Skoro mi je stigao mail sa sledećim linkom:
http://www.trojka.rs/zanimljivosti/3413-freska-za-ne-poverovati.html
Tekst novinskog članka nosi naziv "Freska za ne poverovati", pa sam i komentar ovde dat na tu temu isto tako naslovila.
Onako kako se u crkvama vekovima u nazad oslikavao i dan danas po kanonima Crkve prikazivao tzv. "nepomjanik" je isključivo u podjarmljenom položaju, u scenama i prizorima pakla, gde je prikazan u okovima, a Hristos kao pobeditelj pakla iznad njega. Ukoliko se slikaju demoni na freskama, onda su oni opet predstavljani u sceni Srašnog Suda gde su prikazivani kako muče duše kopljima, vezuju ih i vode u pakao, i tako se oslikava iz jednog vrlo "prostog" razloga: da bi se probudila svest i savest vernika i sećanje takođe, gde ide duša nakon smrti ukoliko se ne upodobi Hristu. Čak se i u takvim scenama strogo pazi da se tom slikom ne stekne pogrešan utisak da đavoli bilo kako "pobeđuju" čoveka, već da takav prikaz ima isključivo pedagošku crtu otrežnjenja iz grehovnog sna. To se postiže pre svega time što se đavoli nikada ne slikaju odvojeno u prikazu kao nekakvi nadmoćni neprijatelji čoveka, već u sklopu velike kompozicije, na čijem je vrhu opet Gospod sa svetima i anđelima, Presvetom Bogorodicom i dušama onih koji su svojim životima i Hristovom blagodaću pobedili pakao i uzišli ka Hristu. Dakle, opet je dominantna ideja pobede nad paklom, smrću i satanom kao okrepljujući motiv za borbu sa grehom u ovozemaljskom životu.
Bitno je to da je Hristos uvek oslikavan i prikazan u Crkvi kao Pobednik, iznad i više pakla i samog nepomjanika, kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, gde sedi na Prestolu Nebeskom kako Mu i doliči kao Bogu, što je i u skladu ne samo sa realnim ishodom svega po učenju Crkve, već i doliči da tamo gde se slavi Ime Hristovo i NJegova pobeda nad grehom,smrću i đavolom, u Hramu Hristovom i sam Gospod bude uvek i svagda prikazivan kao Pobednik iznad i više tih istih neprijatelja kako Svojih tako i čovečijih.
Na ovoj konkretnoj nazovi "fresci" prikazani su svi antihristovi atributi današnjice. Ako malo bolje pogledamo sliku, jasno se vidi da više od dve trećine kompozicije "otpada" na ovosvetske satanske budalaštine, a samo u malom uglu, nacrtano je kao stidljivo jedno drvce (koje ni ne mora iz prve da nas podseti na Rajsko Drvo života), i Hristos koji stoji potpuno izjednačen sa Satanom (ni manje ni više!!!). Ovakvim prikazom Gospodu je umanjena i čak obesnažena sva važnost i autoritet koji On kao Bog ima nad svojom tvorevinom (pa čak i samim satanom), dok se ovaj poganik i lažljivac prvi put u istoriji crkvenog slikarstva sreće u svoj svojoj veličini (!!!!! - zapravo treba da kažem svoj svojoj malenkosti i odvratnosti) i to tako drsko i nigde drugde nego na zidu Hristove svetinje odakle se sa pobedonosnim smeškom osmehuje ne samo na Hrista, već i na sve njegove svete i samoga Boga Oca na Nebesima! To je ne nedopustivo, nego je čak groteskno i jezivo ogavno! Pri tom, on je prikazan ako bolje pogledamo, sa jednom spuštenom i jednom podignutom rukom baš kao na prikazu bafometa (slici jarca u obrnutom pentagramu, koji pokazuje gore na mesec i dole na sunce, kao simboliku premoći tame i noći nad svetlošću), što je još veća drskost, jer se tako tačno zna da se ovde ne radi o običnom đavolu nižeg ranga, nego baš o onom prvobitno stvorenom Arhangelu koji je kao munja bačen sa Neba u nadublji bezdan! I umesto da tamo i ostane gde ga je Gospod zbacio i okovao u tami, danas ga paradoksalno, isti oni koje je Hristos svojom Krvlju i Prečistom Žrtvom oslobodio ropstva smrti i grehu, postavljaju da stoji jednakovlasno i paralelno Hristu, izjednačujući ga sa Sinom Božijim, koga nazivaju Gospodom svojim i Koga u ovoj sceni na slici pretpostavljaju sinu pakla, greha i smrti,u sred Hrama Hristovog (i da li je taj Hram onda zaista Hristov, to bi trebalo pre svega da se zapitamo?!), kao da žele da nas pitaju: "arjačinje-barjačkinje, koga ćete? - Hrista, sa drvetom u kraju i livadicom, koji stidljivo stoji po strani i kao da sleže ramenima mireći se (zar???!!) sa porazom; ili nadobudnog, "pobedonosno" i gordo naherenog satanu sa svom svojom "nadmoći" antihristove civilizacije i tehnike?" Naravno, pri tom, slikar i zamislitelj ove slike, nije se ni najmanje potrudio da nam pokaže gde vodi ta antihristova tehnologija i čemu je namenjena....To ostaje izgleda na nama da zaključimo. A ako ne znamo učenje Crkve, onda nam jednostavno ostaje da se pomirimo sa "činjenicom" da satana "pobeđuje" Hrista.(!?)
