim diplomatama, njihovom ministru spoljnih poslova Tefik-paši i Porti.

Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)" na Facebook Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)" na Google Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)" na My Yahoo! Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)" na Live Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)" na MySpace Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)" na Twitter Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)" na Digg Pošalji "Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji od 1898. do 1899. (2)" na del.icio.us

Komentari