Pojam Boga i svesna sažetost (IV) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Pojam Boga i svesna sažetost (IV)

Oceni ovaj blog
Sažeto jedinstvo razlika u jednoj celini kao i njihova ekspanzija ili specifičan razvoj svake razlike iz tog jedinstva može se uslovno dati na primeru cveta i njegovog semena. Iz semena cveta koje izgleda kao jedna celina, razvijaju se različiti delovi kao na primer, koren, listovi, stabljika, razne šare latica cveta itd. Seme predstavlja apsolutnu sažetost cveta ili jedinstvo svih njegovih razlika u jednoj celini te se karakteriše punoćom, snagom ili intenzitetom koji neminovno mora da kulminira u aktivnost, odnosno ekspanziju ili individualizaciju svih tih razlika.

Dakle, neophodno je da svaka razlika iz jedinstva semena doživi svoju izdvojenost. Ta izdvojenost razlika omogućava njihovu međusobnu interakciju koja se manifestuje kao specifična aktivnost ili razvoj i promena.

Kulminacija interkcije svih tih izdvojenih razlika ili aktivnosti cveta uvek rezultira u ponovnom formiranju njegovog savršenog intenziteta ili jedinstvu svih tih razlika, tj. semenu. Ne samo što dolazi do stalne naizmenične promene aktivnog i pasivnog stanja cveta već su takva stanja u isto vreme uzrok i uslov međusobnog postojanja.

Savršenstvo, sklad ili lepotu u fizičkoj egzistenciji uvek daje mnoštvo razlika koje se perfektno sliju u jedinstvenu celinu. Takvom sažetošću pojavnih razlika otkriva se suštinska dimenzija postojanja koja se manifestuje kao poseban duhovni doživljaj punoće i zadovoljstva, a takođe i kao neko neobjašnjivo, uzvišeno ili vanzemaljsko smirivanje.

Njega je moguće doživeti kroz umetnost, prirodne lepote ili pejzaž itd. Dovoljno je otići u prirodu i osetiti sveto jedinstvo samog sebe sa svime izvan sebe što se manifestuje kao izuzetna svesnost i nesvesnost u isto vreme gde se razum i osećanja sliju u jedno ili drugim rečima "gde nam ponestane daha"; gde naša individualnost nestane tako da nastupi samo jedan momenat ili ekstaza.

Umetnost se nikada ne može objasniti već samo doživeti. Ona predstavlja snagu sažetosti koju je nemoguće raščlaniti ili intelektualno shvatiti. Svaki pokušaj raščlanjivanja te sažetosti uvek gubi na snazi ili intenzitetu, tj. njenoj punoći ili suštini.

U Istočnoj filozofiji Apsolutna sažetost svesti označava se kao nirvana dok je u hrišćanstvu ona predstavljena kao Bog. Takva Apsolutna sažetost svesti ostvaruje savršenstvo kojim prestaje svaki nemir samim tim i aktivnost što za posledicu ima nestanak pojave ili manifestacije fizičke egzistencije te se takvo stanje pogrešno definiše kao nepostojanje. Međutim, upravo takvo stanje ili postojanje svesti sadrži samu suštinu postojanja ili svega što jeste.

Ono u sebi sadrži sve razlike ili promene svoje aktivnosti koje se formiraju u interakciji s materijom tako da se sve te razlike usklađuju u jedinstvo ili suštinsku punoću formirajući sklad i harmoniju, tj. intenzitet apsolutne ljubavi i blaženstva. Jedino se takav intenzitet svesti karakteriše apsolutnim savršenstvom ili smislom dok sve izvan njega predstavlja promenu i aktivnost, samim tim i nesavršenost i nesklad kao i besmisao i zlo. Smisao, kreativnost ili ljubav (dobro) je večna, apsolutna sila koja je suština svega, pa i zla. Zato i u Bibliji piše:

"Ja stvaram svetlost i tamu. Ja pravim blagostanje i jad. Ja sam gospod koji radi sve te stvari." (Isaija 45:7)
Izdvojenost, patnja, destrukcija ili zlo (kao pojavno postojanje) je podređeno zajedništvu, ljubavi, smislu ili dobru (suštini postojanja) pošto je kreirano od dobra kao njegova suprotnost s kojom se dobro nalazi u interakciji, te na taj način ostvaruje stalnu promenu ili razvoj.

