A ja ne volim oci okeana. Ne volim nista svetlo, vodeno i duboko da vidim na muskom licu. Pravo musko lice, ono moje, mora da bude mrko, cisto. I na njemu moraju biti dva tamna izvora. Zaista, tako hocu. Tako ce i biti. Ne treba mi odraz, ne treba mi izvor da operem svoje ruke. I dalje stojim iza toga da ne volim muske plave oci. Ni jedne, ni bilo koje druge. Nikako da naucim kako se u njih gleda. Ali sada znam, da tu i nema sta da se uci. Od onih sam koji se okrecu samo za tamnim ocima, misle na tamne oci i nadaju se tamnom pogledu.
Istina, volela sam tu i tamo neke plavicaste, moricaste, mermerne. Ali nikada kao jedne smedje. Vidis, te plave oci. Brojim uzdahe zena. Plave oci pa plave oci. A meni nikada te plave oci nisu bile oh, tako plave.
Mozda, kazem opet, jer su moje svetle, zelene. I tacno, volim suprotnosti. U plavim ocima prvo ugledam ocaj a u smedjim jacinu. U smedjim ocima uvek znam gde da pogledam a u plavim uvek to nesto moram da trazim. I nekako nikada to i ne nadjem. A gledajuci u tamne oci coveka, jasno je. Tu je. Razlika izmedju nas.
Tako da eto, sada znate. Te dubine plavih ociju me ne interesuju. A one bolesne dubine od kojih oko promeni boju i zatamni se. Znate, onih 20.000 milja pod morem. Ne zanimaju me. Od toga se prestravim. Nisam ti ja za ta plivanja. Vise volim egzotiku. Staklena, plitka voda. Korali, sarene ribe. Beo pesak. I pored mene, dva tamna oka. E to moze. To je moj raj.
I onako, retko koje plave oci nisu izgubljene u svemiru, i retke su plave oci koje znaju sta hoce. Da vidim jedne da se bore za ono sto zele.
Do citanja.
Zelenooki Bankok
Istina, volela sam tu i tamo neke plavicaste, moricaste, mermerne. Ali nikada kao jedne smedje. Vidis, te plave oci. Brojim uzdahe zena. Plave oci pa plave oci. A meni nikada te plave oci nisu bile oh, tako plave.
Mozda, kazem opet, jer su moje svetle, zelene. I tacno, volim suprotnosti. U plavim ocima prvo ugledam ocaj a u smedjim jacinu. U smedjim ocima uvek znam gde da pogledam a u plavim uvek to nesto moram da trazim. I nekako nikada to i ne nadjem. A gledajuci u tamne oci coveka, jasno je. Tu je. Razlika izmedju nas.
Tako da eto, sada znate. Te dubine plavih ociju me ne interesuju. A one bolesne dubine od kojih oko promeni boju i zatamni se. Znate, onih 20.000 milja pod morem. Ne zanimaju me. Od toga se prestravim. Nisam ti ja za ta plivanja. Vise volim egzotiku. Staklena, plitka voda. Korali, sarene ribe. Beo pesak. I pored mene, dva tamna oka. E to moze. To je moj raj.
I onako, retko koje plave oci nisu izgubljene u svemiru, i retke su plave oci koje znaju sta hoce. Da vidim jedne da se bore za ono sto zele.
Do citanja.
Zelenooki Bankok
