Problem Tezejevog broda (Tezejev paradoks)

Ukoliko bismo brodu zamenili sve daske, jednu po jednu, a zatim zamenili jedra i sve ostale sastavne delove – tako da nijedan gradivni element ne bude isti kao na početku, da li je u pitanju isti brod?

Одговор је да је у питању исти брод. Проблем који се поставља овде извире из слутње једне заблуде коју није лако увидети а која је природна људском уму.
Наиме, интелект као свој матерјал има непокретне опажаје или слике ткз. "спољашњег реалног света". Са тим сликама он може функционисати а интуиција са које су слике узете, интелект не занима. Интелект је потпуно утилитаран или окренут практичним циљевима. Слике које креира и са којима једино може да барата у својим анализама, узете су из трајања, из кретајуће стварности која је суштина постојања. Кретање је супстанција а слике су скице узете са тог кретања, док само кретање можемо спознати својеврсном интуицијом а не и опажањем. Сада, заблуда коју сам споменуо састоји се у томе да скице или погледе узете са кретања, третирамо као делове кретања а оне то нису.
Слике су делови симбола којим представаљамо кретање, а са самим кретањем немају ништа и ту долазимо до оне чувене Бергсонове реченице:

"Од интуиције можемо ићи ка интелигенцији али обрнуто није могуће"

Значи, можемо мењати делове брода колико хоћемо, они нису делови суштине брода која се састоји у трајању, у кретању, у интуицији тога.
Та суштина остаје иста (или боље рећи стално се мења на својеврстан начин квалитативне множине) а делови или опажаји слике које смо узели са те суштине нису њени делови, већ делови симбола којим представљамо интуицију. И опет понављам:

"Од интуиције можемо ићи ка интелигенцији али обрнуто није могуће".

Од непокретних положаја у простору не можемо начинити кретање ма колико их ређали један до другог. Од делова брода не можемо сачинити суштину брода, ма колико његове делове ређали и мењали.

Спознати ову заблуду значи ослободити свој дух узалудних покушаја да кретање представи непокретним деловима или интуицију да представи статичним опажајима или појмовима свеједно. Ово знање такође носи у себи једну велику метафизичку поруку када га применимо на саме себе и оно што зовемо "тело" у односу на оно што зовемо субјекат или ЈА.

 

[123loncar]

" Од непокретних положаја у простору не можемо начинити кретање ма колико их ређали један до другог."

... ova tvrdnja tačna je , onoliko koliko je tačna tvrdnja da postoji prava linija ... dakle , ako u kosmičkom prostoru postoji prava linija onda i postoji nepokretna tačka .... ovakve poštapalice ( geometrijska teorija ; pa i elementarna fizika ), možda su nekom otkrovenje - ali u suštini su frazologije .... primera radi , ako u meni sagori samo jedna ćelija kao energetski izvor mom umnom biću , dok nastojim da odgonetnem problem Tezejevog broda - to više nisam ja ; a ako taj organizam izgradi dve ćelije, da nadomesti energetske rezerve jer ja trošim dosta energije lupajući mozak ; to više nije onaj što je imao jednu manje ćeliju , to je ovaj što ima više dve ćelije od njega ..... dakle , daske u meni se menjaju pa se menjam i ja ... onaj što je inituitivno spoznao nešto pa se intelektualno uzdigao , radeći to , nije više ovaj što se uzdigao ; pa ovog uzdignutog na tom planu nov inituitivan potencijal vozdiže na novu intelektualnu razinu ...... teče ..... zato i nema nepokretne tačke ..... poći od takve falšne predpostavke zarad izgradnje/otkrivanja bilo čega je očigledno pogrešan put .... čak i da ne menjaš tezejovom brodu jedra, da se ništa ne dešava na njemu- da je usidren , on nikad nije isti ....

 

[oziman]

Од непокретних положаја у простору не можемо начинити кретање ма колико их ређали један до другог."

... ova tvrdnja tačna je , onoliko koliko je tačna tvrdnja da postoji prava linija ... dakle , ako u kosmičkom prostoru postoji prava linija onda i postoji nepokretna tačka .... ovakve poštapalice ( geometrijska teorija ; pa i elementarna fizika ), možda su nekom otkrovenje - ali u suštini su frazologije

Изгледа да ниси приметио да се ради о примеру који има циљ да укаже на непосредне чињенице свести. Не бавим се овде геометријом ње ради већ тај пример између осталих, служи да ти покаже суштинску разлику између функције интелекта и његових непокретних опажаја и онога што налазимо у себи а зовемо "интуиција трајања" а што је у ставри супстанција кретања. Када мислимо на кретање мислимо на интуицију трајања. Интелект не може спознати кретање. Интелект барата сликама које су узете из интуиције али које нису делови те интуиције. Слике су делови симбола а не делови кретања.

