Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)

Oceni ovaj blog
Ako odrasla osoba oseća snažnu potrebu za dokazivanjem svoje vrednosti drugim ljudima ili izrazito dugotrajna negativna osećanja i misli, to je prvi znak da je njena duhovna svest da tako kažemo, blokirana te da se nalazi na nižem stepenu razumevanja usled interakcije s nižim osećanjima nesvesnog.

Ako se osećanje tuge, nemira i nefunkcionalnosti ne može objasniti okolnostima u kojima se osoba nalazi uzrok nesklada može da potiče iz potisnutih konflikata iz prošlosti. Ponekad veoma beznačajan incident ili detalj može da asocira, a time i aktivira potisnuti konflikt, odnosno neosmišljeno osećanje polusvesnog ega koje je bilo formirano tim konfliktom. Ukoliko je osoba postigla potreban stepen duhovnog razvoja takvi momenti joj pružaju mogućnost da shvati uzrok svoje nefunkcionalnosti tako što će ponovo analizirati potisnuti incident iz prošlosti.

Na taj način joj se omogućava potpuno drugačiji pristup ili razmatranje incidenta iz prošlosti pa shodno tome i potrebna transformacija potisnutog osećanja u svesnost.

Najčešći uzrok nefunkcionalnosti potiče iz detinjstva. Ponovnim razmatranjem incidenata iz tog perioda većina ljudi se iznenadi koliko su naivne ali snažne zablude formirane prilikom tih incidenata uticale na njihovo ponašanje ili njihove kasnije izbore.

Nedovoljan razvoj i zavisnost od odraslih ljudi je opravdanje za nefunkcionalnost svakog deteta. Međutim, svaki odrastao čovek je sposoban da izmeni i sebe i svoj način života samo ako to iskreno želi. Uzroci svih problema ljudi nalaze se u njihovoj svesti kao i odgovori za njihovo otklanjanje.

Ja mogu da dam slučaj prevazilaženje vlastite nefunkcinalnosti. Za mene je bilo karakteristično da se uznemirim ili ponašam kao krivac ukoliko se nešto neprijatno desi.

Na primer, ako bi neko rekao da mu je nešto ukradeno, ja bih odmah počela da se osećam neku vrstu panike mada nemam ništa s tim. Kada sam imala bolje razumevanje funkcionisanja vlastite svesnosti znala sam da me neko potisnuto iskustvo sprečava da imam kontakt s mojom duhovnom svešću.

Umesto da kao do tada i dalje pasivno prihvatam takvo moje ponašanje, počela sam da razmišljam na drugačiji način ili postavljam sebi pitanja kao na primer: Zašto se ja tako ponašam? Šta je uzrok takvom mom ponašanju? Kada sam se prvi put počela tako osećati i ponašati?

I tada sam se setila i razumela. Moj otac je bio veoma strog. Ponekad, ako bih ja uradila nešto sasvim bezazleno (kao i većina dece) što je možda aktiviralo neki njegov potisnuti strah on je bio u stanju dugo vremena da me kritikuje ili da objašnjava kako to nije u redu. Naravno, da je on to činio u najboljoj nameri ali pošto nije bio svestan da preteruje u tome njegova kritika je imala suprotan efekt.

Za sve to vreme ja sam se osećala izuzetno krivom kao da sam zaista nešto loše učinila. Kada sam to shvatila odlučila sam da idući put, ako se nađem u sličnoj situaciji i počnem da osećam poznate simptome ili reakcije u telu, ne dozvolim da se razvijaju već da promenim moje misli i usmerim ih na nešto drugo.

Jednostavno sam rekla sama sebi: "Stop. Ovo ponašanje potiče iz nižeg nivoa moje svesti. Neću da mu dozvolim da me kontroliše." i td. U početku sam svesno morala da to činim uvek kada se nađem u takvim situacijama. Međutim, vremenom je postajalo sve lakše i uspešnije. Sada mogu reći da se ponašam sasvim funkcionalno u sličnim situacijama bez da moram da razmišljam o tome.