Što je naravno, NEDOPUSTIVO!!!!
Dakle, ubeđena sam da su ljudi koji su slikali ovu sliku ili još bolje nazovi "jereji" koji su je tu postavili i prethodno naručili, zasigurno neprijatelji Hristovi ako ne i služitelji onoga koga su tako pobedonosno i grandiozno naslikali i postavili na zid crkve. Postoji samo još jedno nimalo zanemarljivo pitanje: kada se vernici klanjaju ovakovoj kompoziciji i celivaju je, KOME se klanjaju i KOGA treba da celivaju, posebno ako znamo da kada se klanjamo bilo kojoj fresci klanjamo se svima svetima naslikanima na njoj?Ili bi trebalo nekako da umom "obrišu" deo slike kada se klanjaju Gospodu, a da zaborave na mrski lik koji im se smeje sa drugog dela slike? Hmmm....
Uvek i uvek kada ovako nešto vidim, opet i opet se zamislim ne nad njima, koji rade za antihristove sile zla u svetu, već nad nama, nad ovim narodom koji sam do sada mislila da spava...a sada mislim, da je već zapao u "prvu smrt", kako kaže sveti Jovan Bogoslov u Otkrivenju, a to je duševna smrt, smrt savesti i svesti o Bogu...
Da je ovako nešto "izniklo" i osvanulo na zidu neke crkve u srednjevekovnoj Srbiji, ne bi ni minut bilo tu gde jeste, već bi ga vernici i narod Hristov sopstvenim noktima izgrebali i osakatili braneći čistotu Hrama Hristovog i Svetinje. A onaj koji ga je tu stavio, visio bi sam na "stubu" srama lišen čina i mantije da bude primer svima kako prolaze hulitelji Božiji. A danas???? Malo čuđenja, i već za minut...svi se privikli i dalje posećuju tu crkvu tvrdeći da je to "normalno" i da nije ni malo sablažnjivo....Tuga....
http://www.trojka.rs/zanimljivosti/3413-freska-za-ne-poverovati.html
Tekst novinskog članka nosi naziv "Freska za ne poverovati", pa sam i komentar ovde dat na tu temu isto tako naslovila.
Onako kako se u crkvama vekovima u nazad oslikavao i dan danas po kanonima Crkve prikazivao tzv. "nepomjanik" je isključivo u podjarmljenom položaju, u scenama i prizorima pakla, gde je prikazan u okovima, a Hristos kao pobeditelj pakla iznad njega. Ukoliko se slikaju demoni na freskama, onda su oni opet predstavljani u sceni Srašnog Suda gde su prikazivani kako muče duše kopljima, vezuju ih i vode u pakao, i tako se oslikava iz jednog vrlo "prostog" razloga: da bi se probudila svest i savest vernika i sećanje takođe, gde ide duša nakon smrti ukoliko se ne upodobi Hristu. Čak se i u takvim scenama strogo pazi da se tom slikom ne stekne pogrešan utisak da đavoli bilo kako "pobeđuju" čoveka, već da takav prikaz ima isključivo pedagošku crtu otrežnjenja iz grehovnog sna. To se postiže pre svega time što se đavoli nikada ne slikaju odvojeno u prikazu kao nekakvi nadmoćni neprijatelji čoveka, već u sklopu velike kompozicije, na čijem je vrhu opet Gospod sa svetima i anđelima, Presvetom Bogorodicom i dušama onih koji su svojim životima i Hristovom blagodaću pobedili pakao i uzišli ka Hristu. Dakle, opet je dominantna ideja pobede nad paklom, smrću i satanom kao okrepljujući motiv za borbu sa grehom u ovozemaljskom životu.
Bitno je to da je Hristos uvek oslikavan i prikazan u Crkvi kao Pobednik, iznad i više pakla i samog nepomjanika, kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, gde sedi na Prestolu Nebeskom kako Mu i doliči kao Bogu, što je i u skladu ne samo sa realnim ishodom svega po učenju Crkve, već i doliči da tamo gde se slavi Ime Hristovo i NJegova pobeda nad grehom,smrću i đavolom, u Hramu Hristovom i sam Gospod bude uvek i svagda prikazivan kao Pobednik iznad i više tih istih neprijatelja kako Svojih tako i čovečijih.
