Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)

Oceni ovaj blog
Neposredna posledica toga je gubitak iskrenosti a takođe i sve snažnije delovanje raznih zabluda i obmana. Ukoliko ljudi nastavljaju takav način ponašanja kroz daljnje konflikte i stresne situacije, njima postaje sve teže da uspostave funkcionalan odnos ne samo s okolinom, već i sami sa sobom. Zbog toga i Karen Hornej piše:
"Želja za kreativnom osamljenošću ni u kojem slučaju nije neurotična; naprotiv, većina neurotičara ustukne pred njihovom unutrašnjom dubinom, tako da je nesposobnost konstruktivne osamljenosti sama po sebi znak neuroze."

Takvi ljudi sve više gube sposobnost da pomognu sami sebi i nađu izlaz iz konfuznog načina razmišljanja i ponašanja. Tim pre što takvi ljudi obično stvaraju idealizovanu predstavu i o sebi i o drugima ili kreiraju neku njihovu umišljenu istinu.

Pošto im takva istina omogućava da opravdavaju svoje neprihvatljive aktivnosti ili postupke oni uporno nastoje da je odbrane i zaštite. Međutim, njihova iskreirana fantazija ili umišljenja istina sve više dolazi u sukob s njihovom okolinom ili objektivnošću tako da interakcija s okolinom postaje veoma mučna i teška. Na taj način takvi ljudi se prisiljavaju ili da otkriju i priznaju svoju zabludu i nefunkcionalnost ili da se izoluju i povlače u svoj svet fantazije.

Ukoliko ljudi odaberu da se suoče s njihovim zabludama i nefunkcionalnošću oni su u mogućnosti da prevaziđu krizu ili ostvare potreban progresivan razvoj.

Međutim, ukoliko izaberu izolaciju uslovi se još gora dezintegracija ličnosti ili čak i delimičan ili potpun gubitak identiteta pa samim tim i svesna funkcionalnost osobe. Tako na primer, neko može da misli da je Napoleon, Kleopatra, vanzemaljac itd. Moguće koncepcije koje takva osoba stvara često imaju konfuzni karakter koji se ispoljava kao veoma nelogična ili iracionalna svesnost.

Identitet je neophodan uslov svesne funkcionalnosti. Da bi ljudi bili u stanju da vrše interakciju kako s nesvesnim unutar vlastite svesti tako i s okolinom oni moraju imati identitet.

Kakav će taj identitet biti uvek zavisi od njihovog duhovnog razvoja. Duhovnim razvojem subjektivna svest prevazilazi ograničenost ega fizičkom egzistencijom ili pojavnim zakonitostima izdvojenosti te ostvaruje najvišu svesnost nad-ega ili shvata suštinsku zakonotost jedinstva i zajedništva same sebe sa svime izvan sebe.

Time se ostvaruje njen potreban razvoj i integritet. Takvim ljudima izolacija veoma često pričinjava zadovoljstvo pošto im se omogućava još neposredniji kontakt s njihovom suštinom ili izvorom mudrosti i kreativnosti u njima.

Međutim, osoba sa zaostalim duhovnim razvojem koja ima nižu svesnost ega i pod-ega izolacijom može još više da produbi vlastiti doživljaj otuđenosti čime uzrokuje još goru svesnu disfunkcionalnost koja može da okonča potpunim ludilom.

Deril Rini piše:
"Evo šta je ludilo - krajnji ishod procesa izolacije kojim se ograđujemo od spoljašnjosti i povlačimo u unutrašnjost. To je mumifikacija ego-ličnosti, završno samoubistvo kojim duša okamenjuje razočaranja.
Za duševni poremećaj je karakteristično da individua prestaje da pravi izbore (zato duševno poremećeni kriminalci ne mogu biti osuđeni za njihove akcije pošto pravno nisu odgovorni za njih). Završna sudbina ega, krajnji pakao je biti zarobljen u jednoj realnosti, u jednoj osuđenoj, zamrznutoj vasioni iz koje nema izlaza."

