Smeh 3 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

dobra predskazanja

Smeh 3

Oceni ovaj blog
Ruke svuda oko nje. Nesto su joj radili, podigli je, spustili. “Senke”, palo joj je na pamet, a zatim je sela uz glasan plac. Neko je rekao “Lezi, nemoj da kvaris remek delo.”, i pogurao je nazad na pokretni krevet. Dok su je vozili u sok sobu, vrata su neprekidno naletala na nju. Tonula je i vracala se. Pomislila je na senke i na to da mora da place, jer ce samo tako ostati medju zivima. Bila je u krevetu u sok sobi, ali suze se vise nisu mogle zadrzati, a i nije htela da ih zadrzava. I on je bio tu, videla ga je. A onda je cula da je neko rekao da joj daju sredstva za smirenje da bi zaspala, sto ona nije zelela. Nije htela da spava. Pobunila se bezuspesno, ali je konacno, nakon injekcije, mirno zaspala.

Osetila je nesto. Ponovo se budila se. Malcice je podigla kapke, tek toliko da vidi. Neko je cucao pored nje. Videla je zelenu uniformu, osetila da je neko mazi po ruci. Snazni, ostri, brzi, sigurni dodiri, a istovremeno laki i nezni kao pero. “On je.”Okrenula je glavu suprotno od njega, kako on ne bi primetio da je budna. Osetila je dodire na licu. Pozelela je da vecno ostanu tu i tako, a onda je ponovo zaspala. Kada se probudila, u sobi je bilo jos dva pacijenta u dubokom snu. Setila se svega, i njega i dodira. I kao svako analizi sklono bice shvatila je da je on cekao da se svi udalje da bi joj prisao i da njemu jeste stalo do nje, jer nije postojao nijedan drugi razlog koji bi naveo lekara da cuci kraj pacijentovog kreveta i mazi ga po ruci i licu, smatrajuci da pacijent spava…. Sreci i smehu, prigusenom smehu, nije bilo kraja. Navabila je sestru da joj pomogne da ustane i ode do wc-a, umesto da je tera da piski u lopatu.

Tog dana pre nego sto je otisao kuci, obisao je i nju i jos jednog svog pacijenta. Pitao ih je da li su dobro, a onda se nekoliko trenutaka duze zadrzao, pored njenog kreveta, posmatrajuci je. Posmatrali su jedno drugo, bez reci.

Iduceg dana su je vratili u sobu u kojoj je bila. Te veceri je usao u tu uvek bucnu, njenu sobu. Zene su mu se obradovale. Stajala je kraj svog kreveta, a on na vratima. Pitao ju je “Da li te nesto boli?”, za cudo nije imala jake bolove, vise joj je smetalo grlo izgrebano tubusom.
“Ovde”, rekla je i umesto grla, nesvesno ili zbog secanja na onaj udarac u sali, dodirnula je deo grudnog kosa u predelu srca.
Zastao je, namrstio se setivsi se onoga sto se dogodilo u sali, a onda, posto je ona bila sasvim dobro, nasmejao se “Pa nismo tu operisali.”. Gledao ju je bas onako kako je ona zelela da je gleda.
Gledajuci ga i jedva se suzdrzavajuci da ne vrisne od smeha, kada je shvatila sta je uradila i zasto se on smeje, procedila je “Jeste, tu ste operisali.”
Tek tada je primetila potpunu tisinu i osetila poglede uprte u njih dvoje. Tako izlozeni, bili su glavne zvezde na pozornici. Bilo je neprijatno, jer nije volela da izlaze tu vrstu svoji osecanja previse i svakome, a sada su sve zene bile sigurne u ono o cemu su se dosaptavale, kada ona nije bila prisutna.