Што се тиче твоје тврдње да све траје, да се све мења, тачно, али имам утисак да то мењање замишљаш вођен заблудом на коју сам указао на овом блогу или да мењање замишљаш као промену стања, промену делова а не као својеврсну промену квалитативне множине.

Боље се потруди да разумеш ово што сам написао јер ради се о суштинској ствари, о заблуди које велика већина људи није свесна.

 

[oziman]

Ozi.... . recimo da se čovek probudi iz duboke kome, pošle dužeg vremena sa totalnom amnezijom. Mozak mu je toliko oštećen da i pored hirurških " implantata" nije sposoban da iz dela sećanja dobije informacije. Doktori mu objašnjavaju da su morali brojnim hirurškim intervencijama na njegovom telu: licu, rukama, nogama, vrate funkcije, ali da on više nikada neće ličiti na sebe. On počinje sve ispočetka. Da li je to isti čovek?

Јесте, потпуно је исти човек и интересантно да имамо могућност да то непосредно разумемо; или како је то могуће бити неко други, а опет бити ЈА у сваком смислу те речи.
Као што сам написао у горњем посту има две врсте потпуно различитих садржаја свести, једно су слике опажаји који су продукт интелекта а друго је интуиција трајања. Ради се о суштински различитим стварима. Заблуда велике већине људи је у томе што та два садржаја духа мешају. Или покушавају да опажајима реконстуришу интуицију, као да су опажаји њени делови а не делови симбола.

Исто тако када говориш о ЈА мислиш на тело и његове делове као да су они делови ЈА, а они немају ништа са тиме. Оно што зовемо ЈА јесте својеврсно, и недељиво. Као што не можеш саставити кретање од непокретних опажаја не можеш ни од делова саставити своје ЈА, оно нема делова. Иако анализом то не можемо појмити, интуицијом можемо итекако.

Директан одговор на твоје питање дао сам на теми о сновима. Искуство ЈА у сновима може нам магловито показати како је могуће бити неко други а опет бити ја.

Са теме Снови и ја у светлу метафизике

Napisao sam da je JA jedinstveno u metafizičkom a ne u matematičkom smislu. Ono je "jedno" na način da ne potpada pod zakone prostora ili pod mnoštvo.
Vidiš, čednost i mnoštvo izvedeni su i postoje samo u prostoru. Jedinstvo matematičke tačke jeste jedino jedinstvo koje poznajemo... i koje iscrpljuje taj pojam, sve ostalo je deljivo, znači mnoštvo. A tačka je deo prostora, Kao što je i mnoštvo pojam koji važi samo u prostoru.

Ja o kome govorim je svojevrsno.. metafizičkom, Izvan prostorno.

A kao takvo kao što možeš videti iz ove rasprave, ipak nama veoma blisko.

Možemo prizvati iskustvu neku sasvim drugačiju egzistenciju koju smo vodili u snovima a da ono što zovemo JA bude potpuno isto.

U snovima recimo imaš drugačije telo, drugačije okruženje, tada ne znaš ništa o svojoj deci, ne znaš ništa o ovom internetu, o tvojoj imovini, o tvojim sadašnjim raspoloženjima, planovima.

Ali ipak, taj koji sanja i koji je drugačiji i koji o tebi budnom ne zna ništa, ipak je bio JA u svakom smislu te reči.

Kontempllirajuci nad ovim možemo nekako pojmiti da je moguće biti neko drugi, živeti drugačiji život, o ovom ne znati ništa, a opet biti JA.

 

[123loncar]

"Nista mi ne zabranjuje da uvedem dodatne uslove...ja pijem vodu, ali kad sam zedan....--> ako sam zedan ima smisla piti vodu,u protivnom ne pijem vodu..."
..ako pod unošenjem vode u organizam smatraš pijenje , onda ti piješ vodu i kad nisi žedan ; doduše malo suptilnije : kožom , disanjem i tako to ---- dakle , ako se logika zadrži na nivou čulne percepcije , onda možemo misliti da sve unosimou sebe ( pa i znanja ) po sopstvenoj volji posve logično .... dakle , uslovi za shvatanje / učenje / konzumiranje znanja uvek postoje ali većina njih je latentna pa je spoznaja tih saznanja gotovo neprimetna ; a tad neki misle da su ona inituitivna - a u stvari su procesna , i to integralno procesna stavr ( a procesi su spoljašnji i unutrašnji - u kontinuitetu ; kako pesnik reče od rođenja do smrti ) .....