Pošalji "Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)" na Facebook Pošalji "Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)" na Google Pošalji "Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)" na My Yahoo! Pošalji "Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)" na Live Pošalji "Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)" na MySpace Pošalji "Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)" na Twitter Pošalji "Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)" na Digg Pošalji "Duhovni razvoj i mentalne bolesti (III)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. ranjeni Zoro (avatar)
    Samo čovek izolovan od društva može da bude slobodan čovek.

    Društvu ne odgovara Pojednac, jer ga podseća na slobodu.
    Društvo je depersonalizovano stado koje egoizam proglašava kao poremećaj a "funkcionalnost" i "iskrenost" kao vrline.
    Sloboda pojedinca da ne bude pripadnik stada naziva se "izolacija".

    Poenta je ta, da dokle god postoji Društvo kao šablonizovana masa, Pojedinac će biti nešto što je "mentalno bolesno", iako su uvek Pojedinci ti koji uvek vode, kreiraju, menjaju, nikada Društvo.

    Ego zaista teži da se samoosudi na bivstvoanje u "jednoj osuđenoj, zamrznutoj vasioni iz koje nema izlaza.", upravo jer mu se Društvo nije dopalo.

    Pitanje: šta bi bilo kada bi se svi samoizolovali? - je pitanje koje može da postavi samo mozak nesposoban da izađe iz stada, ucenjen i zavisan od strahova koji neguju Društva, kao ovca koja se plaši električne ograde kad god je pecne i koja ne pomišlja o preskakanju iste, jer iza ograde ima i vukova.
  2. Trinito (avatar)
    zoon politikon, bez suvisnih reci, bez gomilanja reci koje ne znace nista i ispraznog filosofiranja.
  3. bud@ (avatar)
    koje gluposti. neposletna posledica chega?
    ovo je chisto zzelja kroz komunikaciju da se politira uzrok opshteg utiska
    a pri tom izbec'i konflikt racionalne kritike,
    chista c'ushka pushke u rukav svake bubalice.
  4. sofija06 (avatar)
    S Niceovom osamljenoscu na vrhu ostalo je nekriticki prihvaceno misljenje da izdvojenost od drustva oznacava, ne samo intelektualnu superiornost, vec i superiornost karaktera. Medjutim, koliko takvo misljenje ima karakteristike sustinskog uvida?

    Pojedinac nikada ne moze biti u potpunosti izolovan od drustva ako zivi u njemu. Tako na primer, mi sada na internetu predstavljamo jednu zajednicu. Takodje, preko novina, knjiga, TV itd. pojedinac vrsi interakciju s drustvom.

    Drustvo i pojedinac predstavljaju komplementarnu suprotnost cija stalna interakcija uslovljava njihov medjusobni razvoj. (Zakonitosti takvog odnosa su objasnjene u tekstu "Subjektivna i objektivna svest")

    Ni drustvo ni pojedinac nikada nisu u potpunosti savrseni posto zivot u fizickoj egzistenciji sam po sebi predstavlja proces aktivnog razvoja.
    U pojedinim slucajevima pojedinac koji ostvaruje progresivan duhovni razvoj ili samospoznaju moze biti napredniji od drustvenog sistema ili opsteprihvacenog misljenja o moralnim i kulturnim vrednostima, nacinu organizovanja zivota itd. U takvim slicajevima je bolje da pojedinac zadrzi svoju individualnost cak i po cenu da bude ismejavan i odbacen od drustva.

    Medjutim, nas narod nije bez razloga primetio da vise glava zna vise nego jedna. U vecini slucajeva drustvo ima vise korisnih informacija od pojedinca pa samim tim moze biti naprednije, organizovanije i funkcionalnije po mnogim pitanjima. U tom slucaju pojedinac treba da uci od drustva.

    Konstruktivnost je uvek visa od detruktivnosti posto ne treba mnogo znanja ni mudrosti da se nesto unisti, ali je znanje neoophodno ukoliko se gradi ili nastoji ostvariti odredjeni red, sklad i harmonija.

