Afekt i navika - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Afekt i navika

Oceni ovaj blog
Afekt je direktna reakcija ljudi na stresne situacije iz polusvesnog ega umesto kroz svesni nivo. U svesnom nivou ego ima dovoljan stepen integracije da vrsi drustveno prihvatljivu interakciju s okolinom, dok u polusvesnom egu dolazi do njegove dezintegracije, cime nastaje iracionalno ponasanje.

Iako ljudi uvek vrše interakciju s okolinom kroz njihov intelekt, ponekad, usled vanjske stresne situacije i pritisaka polusvesni ego se u tolikoj meri aktivira i osnazi da potisne intelektualni deo licnosti, pa osoba direktno reaguje iz polusvesnog ega. U takvim momentima poneki ljudi čak mogu i da osete da njihov racionalan deo licnosti prisustvuje celom incidentu kao nemi posmatrač, a da njihovo ponašanje izvire iz nekog izuzetno snažnog, divljeg osećanja besa koje je doživelo svoj vrhunac i koje mora da se isprazni, pošto jedino to može da ublaži nesnosnu napetost koju osećaju u sebi.

Za većinu dece čiji su se roditelji, ili jedan od njih, afektivno ponašali je takođe karakteristčno kasnije afektivno ponašanje. Jedan od razloga je i taj što ponašanje roditelja uvek predstavlja neposredan uzor od kojeg deca uče svoje ponašanje ili prilagođavanje okolini. Isto tako, izlivi besa roditelja uvek ostanu neosmišljeni i neshvaćeni od strane dece, što se u njima zadrži kao napeto i dramatično osećanje koje postaje stalan i neposredan pratilac njihovog svesnog nivoa. Na taj nacin, afektivno ponašanje roditelja, takođe uzrokuje formiranje polusvesnog ega kod dece ili njihovo kasnije afektivno ponašanje.

Većina ljudi koji afektivno reaguju smatraju da im je to temperament ili priroda i da oni ne mogu da učine bilo šta u vezi takvih svojih reakcija. Ne samo što takvo ponašanje nije njihova priroda, već ih upravo ono sprečava da razvijaju svoju pravu prirodu ili autenticnu sustinu koja bi im omogucila funkcionalno ponasanje, a time i istinsku slobodu i sretniju egzistenciju.

Mračna osećanja besa, bola, straha kao i nagomilane destruktivne misli nisu suština nijednog čoveka. Oni su samo rezultat neosmišljenih negativnih iskustava koja zaklanjaju pravu sustinu. Svaki događaj ili incident u životu ljudi moze prouzrokovati određeno ponašanje koje preraste u naviku.

Navike po svom karakteru mogu biti pozitivne i negativne. Pozitivne navike doprinose dobrobiti čoveka ili pomažu njegov progresivan razvoj i konstruktivnu interakciju s okolinom. Negativne navike se uvek manifestuju kao nesklad i disfukcionalnost u samom čoveku, a onda i u njegovoj interakciji s okolinom. Iako negativne navike predstavljaju blaži oblik disfunkcionalnosti, postoje i ekstremniji oblici disfunkcionalnog ponašanja ljudi u vidu zavisnosti i opsesivno prinudnih radnji, kao na primer: preterano pranje ruku, čišćenje itd. U vezi s tim, mogu se postaviti i sledeća pitanja:
Zbog čega ljudi formiraju navike? Zašto neki ljudi formiraju negativne i štetne navike, dok neki formiraju pozitivne? Isto tako, zašto je kod nekih ljudi prisutna fleksibilnost u pogledu ponašanja, tj. nisu u tolikoj meri skloni formiranju navika?

Odgovor se nalazi u njihovom duhovnom razvoju. Progresivan duhovni razvoj doprinosi formiranju pozitivnih navika ili fleksibilnosti u ponasanju ljudi, dok regresivan, kao i sprecen duhovni razvoj uvek uslovi formiranje negativnih navika. Naime, ljudi uvek odluče da učine nesto po prvi put u određenim okolnostima i situacijama, posto im to izgleda najpovoljnije. Ukoliko neki dogadjaj ili incident inicira interakciju ega s nadsvesnim postize se progresivan razvoj i razumevanje koje omogući čoveku njegovo potrebno, funkcionalno ponasanje, samim tim i formiranje pozitivnih navika.

Međutim, ukoliko je dogadjaj suvise dramatičan, tako da prevazilazi duhovni razvoj u intelektu nekog coveka, on nece biti u stanju da ga pravilno interpretira ili shvati, vec ce formirati polusvesni ego. Na taj način se blokira ili onemogućava interakcija intelekta s duhovnom sveću, pa covek nije u stanju da koristi svoj puni svesni potencijal. Zato i ne moze naci konstruktivno resenje situacije, vec pravi pogresne izbore ili bira akcije i ponasanje koje samo donose trenutno olaksanje ili imaju privid koristi, mada su u sustini stetne. Daljnjim zapostavljanjem dublje unutrasnje inteakcije novo, stetno ponasanje sve vise jaca i prerasta u naviku. Iz istog razloga se stiče i zavisnost.

