zeleno volim te zeleno - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

123loncar

zeleno volim te zeleno

Oceni ovaj blog
Tražio sam Lorkine meni omiljene stihove , te nabasah na tekst koji poželeh da podelim sa vama . Ako ništa drugo , možete otkriti leglo sopstvenog samopouzdanja . Pa izvolte:

Zeleno, volim te zeleno
9maj2009 Filed under: Uncategorized Author: nostalgija

Otvaram stranice nekog mog starog dnevnika. Kaze, Dragi dnevnice… pa datum taj i taj… danas sam bila tamo u oblacima i tako to, a zatim: puno te voli tvoja Virada!

Slatko se nasmejah. E, to su bila neka slatka vremena. Ali, svako vreme ima svoje lepo, svaki dan, svaka godina. Ne treba ziveti u proslosti, kazu. I to je tacno. Ali, da nema proslih dana, ne bi bilo ni danasnjih. Ima onih kojih ne zelimo da se secamo ali, uglavnom ima onih lepih, na koje nas podseti neka pesma iz tog vremena. A, moze i neki prijatelj da vam vrati srce na svoje mesto i ucini nesto divno za vas.

Setila sam se pesme „Romansa Mjesecarka“, Lorka. Mnogo me lepih uspomena veze za tu pesmu, a zao mi je bilo jer sam ju totalno zaboravila i nigde je nisam mogla naci, iskreno nisam se potrudila. U tom momentu, jedna divna, divna prijateljica, nadje mi tu pesmu, tiho i necujno, ali samo za mene nadjenu. Mozete misliti sta je ona meni poklonila? Poklonila mi je srecu u srcu i suze radosnice! Sva lepa osecanja koja me mogu prozeti u momentu.

Divna je, mislim da ne moze znati koliko sam joj zahvalna i sta je ucinila tako lepim gestom, jer u poslednje vreme sem tog njenog gesta, radovao me je samo novi dan i osmeh mog deteta. Od ljudi nisam dobijala takve poklone. Naime, pre dvadest pet godina, davno to bese, stajala sam pred mnogobrojnom publikom i recitovala Lorkine stihove „Zeleno, volim te zeleno“… Mirno, bez treme i straha, opusteno, bez treptaja. Sve je to bilo propraceno gromkim aplauzom i lepom nagradom.

Ali, iza same pesme krije se ono o cemu sam razmisljala, a to je samo vreme i moj odnos i stavovi prema zivotu, ljudima, prirodi. Sve ono sto se kod nas menja tokom svih godina zivota, i svaki put i svake godine kao da gledamo drugacije na sve te iste stvari.

Bas tih dana sam bila u guzvi. Spremali smo se za izlozbu „Svetlost u staklu“. Trebamo izloziti vitraze i prikazati ih u najboljem svetlu. U ateljeu napetost i zurba. A kod mene u dusi, zamislite, trema. Ama bas me strefi. I ne pusta, kao da cu tamo ja da se pokazujem. I onda, ponestane mi inspiracije za vitraze, pa odem da porazgovaram opusteno sa mojim prijateljima. I tako dobijem stihove „zeleno, volim te zeleno“ od jedne divne prijateljice. Ne samo da su me podsetili na to, sta sam i ko sam, da u ono vreme nije bilo mesta za tremu, nije se toliko zurilo i bilo sve pod pritiskom. Nekako je sve bilo spontano. Podsetila me i vratila srce moje na mesto.

Vratila mi se ona sigurnost, iako sam sada dvadest pet godina starija. Kada je tada u meni mogla da postoji tolika sigurnost i toliko samopouzdanje, znaci da je ono jos uvek u meni. Pustila sam moje samopouzdanje da se slobodno pojavi, i gle kombinacije! Zrelost plus samopouzdanje jednako je veliki uspeh. Za taj momenat u mom zivotu verujte, bila je dovoljna jedna davno zaboravljena pesma i pravi prijatelj, koji vam da ono sto je potrebno u momentu.

Nostalgija ima raznih, i eto neke cak mogu i da pomognu kada zapne u zivotu.


Romansa mjesecarka

Zeleno, volim te zeleno.
Zeleni vjetar. Zelene grane.
Barku na zelenom moru
Konja u zelenoj gori.
Sa sjenkom oko svog pasa
Ona na terasi sanja,
Puti zelene i kose,
S ocima od srebra hladna.
Zeleno, volim te zeleno.
Ispod ciganskog mjeseca,
Stvari sto je posmatraju
Ona ne moze da gleda.

Zeleno, volim te zeleno.
Velike ledene zvijezde
Doloaze sa ribom sjjene
Sto svitanju put prostire.
Smokva se uz vjetar tare
Grubom korom svojih grana,
A suma iskusna lija,
Ljutite agave svija.
Ko ce doci? I otkuda?
Na terasi ona spava,
Kose zelene i puti,
I o gorkom moru sanja.

Kume ja mjenjati zelim
konja svog za kucu njenu,
konjsku ormu za zrcalo
I svoj noz za njezin veo.
Iz kanjona Kabra kume

Krvareci stigoh evo.
Kad bih ja to momce mogo
sporazum bi sklopljen bio,
ali ja vise nisam ja
kuca vise moja nije.
Kume umro bih na odru
ako moze od celika
zastrtom holandskim platnom
dolicno, ne zalec svijeta.
Zar ne vidis moju ranu
Od grudi do grle cvijeta!
Tri stotine crnih ruza
na bjelini tvog prsnika.
Mirisna ti krv natapa
Pojas oko struka gipka.
Al’ ja nisam vise ja,
Nit je kuca vise moja.
O pusti me da se uspnem
do balkona visokoga;
pusti me uzaci pusti
do balkona zelenoga.
Do balkona mjeseceva
Odakle se voda slijeva.