Kroz aktivnost ili nesklad fizičke egzistencije postiže se stalni razvoj ili prilagođavanje individualnosti koje se u nefizičkoj dimenziji odrazi kao drugačije jedinstvo zajedništva ili drugačiji viši smisao.

Apsolutna sažetost ili savršeni intenzitet svesti predstavlja početak i kraj ili izvor i ušće svih aktivnosti, kao i izdvojenosti i suprotnosti. Iz njega se izdvajaju različite aktivnosti svesti koje prolaze kroz svoju materijalnu fazu razvoja koja im omogućava transformaciju u savršeniji intenzitet svesti koji se opet sažme u sveopšti savršeni intenzitet.

Na taj način i sveopšti savršeni intenzitet svesti doživi svoju savršenu promenu ili svoj savršen razvoj, a da nikada ne naruši svoju savršenost. Zbog toga je taj intenzitet uvek apsolutno isti, tj. završen i savršen, zato apsolutno miran, ali u isto vreme to savršenstvo nije nikada isto pošto se osmišljava i osvešćuje kroz stalni priliv i odliv savršenih razlika što takođe znači da se stalno menja i da je takođe i apsolutno različit ili apsolutno aktivan.

Pošalji "Pojam Boga i svesna sažetost (IV)" na Facebook Pošalji "Pojam Boga i svesna sažetost (IV)" na Google Pošalji "Pojam Boga i svesna sažetost (IV)" na My Yahoo! Pošalji "Pojam Boga i svesna sažetost (IV)" na Live Pošalji "Pojam Boga i svesna sažetost (IV)" na MySpace Pošalji "Pojam Boga i svesna sažetost (IV)" na Twitter Pošalji "Pojam Boga i svesna sažetost (IV)" na Digg Pošalji "Pojam Boga i svesna sažetost (IV)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. coviax (avatar)
    Cak i u Bibliji ( Tori) pisac ne belezi da se Bog poziva na svoje reci,vec na dela! On manje (po piscu)govori,vise dela!
    Valjalo bi se ugledati,bar vernicima...
    Ostalo-kao sto vec rekoh o III...
  2. sofija06 (avatar)
    Mislim da mi u potpunosti nismo savladali ni vestinu sporazumevanja kroz reci, a hteli bi nesto jos kompleksnije. To tvrdim na osnovu toga sto jos uvek postoje nesporazumi u komuniciranju medju ljudima.

    John Gray je u knjizi "Men are from Mars, women are from Venus" cak dosao do zakljucka da postoji razlika izmedju percepcije muskaraca i zena sto se odrazava na njihovu komunikaciju, tj. nesporazume koji se time prouzrokuju.

    On je sa svoje strane nastojao da ukaze na takvu vrstu nesporazuma kao i nacine da se oni prevazidju. Jezik je sam po sebi fascinantan. Svaka vrsta zivih bica ima svoje sredstvo komunikacije ili oglasavanja. Petao oglasava zoru, kokos oglasava sneto jaje, pas laje kad je uzbudjen itd. Za nas je karakteristicno da govorimo. Govor je dar. Zato se ne bi trebao olako omalovazavati.

    Verujem da ljudi u odredjenoj meri imaju sposobnost telepatije, ali ne u tolikoj da su u stanju da citaju jedan drugom misli. Zato imamo govor da iskazemo sta mislimo i osecamo te na taj nacin uspostavimo kontakt jedni s drugima.

    Ne znam cime bi reci mogle biti zamenjene posto su one produkt misli? Mozda je bolje da prestanemo misliti i da pocnemo cvrkutati kao pticice? Svet bi bio mnogo veseliji. Salim se.

    I reci i dela su produkt misli. Samo sto se kroz dela jasnije iskazuje koliko je covek iskren. Zato bih se slozila s konstantacijom da su vaznija dela od reci. Ljudi ponekad mogu da manipulisu recima, ali se kroz dela uvek ispolji ono sto misle.