Na ovoj konkretnoj nazovi "fresci" prikazani su svi antihristovi atributi današnjice. Ako malo bolje pogledamo sliku, jasno se vidi da više od dve trećine kompozicije "otpada" na ovosvetske satanske budalaštine, a samo u malom uglu, nacrtano je kao stidljivo jedno drvce (koje ni ne mora iz prve da nas podseti na Rajsko Drvo života), i Hristos koji stoji potpuno izjednačen sa Satanom (ni manje ni više!!!). Ovakvim prikazom Gospodu je umanjena i čak obesnažena sva važnost i autoritet koji On kao Bog ima nad svojom tvorevinom (pa čak i samim satanom), dok se ovaj poganik i lažljivac prvi put u istoriji crkvenog slikarstva sreće u svoj svojoj veličini (!!!!! - zapravo treba da kažem svoj svojoj malenkosti i odvratnosti) i to tako drsko i nigde drugde nego na zidu Hristove svetinje odakle se sa pobedonosnim smeškom osmehuje ne samo na Hrista, već i na sve njegove svete i samoga Boga Oca na Nebesima! To je ne nedopustivo, nego je čak groteskno i jezivo ogavno! Pri tom, on je prikazan ako bolje pogledamo, sa jednom spuštenom i jednom podignutom rukom baš kao na prikazu bafometa (slici jarca u obrnutom pentagramu, koji pokazuje gore na mesec i dole na sunce, kao simboliku premoći tame i noći nad svetlošću), što je još veća drskost, jer se tako tačno zna da se ovde ne radi o običnom đavolu nižeg ranga, nego baš o onom prvobitno stvorenom Arhangelu koji je kao munja bačen sa Neba u nadublji bezdan! I umesto da tamo i ostane gde ga je Gospod zbacio i okovao u tami, danas ga paradoksalno, isti oni koje je Hristos svojom Krvlju i Prečistom Žrtvom oslobodio ropstva smrti i grehu, postavljaju da stoji jednakovlasno i paralelno Hristu, izjednačujući ga sa Sinom Božijim, koga nazivaju Gospodom svojim i Koga u ovoj sceni na slici pretpostavljaju sinu pakla, greha i smrti,u sred Hrama Hristovog (i da li je taj Hram onda zaista Hristov, to bi trebalo pre svega da se zapitamo?!), kao da žele da nas pitaju: "arjačinje-barjačkinje, koga ćete? - Hrista, sa drvetom u kraju i livadicom, koji stidljivo stoji po strani i kao da sleže ramenima mireći se (zar???!!) sa porazom; ili nadobudnog, "pobedonosno" i gordo naherenog satanu sa svom svojom "nadmoći" antihristove civilizacije i tehnike?" Naravno, pri tom, slikar i zamislitelj ove slike, nije se ni najmanje potrudio da nam pokaže gde vodi ta antihristova tehnologija i čemu je namenjena....To ostaje izgleda na nama da zaključimo. A ako ne znamo učenje Crkve, onda nam jednostavno ostaje da se pomirimo sa "činjenicom" da satana "pobeđuje" Hrista.(!?)
Što je naravno, NEDOPUSTIVO!!!!
Dakle, ubeđena sam da su ljudi koji su slikali ovu sliku ili još bolje nazovi "jereji" koji su je tu postavili i prethodno naručili, zasigurno neprijatelji Hristovi ako ne i služitelji onoga koga su tako pobedonosno i grandiozno naslikali i postavili na zid crkve. Postoji samo još jedno nimalo zanemarljivo pitanje: kada se vernici klanjaju ovakovoj kompoziciji i celivaju je, KOME se klanjaju i KOGA treba da celivaju, posebno ako znamo da kada se klanjamo bilo kojoj fresci klanjamo se svima svetima naslikanima na njoj?Ili bi trebalo nekako da umom "obrišu" deo slike kada se klanjaju Gospodu, a da zaborave na mrski lik koji im se smeje sa drugog dela slike? Hmmm....
Uvek i uvek kada ovako nešto vidim, opet i opet se zamislim ne nad njima, koji rade za antihristove sile zla u svetu, već nad nama, nad ovim narodom koji sam do sada mislila da spava...a sada mislim, da je već zapao u "prvu smrt", kako kaže sveti Jovan Bogoslov u Otkrivenju, a to je duševna smrt, smrt savesti i svesti o Bogu...
Da je ovako nešto "izniklo" i osvanulo na zidu neke crkve u srednjevekovnoj Srbiji, ne bi ni minut bilo tu gde jeste, već bi ga vernici i narod Hristov sopstvenim noktima izgrebali i osakatili braneći čistotu Hrama Hristovog i Svetinje. A onaj koji ga je tu stavio, visio bi sam na "stubu" srama lišen čina i mantije da bude primer svima kako prolaze hulitelji Božiji. A danas???? Malo čuđenja, i već za minut...svi se privikli i dalje posećuju tu crkvu tvrdeći da je to "normalno" i da nije ni malo sablažnjivo....Tuga....