Pošalji "Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)" na Facebook Pošalji "Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)" na Google Pošalji "Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)" na My Yahoo! Pošalji "Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)" na Live Pošalji "Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)" na MySpace Pošalji "Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)" na Twitter Pošalji "Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)" na Digg Pošalji "Šta činiti u slučaju nefunkcionalnog ponašanja? (I)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Pa......to je to......jedna vrsta samorazgovora. Analiza i samospoznaja uzroka....uslovljena apsolutnom samoiskrenošću.
    Možemo mnogo puta sami to uraditi u nekim lakšim situacijama i otkloniti problem koji nefunkcionalnost izaziva.
    Kada se radi o težim stvarima potreban nam je neko za razgovor, neko odgovarajući da učestvuje i da razume....da pomogne pri tim malenim koracima. Nekada i nerazumevanje, raspravka sa tom osobom dovodi do sagledavanje iz drugog ugla a kao rezultat bude još jedan maleni korak. Naravno, to ne mora uvek biti stručna osoba....najčešće i nije....dovoljno je da to samo želi i da ne beži.
    Dobar tekst Sofija
  2. LinziV (avatar)
    Odličan tekst! Potpuno se prepoznajem u primeru sa strogim ocem. Slažem se da je hronični rad na sebi najveća investicija u budućnost, međutim jako sam
    zainteresovana za sve mogućnosti ubrzanja ovih procesa, jer mi se čini da mi život prođe u popravci pogrešnih modula ponašanja.
  3. zxy (avatar)
    Nefunkcionalne i one što neuklapaju se
    trebalo bi pohapsiti sve
    ugledati se na švajcarce
    oni do skora tako radili bre
    imali i takve zakone
    niko da zucne o tome ne sme
    tek sad debate o tome
    u parlamentu vode.

    Nadam se da se ne ljutiš za malo šale al ovo za švajcarce je zbilja.Skoro u štampi čitah ja.
    To ih još Kalvin tako utuca.
    Ažurirano 17.02.2011. u 17:05, autor: zxy
  4. 123loncar (avatar)
    ...dobro pa sad nije fer ....

    ...to što si ti našla u takozvanoj potisnutoj svesti ... to je programirani segment tvog detinjstva ... tvoj otac i okolina koja je uticala na njega ugradili si ti program samoprozivanja .... bolkadu / stoper --- ili kako oćeš ... ti imaš sreću što si spletom socioloških okolnosti dosegla na proplanke znanja ; pa si otpočela proces rastuđenja ... ali kako stvari stoje s rudarima i njihovom decom --- pa i oni su ljudi .....

    ... a nije fer , jer ovo što si napisala ovako kako si napisala zaista je proces otuđenja i raztuđenja ( u jednom segmentu ) ... a svaki put ja govorim o tome i to baš sa pozicije rudarske dece .... rećićeš to mrksovo istraživanje je prevaziđeno .... nije ... prevaziđena je tvrdnja da je u svemu frustracija i roditeljska blokada -- kao što ti tvrdiš za svoj slučaj ... nije tvoj otac bio strog po prirodi stvari ( sam od sebe ) ... on je programiran kao svako od nas i samo je sprovodio programska umeća - naravno na svoju štetu .... najuveći štos kod destruktivnog uređivanja je štos biološkog samodržanja programa preko generacija ---- majmunska posla .................................................. ....
    ako u kavez sa deset majmuna ( od koga je jedan mlad a ostali matori ) , staviš merdevine nasred kaveza na čijem će vrhu biti bana , pa kad god mladi istraživač uzme bananu ti sve ostale pokvasiš ledenom vodom ... posle sedmog osmog uzimanja banane i kvašenja , matorci će mladog majmuna sprečiti kad god krene prema merdevinama .... posle toga uzmeš i lagano menjaš majmune u kavezu ... ali uvek će biti ista stvar , kad god jedan krene na merdevine ostali će ga sprečavati ... nastaviš da menjaš majumune u kavezu i više ne koristiš vodu i bananu -- kad bilo ko krene na merdevine ostali ga sprečavaju .....