Dva kuma se vec uspinju
Ka visokim balkonima,
A za sobom ostavljaju
Trag od krvi i od suza.
Trepere na krovovima
Laki limeni ferali.
Hiljadu kristalnih defova
Zoru sto se radja pali.

Zeleno, volim te zeleno,
Zeleni vjetar i grane.
Dva su kuma uspela se.
Raskosni vjetar ostavlja
Cudan okus na usnama
Mente, zuci i bosilja.
Gdje je reci meni kume
Tvoja kcerka miljenica?
Kolko puta cekala te
Na balkonu zelenome!
Kolko puta cekat ce te
Crne kose hladna lica!

Iznad zrcala studenca
Ciganka se njise jedna.
Puti i kose zelene
Ociju od srebra ledna.
Nad vodom je podrzava
Smrzla siga mjeseceva.
Noc je postala intimna
Kao neki trg maleni,
A na vrata udraju
Grubo pijani zandari.
Zeleno volim te zeleno.
Zeleni vjetar. Zelene grane.
Barku na moru zelenom
Konja u gori zelenoj.

Federiko Garsija Lorka

Pošalji "zeleno volim te zeleno" na Facebook Pošalji "zeleno volim te zeleno" na Google Pošalji "zeleno volim te zeleno" na My Yahoo! Pošalji "zeleno volim te zeleno" na Live Pošalji "zeleno volim te zeleno" na MySpace Pošalji "zeleno volim te zeleno" na Twitter Pošalji "zeleno volim te zeleno" na Digg Pošalji "zeleno volim te zeleno" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LJILJA MMM (avatar)
    Tako je prijalo.......hvala Lončar na divnoj višeznačnoj pauzi......
  2. DUNJA W (avatar)
    Vratila mi se ona sigurnost, iako sam sada dvadest pet godina starija. Kada je tada u meni mogla da postoji tolika sigurnost i toliko samopouzdanje, znaci da je ono jos uvek u meni. Pustila sam moje samopouzdanje da se slobodno pojavi, i gle kombinacije! Zrelost plus samopouzdanje jednako je veliki uspeh. Za taj momenat u mom zivotu verujte, bila je dovoljna jedna davno zaboravljena pesma i pravi prijatelj, koji vam da ono sto je potrebno u momentu.


    Hvala ti Loncar,za sve nas devojcice i decake u telima zrelih ljudi...Hvala ti sto nam budis davno uspavane snove o sopstvenim vrednostima...
  3. Storm+y (avatar)
    O pusti me da se uspnem
    do balkona visokoga;
    pusti me uzaci pusti
    do balkona zelenoga.
    Do balkona mjeseceva
    Odakle se voda slijeva.

    Čežnja i strast i bolna ustreptalost...

    Hvala za podsećanje.


  4. mari47 (avatar)
    Dragi kume,
    Pojima nemaš koliko sam se obradovala zelenom, Lorki, vitražima...Ja isto
    volim Lorku....Moj dopinos tvom Zelenom....neka bude Neverna žena omijenog nam pesnika i nema toga ko je ne voli...pesmu mislim, nevernu ženu manje, vitraže obavezno....

    I odvedoh je na reku
    misleći da je devojka,
    a imala je muža.
    Bilo je to u noći svetoga Jaga
    i kao po dogovoru -
    pogasili su se fenjeri
    i zapalili svici.
    .......

  5. 123loncar (avatar)
    Hvala ! Kad sam tražio Lorkine stihove prvo nabasah na tu pesmu . Pročitah je nekoliko puta . Mogu da ti kažem da sam se vratio u doba kad sam imao desetak godina i dobio njegovu knjigu na poklon od majke . Prva pesma koju sam pročitao iz nje bila je ta . Nikad nisam zaboravi o tu pesmu , naročito ovaj stih :

    "i kao po dogovoru -
    pogasili su se fenjeri
    i zapalili svici.
    "

    Hvala još jednom ! Pozdrav !
  6. 123loncar (avatar)
    Citat Original postavio DUNJA W
    Vratila mi se ona sigurnost, iako sam sada dvadest pet godina starija. Kada je tada u meni mogla da postoji tolika sigurnost i toliko samopouzdanje, znaci da je ono jos uvek u meni. Pustila sam moje samopouzdanje da se slobodno pojavi, i gle kombinacije! Zrelost plus samopouzdanje jednako je veliki uspeh. Za taj momenat u mom zivotu verujte, bila je dovoljna jedna davno zaboravljena pesma i pravi prijatelj, koji vam da ono sto je potrebno u momentu.


    Hvala ti Loncar,za sve nas devojcice i decake u telima zrelih ljudi...Hvala ti sto nam budis davno uspavane snove o sopstvenim vrednostima...
    ZXY kaže da su ta deca roditelji odraslih ljudi ; zato su uvek u nama ... inače moćni smo mi -- ako ništa drugo , bar emotivno duhovno moćni ... Pozdrav !
  7. zxy (avatar)