Ponašanje i svesnost (II) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Ponašanje i svesnost (II)

Oceni ovaj blog
Najgore što ljudi mogu da učine je da dopuste sebi da deluju iz destruktivnih osećanja. Na taj način ih samo još više osnažuju i pothranjuju. Svami Paramananda kaže sledeće:
"Čovek ne može imati destruktivno ponašanje, a da u isto vreme ne uništava i samog sebe. On se ne može prepustiti mržnji, ljutnji, ljubomori, a da u isto vreme ne vodi samog sebe u propast."

T. Vašington: "Neću dozvoliti nijednom čoveku da mi umanji i degradira dušu time što će me naterati da ga mrzim."

Isak Basevis Singer: "Kada izneverite nekog, vi takođe izneverite i samog sebe."

Semjuel Džonson:" Da li će čovek biti u dobrom ili lošem raspoloženju, zavisi samo od njegove volje."

C. L. Alen: "Najskuplja stvar što možete da učinite je da imate neprijateljsko osećanje prema nekom. Cena koju plaćate je gubitak, večni gubitak vaše vlastite duše."

Sve što čovek čini drugim ljudima, on ne čini samo njima već i samom sebi. Ako čovek čini dobro drugim ljudima, on ga čini i samom sebi. Isto tako, ako čini zlo drugim ljudima on ga čini i samom sebi.

Kada čovek učini plemenito delo u skladu s njegovom savešću, on se oseća dostojan ljubavi i poštovanja kao i snažan i ponosan što je uspeo da savlada niže strasti i nagone i što je učinio ono što je trebalo.

On oseća njegovu unutrašnju snagu i lepotu (duhovnu svest) koja ne zavisi od ničeg izvan njega već samo od njega i njegovog izbora. Na taj način identifikujući se s tom lepotom i plemenitošću ili smislom u sebi, on koncentiše vrednost u sebe ili svoju duhovnu svest.

Suprotno tome, ako učini loše delo to će imati negativan uticaj ne samo na njegovu okolinu već i na njega samog ili na njegovo doživljavanje samog sebe i svoje vrednosti.

Na taj način on se sve više distancira od svoje suštine kroz koju jedino može naći smisao samog sebe kao i svega oko sebe. Distancirajući se od svoje suštine ili duhovne svesti, on se zadržava u pojavi ili nižoj svesnosti ili razumevanju.

Bez suštinske samospoznaje on nije u stanju da ima ni suštinsku spoznaju svoje okoline što se uvek odrazi kao nesklad i u čoveku i u njegovoj interakciji s okolinom.

Čovek ne može da se ponaša neodgovorno i da očekuje da mu život bude skladan i organizovan kao i da zadovoljava svoje niže nagone i strasti i da očekuje priznanje i poštovanje od drugih ljudi. Naš život je onakav kakvog ga mi napravimo našim izborima pa shodno tome i našim delima. Ili kako se to obično kaže: "Što poseješ, to ćeš i požnjeti."

Mi ne možemo saditi tikve, a očekivati da nam niknu ruže. To bi bilo suviše ludo i uzaludno. Sve u životu zahteva aktivno angažovanje, ali ne u smislu nasilne aktivnosti, već u smislu moralnog i odgovornog izbora akcija i njihovom doslednom sprovođenju.

Pošalji "Ponašanje i svesnost (II)" na Facebook Pošalji "Ponašanje i svesnost (II)" na Google Pošalji "Ponašanje i svesnost (II)" na My Yahoo! Pošalji "Ponašanje i svesnost (II)" na Live Pošalji "Ponašanje i svesnost (II)" na MySpace Pošalji "Ponašanje i svesnost (II)" na Twitter Pošalji "Ponašanje i svesnost (II)" na Digg Pošalji "Ponašanje i svesnost (II)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    ...destrukcija , vladarske dizgine ... manipulativnim vlastodržačkim programima , destruktivno se uređuju populistički umovi i zadobija takozvanom mekom prinudom vlast nad njima ... tako zadobijena vlast dugotrajnija je od vlasti zadobijene čistom grubom fizičkom silom .... dakle , destrukcija je stanje otuđenosti od ljudske prirode u sebi samom ... takav vid otuđenja teško je izlečiv kod bilo kog pojedinca , a tek o zajednici i da ne govorimo .... destruktivna zajednica prepoznaje se po takozvanom javnom mneniju .... recimo, kod nas su sa političkih govornica javno izgovorene reči da je država sigurna kuća za ratne zločince ; ulice su izlepljene tom parolom ; većinsko stanovništvo tako razmišlja ; vlada govori suprotno , a postavlja čoveka za ministra zdravlja koji javno priča kako je lečio i primao te ratne zločince kao svoje kućne prijatelje ..... ovo stanje duhovnosti klinička je slika poodavno destruktivno uređene zajednice -- kojoj sopstveno zlo duva zavrat .... zatvoren krug mržnje i zla...
  2. sofija06 (avatar)
    dakle , destrukcija je stanje otuđenosti od ljudske prirode u sebi samom ... takav vid otuđenja teško je izlečiv kod bilo kog pojedinca
    Ah, Loncar. Sta da radimo s tim tvojim pesimizmom?
    Verujem da si imao veoma neprijatna, mozda cak i traumaticna iskustva koja nisi u potpunosti prevazisao sto je uslovilo da ostanes u "grcu" pesimizma. Ljudska priroda je i konstruktivna i destruktivna tako da je uvek moguce da se neko izleci ako to iskreno zeli.

    Naravno, da to nije lako posto se zahteva hrabrost da se suoci sa vlastitom disfunkcionalnoscu kao i da se preduzme odgovornost za njenu izmenu. Neophodno je poci od preispitivanja unutrasnjeg dijaloga da bi se otkrile odredjene zablude i formirale nove vrednosti koje bi takodje uslovile i drugacije ponasanje ili nacin zivota. Ali, nada uvek postoji.
    Pozdrav i sve najbolje!