    ... to su osnove biološkog samo održanja državnih destruktivnih programa ...... tako je to .... bolje da ovaj tekst nisi postavila - umalo da počnem da preispitujem svoja saznanja ----- Hvala ti !
  5. sofija06 (avatar)
    Hvala Ljiljo. Nemam sta da kazem na tvoj komentar osim da si upravo izrazila ono sto i ja mislim.
  6. sofija06 (avatar)
    Hvala LinziV. Zivot u fizickoj egzistenciji je proces razvoja sto znaci da nikada nije savrsen i da su greske neminovne. Zaboravila sam ime autora koji je izjavio da u prvoj polovini zivota formiramo zablude i predrasude, da bi ih u drugoj polovini otklanjali. Isto tako se kaze i sledece:
    "Zivimo da bi gresili,
    te greske ispravljali
    na drugim mestima
    u buduce vreme
    s drugim ljudima."
    Zivot nije kaseta da ga mozemo prema potrebi ubrzavati ili usporavati. Sve ima svoj prirodan ritam i tempo razvoja. Zbog toga je veoma vazno da se nauci strpljenje.
  7. sofija06 (avatar)
    Naravno da ne zxy. Volim salu. S obirom da svajcarci jedu supalj sir mozda im je to afektiralo i glave.
    Ažurirano 18.02.2011. u 23:30, autor: sofija06
  8. sofija06 (avatar)
    Loncar, hvala i tebi! Ovaj komentar je pregledniji i bio mi je mnogo laksi za citanje. Slazem se s tim da je nase ponasanje u mnogome programirano zato i jeste vazno da preispitujemo unutrasnji dijalog da bi bili u stanju da uocavamo tu programiranost.
  9. 123loncar (avatar)
    ....kažu lekar i- koji napisaše knjige od postanka , da ne treba preispitivati unutrašnji dijalog ( jer to je njegovo oživljavanje - produžavanje ) - već treba uništiti želju za unutrašnjim dijalogom ;
    dakle , treba težiti stanju čistoga uma ( neka vrsta bezmisaonih trenutaka : kao kad strelac nišani ; kad skakač iz mesta se koncentriše , da skoči -- ili tome slična stanja ) - put ka buda svesti ( tad saznanja pucaju u nama -- rađaju se sama od sebe ; da tako kažem ) .... neznam !
    Ažurirano 18.02.2011. u 17:07, autor: 123loncar
  10. sofija06 (avatar)
    Da. I takvo stanje je neophodna za progresivan razvoj. Sve ima svoju svrhu, namenu i razlog postojanja, samo sto mi uvek nismo u stanju da ih jasno odredimo i definisemo.

    Komplementarna suprotnost je u osnovi promene i razvoja zato je pored aktivnog misaonog procesa i refleksije potrebno bezmisaono stanje lucidne sveobuhvatnosti, kao i potpune pasivnosti i opustenosti ili "misaonog vakuma" koje nije ni jedno ni drugo.

    Kao sto nase telo zahteva odmor i osvezenje posle napornog fizickog rada, isto se odnosi i na psihu. Stalnom naizmenicnom promenom komplementanih stanja aktivnosti i pasivnosti odzava se ili ostvaruje se kontinuitet. To se moze videti i u samoj prirodi. Tako na primer, bez hladnoce i toplote i njihove ravnoteze ili kise i lepog vremena ne bi moglo biti ni kontinuiteta zivota.

    Jednostrano je velicati samo jedno stanje posto su oba stanja neophodna. I jedno i drugo su samo suprotna strana jednog istog, tj. procesa razvoja i promene koje se dozivljava kao postojanje o cemu sam ja pisala u mojom kasnijim tekstovima.
  11. sofija06 (avatar)
    LinziV, izvini, tek sada sam uocila tvoj komentar. Kao sto sam vec napisala u komentaru Loncaru, zivot se sastoji u stalnoj interakciji suprotnosti sto znaci da on predstavlja mesavinu "dobrog" i "loseg".

    Mi ne mozemo menjati prosle dogadjaje, ali mozemo menjati nasu reakciju u odnosu na njih. U tome se i sastoji nas progresivan razvoj. Promena reakcije je uvek rezultat viseg stepena razumevanja i nas samih i nase okoline.

    Iako mi nikada ne mozemo u potpunosti predvideti buducnost, ipak mozemo u izvesnoj meri uticati na nju time sto menjamo nase reagovanje i ponasanja ili nacin zivota.