Dani su tekli, kako dani obicno teku. Ostala je nedelju dana nakon operacije. Nisu puno pricali, nisu skoro uopste. Ali, prilikom prvog previjanja, pomogao joj je da obuce majcu i kada se ruka nasla pod njenom majcom, pomazio ju je po ledjima, isto onako kako ju je mazio u sok sobi. Prilikom drugog previjanja, dosao je po nju u sobu i poveo je u previjaliste drzeci svoju ruku preko njenih ramena i samo je osetila kako je lagano privlaci ka sebi. Ukocila se, htela je da prebaci ruku njemu oko struka, ali nije imala hrabrosti. Lagano su, cuteci otisli u previjaliste. Nekom prilikom kada je usao u sobu, bas kada je bilo vreme posete, malcice sujetno zadovoljna je posmatrala kako se jedna devojka, koja je dosla drugarici u posetu, upirala da ga osvoji, prilicno prosto, sto se nje ticalo. Na kraju ga je ta devojka pitala sta je on tu u bolnici, a on joj je odgovorio da je on niko i nista i da je jadan i da su mu zato dali povremeno cisti, a da ni za to nije nesto sposoban. Zatim je pogledao u nju, smejuci se. Smejala se i ona, a sta bi drugo radila i sta je drugo mogla da radi osim da se smeje u njegovom prisustvu, sta god on radio ili rekao. A onda je prisao njoj i podvukao pod nju ruke, kao da ce je podici, ali je nije podigao, time bi joj povredio ranu. Volela je tu njegovu dvojnost, s jedne strane lepe manire, a sa druge mogao je biti potpuno nevaspitan i bezobrazan. Kao kada je na sred sobe uzvikno “Ej zene imam,” rekao je svoje godine, “i jos se nisam ozenio.”
Na dan odlaska, stajala je kraj prozora, prisao joj je tiho i nakasljao se. Nije bilo potrebe da to uradi, cula ga je i vec je krenula da se okrene ka njemu. Pozdravili su se, rekao joj je kada da dodje na kontrolu i previjanje.

Iscekivala je prvo previjanje, a nista se nije desilo. Iscekivala je drugo previjanje i opet se nista nije desilo. Sledeca kontrola je obuhvatala i skidanje konaca. Terala je sebe da vise nista ne iscekuje, prethodne dve kontrole su joj na to ukazivale. Bile su, za nju, neoborivi dokaz da nista ne treba iscekivati.
Usla je u ambulantu. Skinula se i legla. On je nesto piskarao, i kako se njoj cinilo, nije obracao paznju na nju. Onda je ustao i poceo da skida gazu i flastere. Dok je to radio zapevao je “Volio bih da te ne volim, ako odes da te prebolim. Volio bih da te ne volim, da ti…”, tu je zastao kao u nekom cudu, primetila je. Skidanje konaca je prilicno bolelo, ali ona je trpela bez glasa, sa tek ponekim trzajem. Kada je zavrsio sestra, koja je pomagala, je izasla, a on je jos nesto napisao. Zatim je ustao, dao joj papire i podigao ruku sa otvorenim dlanom. Stavila je svoj dlan na njegov. Jedan po jedna prsti su se, pocevsi od malih prstiju isprepletali, a palcevi su se, na kraju, malo i zbunili. Stajali su tako u tisini. Gledali su se i ona je u njegovim ocima videla ono sto je vec vidjala, ono sto je krio ispod te zabavne maske- bio je havarisan. Bili su isti. Odvojili su dlanove. Usla je jedna od finih sestara i rekla “O, pa vas dvoje ste jos tu…..sami….ostavicu vas.”
I onda, potpuno neocekivano za nju, dao joj je broj mobilnog da mu se javi, ako bude bilo nekih problema. Tog dana, mnogo kasnije, rekla mu je napokon ti.
A i shvatila je zasto je prekinuo refren pesme, refren se zavrsavao “ ….crne oci ne pamtim.”. Njene, njihove su bile svetle.

[video=youtube;qyipPXE3Ijw]http://www.youtube.com/watch?v=qyipPXE3Ijw[/video]

Pošalji "Smeh 3" na Facebook Pošalji "Smeh 3" na Google Pošalji "Smeh 3" na My Yahoo! Pošalji "Smeh 3" na Live Pošalji "Smeh 3" na MySpace Pošalji "Smeh 3" na Twitter Pošalji "Smeh 3" na Digg Pošalji "Smeh 3" na del.icio.us

Ažurirano 27.08.2013. u 18:57, autor: dobra predskazanja

Kategorije
Nekategorizovano