Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)

Oceni ovaj blog
Poznato je da najstarije iskopine ljudskih ostataka ukazuju na religioznost ljudi u to doba. To se naročito vidi po njihovom sahranjivanju mrtvih ili odnosu prema smrti. Tako da bi s pravom mogli reći da je religioznost ili verovanje ljudi u duhovnu ili nefizičku dimenziju prisutno u njima od samog njihovog nastanka.

Uzrok religioznog ponašanja ljudi u to doba objašnjava se gotovo nepostojećim poznavanjem fizičkih zakonitosti gde su ljudi opažajući promene u svom okruženju, ne shvatajući njihove prave uzroke te promene pripisivali natprirodnim silama.

Drugim rečima, nastanak religije se objašnjava primitivizmom ljudi ili njihovim ograničenim znanjem. Međutim, da li je stvarno tako? Da li ograničenost obrazovanja ili znanja ima presudnu ulogu u tome da li će neko imati svesnost, ideju ili osećaj postojanja nečeg van ovog fizičkog postojanja, odnosno nečeg natprirodnog koje je u neposrednoj vezi ili povezanosti s ovim prirodnim?

Mi našu civilizaciju smatramo najnaprednijom do sada pošto smo, ne samo otkrili, već i prilagodili svojim potrebama mnoge fizičke zakonitosti. Iako danas postoje siromašne i zaostale društvene zajednice gde je znanje ili obrazovanje ograničeno, ipak je ono dostupno većini ljudi tako da bi s pravom mogli okarakterisati našu epohu kao civilizovanu, a ne primitivnu.

Ipak, pojavljuje se jedan veoma interesanatan paradoks gde u svim tim zajednicama (bilo siromašnim i manje obrazovanim ili bogatim i obrazovanijim) imamo ljude koji veruju kao i ljude koji ne veruju u postojanje nefizičke dimenzije postojanja.

Među visoko obrazovanim ljudima postoji podjednak broj onih koji veruju i onih koji ne veruju kao i onih koji nisu sigurni. Slično se odnosi i na ljude s ograničenim obrazovanjem.

Iz toga proizilazi da religioznost nije u neposrednoj vezi s obrazovanjem ili poznavanjem fizičkih zakonitosti već s nečim individualnim i intuitivnim u svakom čoveku. Jer, da religioznost zavisi samo od nedovoljnog poznavanja fizičkih zakonitosti, ona bi danas u potpunosti trebala biti iskorenjena.

Međutim, to ipak nije slučaj. Ne samo što religioznost nije iskorenjena već je razvoj ljudskog znanja uzrokovao da ona postane još bogatija i suptilnija.

Zbog toga ne bi bilo mudro u potpunosti zanemariti i ignorisati tako značajan aspekt ljudske svesnosti ili razumevanja kao što je religioznost. Pokušajem određivanja postojanja samo kroz naučna dostignuća bez osvrta na religioznost i filozofiju dobija se parcijalnost a ne celovitost. Što znači da se ne stiže do suštnskih već do pojavnih samim tim i nepotpunih ili neadekvatnih odgovora.

U okviru filozofije postoje dva osnovna protivrečna pravca i to materijalizam i idealizam. Materijalizam se u potpunosti ograničio fizičkom egzistencijom tako da je materiju proglasio kao jedinu moguću dimenziju postojanja. Na taj način je i samu svest materijalizovao i vezao uz materiju.

Idealizam, polazeći od svesti kao osnove i suštine postojanja ima transcedentalni karakter te ga je zbog toga veoma teško ili nemoguće empirijski potvrditi. To je takođe jedan od razloga zašto idealizam sve više biva naučno zapostavljen i potcenjivan. Međutim, koliko je takav stav zaista opravdan?

Unutar materijalizma postoje mnoge kontradiktornosti koje je nemoguće prenebregnuti kao što i unutar idealizma postoje veoma snažne ideje i argumenti koji još uvek nisu pobijeni. Oštro odvajanje materijalizma i idealizma neminovno vodi u jednostranost, a ne sveobuhvatnost znanja. Jedino se uzajamnom saradnjom oba ova pravca može ostvariti potrebna fleksibilnost koja predstavlja neophodan uslov progresivne spoznaje.

Saradnja materijalizma i idealizma takođe predstavlja ključnu ulogu u daljnjem razvoju filozofije. Uprkos mišljenju da filozofija isčezava i da je njen kraj neminovan, pitanje je da li će ona ikada i nestati?

Ljudsko znanje predstavlja stalnu promenu i razvoj zbog toga ono nikada nije kompletno ili dovršeno. Takva nepotpunost uvek uzrokuje određenu nerazjašnjenost pa i kontradiktornost.

Dokle god postoji bilo koja nerazjašnjena misterija a pogotovo misterija života, postojaće i filozofija. Ona može samo da doživljava svoje različite faze razvoja ali će i te kako biti prisutna i aktivna u svesnosti ljudi.

Pošalji "Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)" na Facebook Pošalji "Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)" na Google Pošalji "Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)" na My Yahoo! Pošalji "Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)" na Live Pošalji "Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)" na MySpace Pošalji "Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)" na Twitter Pošalji "Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)" na Digg Pošalji "Religija, nauka i filozofija kao različiti aspekti svesnosti ljudi (II)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Najnovija naučna interpretcija sveta ,o čemu po nešto pročitamo,toliko je čudna da je uobičajenim predstavama i ne pokušavamo sebi predočiti.Ona sve više liči na nešto intuitivno i skoro da se dodiruje sa religioznom intuicijom.Pitanje je dana kada će se taj susret definitivno odigrati pri čemu mu nauka prilazi odzdo penjući se naviše religiozna intuicija
    odozgo.
    Želim da pohvalim ove tvoje postove,napisani su jasno i stručno i veoma su edukativni.
  2. sofija06 (avatar)
    Hvala zxy.