    Odnosno, postajemo svesniji sta je neophodno da promenimo u sebi ili kakav stav da zauzmemo prema necem izvan sebe sto nismo u stanju da menjamo te da na taj nacin ostvarimo izvestan mir i ravnotezu
  12. 123loncar (avatar)
    ...ajde malo da se pozabavimo pojmovima ( tek da razbijemo monotoniju uobičajene svakodnevnice ) ... upotrebljen je u komentaru pojam " budućnost " ;u smislu njenog predviđanja .... taj iskaz je logičan , ako stojimo na stanovništu da budućnost objektivno postoji ( ali je nama neznana , jer smo elementi njene realizacije ) ... pa ako budućnost postoji , onda postoji i sudbina - u savremenom začenju tog pojma ( programski zapis svakog budućeg dešavanja u kontinuitetu , sve obuhvatan za mikro i makro svet ) ....

    ...dakle , kosmos je programerska igra svemogućeg tvorca .... u tom slučaju, ja nemam volju i moć odlučivanja ; a bez nje gubim / nemam razum i dušu ( onako kako , a samim tim ne spoznajem i ne učim slobodovoljno ) ... oće reći, ja sam biološka radna programska mašina u kosmičkom programiranom atomatiziranom pretuzeđu ( da tako nazovem tu stvar ) ....

    ...u tom slučaju , ovaj dijalog je programirana stvar ( sa strogim programskim zahtevima i uslovima ) i besmislen je u bilo kom spoznajnom smislu ( praznoslovlje ) ... on je izvršavanje samo jednog od mnogih programskih zapisa i uslov za izvršenje sledećih ...( programeri razumeju ) .... samim tim rađanje svih pre mene bilo je izvršenje programskog uslova za moje rađanje ( besmisleno u duhovnom , a smisleno u programiranom svetu ).... a ono je još ništavnije, jer je uslov za rađanje jednog klinca u ovim trenucima ( koji čeka ispunjenje programskih uslova za odpočinjuanje realizacije njegove programske petlje / čvora ) ------ uh , odoh u bestraga .... ali tako je to sa pojmovima ovog tipa ...

    ... s druge strane, ako budućnost ne postoji , onda nema ni sudbine ; tad nema ni vremena , onako kako ga populistički vidimo .... onda ovi dijalozi imaju spoznajnu svrhu ( ili bar njoj teže ) .... tad pojmovi kao što su budućnost / sudbina i sl. nemaju smisla ( bivaju po svojoj svrsishodnosti retorički pleonazam -- kako bi rekao Kant , i služe za sociološko podrećivanje duhovnosti ) .... onda filosofija ima prevashodni cilj da očovečuje - oslobađa ljudsku prirodu ... samo tako je lepa i dobra za sve i svako zdravorazumno biće -- zar ne ... u suprotnom je ratničko osvajačko oružje ( sa takozvanim mekim ubojitim sredstvima )

    ...pa ako uviđamo da je pojmovnik koji koristimo , na ovako važnim pitanjima manipulativan ; onda treba krenuti putem porekla stvari ... ko zagovara ovakav pojmovnik i ko ga drži i održava u životu .... ko ...

    ... sad će Sofija reći , znala sam -- uvek tako on skreće na politiku ; a sad se setih : veliku atinsku tiraniju svrgli su misleći ljudi s trona i doveli na vlast sedmoricu ( koja ubi najvećeg međ misliocima i razjuri ostale ) , čija se vladavina pretvori u tiraniju ; koju opet srušiše slobodno misleći .... tako to biva ....( ne kažem ja da mogu biti jedan od njih -- sa bilo koje strane -- već nastojim da razumem zajednicu kao prirodno okruženje u kome živim i koje ne retko nije raspoloženo prema mojoj čovečnosti ; a samim tim atakuje u svim segmentima na moja ljudska prava )

    ...da se vratim na pitanje ... pa oni koji imaju obrazovne institucije pod svojom vladom ... dakle , personalne vladajuće postavke , održavaju ovakav pojmovnik / pamjatnik ( ova stara reč mi leži na duhovnom srcu i prikladnija je za ono što hoću da takžem ) ....
    ...pamjatnik , ima suptilnu moć nad ljudima --- i to onu programsko porobljivačku , koja ga otuđuje od njegove prirode .... stoga je interesantno pitanje :šta učiniti na razobličavanje destruktivnih vaspitnih programa ; njihovo razgrađivanje i saniranje latentnih posledica, koje mogu biti sociološki dugotrajno nasledne ...
    Ažurirano 19.02.2011. u 15:04, autor: 123loncar
  13. sofija06 (avatar)
    Ono sto sam ja uocila u fizickoj egzistenciji je da je suprotnost univerzalna zakonitost aktivnosti, te da zbog toga u fizickoj egzistenciji moramo imati "dobro" i "lose" jer inace postojanje (cija je sustina svest) ne bi bilo to sto jeste, tj. stalna aktivnost promene i razvoja.