    Osamljenost na vrhu nije mudrost, posto od takve osamljenosti nema koristi ni drustvo ni pojedinac. Mudrost se sastoji u prevazilazenju razlika ili njihovom konstruktivnom jedinstvu. O ovoj temi moze dosta da se kaze. Na zalost trenutno nemam mnogo vremena, pa mozemo nastaviti razgovor sledeci put.
  5. sofija06 (avatar)
    Trinito i bud@ ja izuzetno cenim racionalno obrazlozenu kritku. Medjutim, ovo sto ste vi napisali ima karakteristike pubertetskog buntovnistva, a ne kritike. Prema tome, samo tako moze i da se tretira.

    U isto vreme, ne znam koliko ste svesni cinjenice da ste mi u stvari dali kompliment. Vasa reakcija na moj tekst pokazuje da vas nije ostavio ravnodusnim, pa samim tim ima vrednost. Zbog toga vam se zahvaljujem.

    Ono sto nas iritira kod drugih samo projektuje unutrasnju slabost koja zahteva svesniju integraciju da bi se ostvario visi stepen razumevanja i sebe i okoline. Takvom spoznajom prestaje i iritacija.
  6. LinziV (avatar)
    Moja reakcija na ovaj tekst je olakšanje i rasterećenje od odećaja krivice, zato što mi je lepo kada se osamim i
    bavim nečim što mi čini zadovoljstvo!
  7. ranjeni Zoro (avatar)
    "Medjutim, nas narod nije bez razloga primetio da vise glava zna vise nego jedna."
    Naš narod je danas 70% aktivno nepismen. Ranije je taj procenat bio i veći

    "U vecini slucajeva drustvo ima vise korisnih informacija od pojedinca pa samim tim moze biti naprednije, organizovanije i funkcionalnije po mnogim pitanjima. U tom slucaju pojedinac treba da uci od drustva."

    U kojoj to većini slučajeva? Pojedinac već u detinjstvu saznaje sve što mu treba, kasnije samo postaje deo mašine, potrošač, bračni drug, fah-idiot isl..
    Pojedinac od društva danas može da nauči samo jedno, a to je da je društvo loše i da se lična sreća traži u sebi a ne u društvu
  8. LinziV (avatar)
    [QUOTE=ranjeni Zoro;bt129811]"Medjutim, nas narod nije bez razloga primetio da vise glava zna vise nego jedna."
    Naš narod je danas 70% aktivno nepismen. Ranije je taj procenat bio i veći

    "U vecini slucajeva drustvo ima vise korisnih informacija od pojedinca pa samim tim moze biti naprednije, organizovanije i funkcionalnije po mnogim pitanjima. U tom slucaju pojedinac treba da uci od drustva."

    U kojoj to većini slučajeva? Pojedinac već u detinjstvu saznaje sve što mu treba, kasnije samo postaje deo mašine, potrošač, bračni drug, fah-idiot isl..
    Pojedinac od društva danas može da nauči samo jedno, a to je da je društvo loše i da se lična sreća traži u sebi a ne u društvu[/QUOTE]


    Koliki je procenat onih koji ovo ne znaju? Izgleda veliki?
  9. sofija06 (avatar)
    LinziV to samo pokazuje da si kreativna. Kroz kreativnost stupamo u konatkt s visom svesnom dimenzojom u nama. Divno je da posedujes takvu osobinu.
  10. sofija06 (avatar)
    Pismenost je odraz obrazovanja, a ne mudrosti. Ne mora da znaci da je svaki pismen i obrazovan covek mudar. Ima dosta primera kod nasih seljaka da nisu bili obrazovani i pismeni, ali su bili mudri.

    Mudrost proistice iz sustinskog duhovnog centra u svakom coveku. Do takvog centra se dopire samospoznajom. Obrazovanje jeste korisno, ali se njime nikada ne moze ostvariti mudrost kao kroz samospoznaju.

    da se lična sreća traži u sebi a ne u društvu
    U potpunosti se slazem se s ovom konstatacijom. Funkcionalnost drustva uvek reflektuje funkcionalnost ljudi u njemu. Zbog toga i jeste vazno da pojedinac/pojedinci budu odgovorni za vlastitu funkcionalnost i da je razvijaju. Na taj nacin, ne samo sto ce ostvariti vlastitu srecu vec ce se takva funkcionalnost reflektovati i u samom drustvu.