ЛИБИЈСКИ АРМАГЕДОН

Песма коју написах ових дана, под утиском догађаја у братској нам Либији:


ЛИБИЈСКИ АРМАГЕДОН

Боже мили, чуда великога.
Шта се шћаше ладна фебуара
две хиљаде једанаестог лета
у Либији земљи да преврне.
Ја голема хајка ударила
на малену земљу џамахирску
и њезина вожда Моамера.
Те(ве)лали ситне књиге пишу
пак их шаљу по бијеломе свијету
по својијех дичних редакцијах,
како Момо млати демонстранте
све младиће ненаоружане,
штоно само мирно просвједују.
Ал други је факат на тапету.
Колико су јадни голоруки,
све на борним тенковима језде,
с калаши и бомбе по рукамах.
Колико су, јадни, беспомоћни
на стотине војниках побише
и хиљаде кућа попалише
и дућана масу поараше.
Ал не маре лажљиви телали
који раде за газде рђаве.
Они вичу свијетом на све стране
како Момо крши људска права,
и да с власти мора одступити.
Ал говори Момо са зидина:
„Проклети сте, погани изроди!
Ви сте руља љуте Ал Каиде,
која вас је џебаном снабдела
и дрогу вам у каву сипала,
пак чините несмерне лудости.
Своју земљу и вођу издасте,
а за рачун проклетих Моћника,
на Глобусу највећих чауша,
који сваког што им није мио
и не плеше по њиховој свирци
диктатором једнако називље,
и под маском вајном „демократском“
владе руши, пијуне поставља
и њиове клете послушнике,
а земљу им лијепу поара,
сва богатства природна пороби.
Не дамо се тијем злотворима!
Што изрече, тако и учини.
Вија Момо банде плаћеника
праши, бије, земљу у ред враћа
и не да је поганоме врагу.
„Нећете нам земљу поарати,
нити нашу нафту посисати!
Не дамо вам ни зрнце од пијеска
да је мрском чизмом погазите,
к'о што јесте часном Месопоту
племениту земљу растурили,
као што сте Југу и Сервију
ономадне гадно черечили.
Не да Момо муџахедијама,
Ал Каиди, Моћниковој слузи
да му земљу вољену растуре.
и украду славне бушотине,
од којијех Либијци се хране,
а покреће пола Старог Свијета.
Мрежа црна Планету прекрила,
све од пусте медијске харанге,
пак пристиже до лава безуба,
познатијег по имену ЈУН-е.
Наврат-нанос сједницу заказа.
На сједници црној узданици
једногласно санкције донијеше,
не би 'л Мома ласно привољели
са да власти истог часа сиђе.
Такозвана „Глобал-Заједница“
удари му жестоке зулуме,
сручи на њег намет и хараче
Ал'' се Момо не да надиграти
тврд к'о орај палме кокосове,
све надаље врага љуто бије.
А сви светски те(в)лали-станице
исту басну подједнако гуде
папагаје давно прешишаше,
лажи шире, ни трепнути неће,
како Момо људска права руши.
Ал' се ипак једна мимо трефи.
Јаран Зо-Лил до Либије пође,
криомице са собом водећи
одабрану тв екипицу
да се с Момом лијепо разговори
и од њега узме интервију.
Пита њега Момо јунак славни:
-Одакле си, незнана делијо?
-Из Сервије, Момо, побратиме,
с Ружичастог ртв канала.
И од Моме узе интервјујче.
„У Либији све је под контролом,
већ издише мрска Ал Каида
под нашијем народним снагама“,
пише магнет вредног сокоћала
ријечи славне Вожда од Либије,
„А ви вијести Свијетом пронесите
да је овдје Правда на мегдану,
за Истину борба поголема
и да нама ваља војевати
за Звијезду, Мјесец и Сунашце,
од Истока, па све до Запада,
од Сјеверна до Јужнога пола.
Сад Гадафи једини остаде,
битком својом читав Глобус брани
од проклети сатански тирана.

(објављена и на сајту Удружења писаца "Поета" http://www.poetabg.com/ )
 

Back
Top