Да ли је Борис Тадић издајник

Моја теза је да само историја може дати коначан суд. И то не толико историја као наука, колико колективно сећање народа. Нпр. Бук Бранковић је издајник и ту никаква каснија објашњења и рационализације не помажу.
Друго је питање колико неки грађанин, грађани, уопште народ, могу изнети суд да је Борис Тадић, председник Србије (не сматрам га својим, али не негирам чињеницу избора) издајник. С тим у вези износим свој суд: Борис Тадић технички не може бити издајник. Разлог је прост - грађани су му већински дали мандат. Дали су му мандат недавно, уз најаву те политике (бриселског потписа на Соланин уговор - тј. уговор толико битан Солани), у околностима које су сличне, а оне настале касније су се лако могле предвидети. Дакле, закључак је јасан - народ сноси одговорност.

Овде једна корисна дигресија. Добар део "патриостког блока" није Слобу опростио многе ствари, и не треба да прашта. Многи од нас су протествовали против њега, и нема разлога тога сада да се стиде. Дачић је изнео веома занимљиву тезу да се сада "брани његова политика", да то чак и Тадић ради, али не бих сад о томе дискутовао. Оно што је битно је следеће - Слобо је такође имао легитимитет да ради то што је радио.
Народ је, директно или индиректно, више пута гласао њега и његову политику. Први пут је убедљиво добио изборе, у првом кругу. Његова странка је имала још убедљиву већину, захваљујући већинском изборном систему, али такав систем је савршено легитиман. Касније, СПС је на власти у коалицијама, а Слобо неколико пута туче противкандидате, у првом кругу. Укључујући ту и америчку будалу Панића. Слобо га је сам довео, ама што су га остали подржали?!

Чему ова дигресија?! Не бежимо од одговорности народа, ни онда, ни сада. Ако сам могао заједљиво да истичем заслуге двојца Драшковић-Ђинђић за "дугогодишњу владавину Слободана Милошевића", зашто бих сад бежао од одговорности поилитичара који нису још прошле године саставили коалицију. Сада им треба нова већина за то. Дакле одговорност пре свега Коштунице, па и радикала.
А народ је подржао политику Бориса Тадића, уз неких 150.000 гласова разлике - simple as that. Сасвим је могуће да су одлучили "мањински гласови", али то не негира одговорност Срба. Јер изборни систем у Србији је опет сасвим легитиман. Дакле, ако је Тома Николић имао скромну маргину победе међу само српским гласачким телом, морао је имати много већу. И сада мора имати.
Дакле, једина техничка могућност да се расправља о "издаји" - о политичкој и можда некој другој одговорности Тадића, Ђелића и компаније је победа 11. маја. Иначе, процедура импичмента је углавном политичка, иако има за основ кршење Устава. Колико знам, потреба је већинска воља - прво у Скупштини, онда међу гласачима.
А историја? Па историја ће ионако донети суд кад већина нас углавном и буде то - историја. Ако уопште остану неки Срби да пишу историју! Или је можда ЛДП-Прока био у праву?!
 
Посебна тема је дефиниција појма. Ја не причам о томе. Полазим од тога да неко има мотива да председника дефинише издајником. Ја кажем да он то технички не може бити јер је добио мандат (иначе се не слажем са његовом политиком). Ерго, одговорни су гласачи односно народ. Е, да ли ће после 11. маја моћи да буде проглашен издајником, посебно је питање. И зависи од гласања тог народа. Ако је народ мазохиста, ако продаје буљу за ситне паре - онда и не заслужује боље.
 
Ако превлада управо то "немамо алтернативу", на путу сам да се терминално разочарам у српски народ... А нација је ствар идентитета, идентитет ствар избора...
Уочљива су два процеса. Један је шиканирање Србије где спада и овај споразум, који је одмах стављен ван снаге. Пуштање Рамуша и сличне глупости да и не помињем.
Други процес је слабљење утицаја Европе и Америке. Чак се и код нас то види јер су те земље признале "независност" - и углавном само те земље. Да, могућ је живот са ослонцем на ДРУГЕ, мада нисам ја за прекидање веза, посебно економских са првима.
Ја могу да разумем да се неко после свега боји и да је ирационалан. Али не допуштам да ми се то намеће. Чак ни преко националног "идентитета" (наводници јер ће пристајањем тај идентитет постати веома упиутан)...
 
Да знаш, сиви...
Овај текст и закључак јесам извео онако прецизно, слагали се са њим или не... Али највеће приче су оне које имају вео мистерије. Фамозне ТЕОРИЈЕ ЗАВЕРЕ...
О томе тек следеће године, планирам уметнички опис нечега на планетарној скали ;)
 

Back
Top