    Ovo je dosta kompleksno tako da zahteva vreme i prostor da se jasnije objasni. Ali, ukoliko budes citao moje obe knjige nadam se da ces imati jasnije razumevanje o onome sto sam nastojala da objasnim.

    Nasa svesnost (aktivnost misljenja) preko koje imamo dozivljaj vlastiog postojanja ili subjektivnosti nastaje interakcijom razlika (suprotnosti) i to: objektivnoscu ili svime sto se nalazi izvan nas. Tako da je objektivnost spoljasnja razlika ili suprotnost subjektivnosti.

    Medjutim, pored spoljasnje suprotnosti ili razlike mi takodje imamo unutrasnje razlike i suprotnosti. One se nalaze u nesvenom domenu. Nesvesni domen su osecanja koja za razliku od svesnog nivoa (aktivnosti misli) predstavljaju sazeti svesni intenzitet. Osecanja ili intenzitet svesti predstavljaju potencijal svesne aktivnosti.

    Tako na primer, kao sto se elektron pojavljuje i u obliku talasa i u obliku cestice (komplementarno suprotna stanja) isto se odnosi i na svest te se ona manifestuje u vidu misli i osecanja. (O cemu sam ja vec pisala pod naslovom "Intenzitet i aktivnost svesti")

    U domenu nesvesnog (osecanja) imamo takodje komplementarnu suprotnost konstruktivnosti (osecanje ljubavi, zajednistva,) i destruktivnosti (mrznja, otudjenost). Ta dva suprotna nagona su odredjena kao nadsvesni i podsvesni nivo svesti.

    Podsvesni nivo je okarakterisan kao Telsna svest ili nagon samoodrzanja ili zivotinjski instinkt u ljudima koji nema moralnu dimenziju, tj. razumevanje. Dok je Duhovna svest okarakterisana kao sustinska svesna dimenzija koja prevazilazi zakonitosti fizicke dimenzije te shodno tome ptredstavlja nefizicku dimenziju postojanja.

    Kroz nju dobijamo uvid u moralne ili sustinske zakonitosti postojanja koje prevazilaze ogranicenost fizickih zakonitosti. Svesna kompleksnost ili zakonitosti fizicke i nefizicke dimenzije je predstavljena u mnogim religijama. Tako na primer, u hriscanstvu imamo Boga i Lucifera, hinduizmu Brahman, Visnu, Siva, gnosticizmu Boga i demijurga itd.

    Nasa Telesna svest jeste programirana ili odredjena. Prema tome, ukoliko mi sledimo nagone Telesne svesti mi ostajemo u domenu nize, ogranicene svesnosti i razumevanja. Isto tako, ukoliko se nase misli formiraju samo kroz interkciju sa objektivnom svescu, ili ukoliko vrsimo "nepromisljene", automatske reakcije na nasu okolinu kroz svesni nivo ili odredjeni postignuti (zato ograniceni) nivo razumevanja mi i dalje ostajemo u domenu programiranosti. Takve reakcije se najcesce oznacavaju kao "ljudska priroda" ili ego reakcije rivalstva, sebicnosti, manipulativnosti, ljubomore, zavisti, itd.

    Tek kada biramo da na nadrazaje iz okoline reagujemo kroz visi, intuitivni nagon sklada i harmonije zajednistva ili savest, plemenitost, nesebicnost, ljubav itd. uslovljavamo dublju unutrasnju interakciju ili reflektivno misljenje koje stupa u kontakt s Duhovnom ili sustinskom svesnom dimenzijom te dobijamo dublji uvid i razumevanje.

    To se manifestuje kao razvoj mudrosti kojom prevazilazimo telesnu programiranost ili zakonitosti fizicke egzistencije i okolnosti te ostvarujemo slobodu u vidu kreativnih izbora delovanja.
    Tada smo i u stanju da kreiramo sami sebe, tj. ostvarujemo razvoj nezavisno od okolnosti i fizickoih zakonitosti, dok u protivnom okolnosti uvek kreiraju nas te zato i ostajemo programirani.