Uz zapostavljen duhovni razvoj ljudi nisu u stanju da zadovoljavaju njihove suštinske potrebe, tako da se u njima javlja stalno nezadovoljstvo ili nemir. Na taj način i sama njihova egzistencija poprima obeležje nesklada i besmisla. S obzirom da takvim ljudima njihovo destruktivno ponašanje pruža privid zadovoljenja i opuštenosti, oni ili zanemaruju ili opravdavaju sami sebi sve negativnosti koje takvo ponašanje uzrokuje. Međutim, pošto osećaj zadovoljstva ne traje dugo, takvi ljudi su prinuđeni da uporno ponavljaju svoje destruktivno ponašanje da bi se mogli osećati opušteno i sretno ili da bi mogli doživljavati svoju egzistenciju kao smisaonu.

Većina ljudi koja ne shvata značaj unutrašnje interakcije odgovore za svoje probleme traže samo izvan sebe ili samo kroz interakciju s okolinom. Iako je interakcija s okolinom veoma značajna, pošto uvek usmerava unutrašnju interakciju, samo kroz nju čovek nikada ne može da prevaziđe svoju nefunkcionalnost, vec je neophodno izvrsiti radikalnu promenu u nacinu misljenja.

Ono što uzrokuje naviku u ponašanju ljudi je navika u samom procesu mišljenja ili ustaljena unutrašnja interakcija. Zbog toga je nužno da ljudi uspostave potpuno drugačiju unutrašnju interakciju ili potpuno drugačiji proces razmišljanja. Za ljude koji su formirali određene štetne navike, kao i afektivno reagovanje je karakteristično da uvek reaguju iz veoma snažnog osećanja polusvesnog ega, a ne iz njihove suštine ili duhovne svesti.
Za interakciju s duhovnom svešću je potrebna dublja i duža unutrašnja interakcija. Obično se za osobu s nefunkcionalnim ponašanjem i kaže da „plitko misli“ ili da nema suštinsko razumevanje, dok se za sposobnost sagledavanja suštinskih zakonitosti kaže „duboko mišljenje“.

Duhovno razvijeni ljudi su pronikli u zakonitosti mišljenja ili razvoja vlastite svesti sto im omogucava da vrse pravilnu unutrašnju interakciju. Zato oni mnogo lakše i brže shvataju i sebe i sve oko sebe, odnosno dobijaju jasan uvid u potrebno ponašanje u bilo kojim okolnostima. Ohrabrujuće je to što se tehnika pravilne unutrašnje interakcije može naučiti i savladati. Potrebna je samo doslednost, istrajnost i upornost.

Ljudi koji afektivno reaguju ne bi smeli dopustiti osećanju besa da ovlada njima, jer će to uticati na njihovu sposobnost funkcionalnog mišljenja ili rasudjivanja. Kao što je već ranije istaknuto različita osećanja podsvesnog i nadsvesnog imaju karakterističan efekt na telo.
Ukoliko osoba počne osećati određene fizičke simptome specifične za početak afekta, treba sama sebe da zaustavi. Da pocne činiti nešto sasvim drugačije nego što je do tada sebi dopuštala da čini. Tako na primer, ukoliko je ostajala u prostoriji s ljudima prema kojima je njen bes bio usmeren, trebala bi ih što pre napustiti, ili pronaći neki novi način ponašanja koji će onemogućiti njeno dotadašnje destruktivno ponašanje. Neophodno je da osoba zna tačno šta treba da čini u takvim situacijama da bi sprečila „zatvaranje“ tela ili umirila telesnu reakciju uzrokovanu osećanjima polusvesnog ega i telesne svesti.

Potrebno je napraviti plan ponašanja pre afekta. Nekim ljudima može pomoći šetnja, regulisanje disanja, joga, meditacija, brojanje, određena fizička aktivnost, itd. Pošto svaki čovek najbolje poznaje svoje specifične okolnosti, kao i samog sebe, najbolje je da on sam utvrdi koju aktivnost ili način ponašanja treba da odabere.

Nakon umirivanja telesnih reakcija izazvanih osećanjima polusvesnog ega ili telesnom svešću, osoba može osetiti pokušaj prodora drugog, mnogo mirnijeg i smisaonijeg osećanja duhovne svesti. Ukoliko se odluči za to osećanje, njime će uspostaviti duhovnu ravnotezu. Time ce formirati drugačije misli koje će joj omogućiti da shvati svoju situaciju ili da se još više osnaži i bori protiv svog destruktivnog ponašanja.

Kada intelekt stupi u interakciju s nadsvesnim nivoom ili duhovnom svešću, duhovna svest osvešćuje intelekt, tako sto mu daje uvid u polusvesni ego, kao i niže podsvesno. Na taj način i polusvesni ego, kao i niže podsvesno se izdižu iz tame nesvesnog u svetlost svesnog. Covek postaje svestan svojih nizih nagona i strasti koje ga navode na destruktivno ponasanje i time dobija sansu da ucini nesto u vezi toga.

Takav proces se doživljava kao razvoj mudrosti koja osposobljava čoveka da prevaziđe konflikt i ostvari svoj neophodan progresivan razvoj. Bez takvog procesa je nemoguće ostvariti integritet ličnosti ili potrebnu unutrašnju razvnotežu koja predstavlja osnovni uslov zdravog psihičkog života i razvoja.

Za svesni nivo koji vrši interakciju s duhovnom svešću je karakteristično da prevazilazi ego ili ograničenost okolnostima, tj. da se transformiše u nad-ego. Takvom transformacijom osoba dobija sposobnost mirnog ili neutralnog, ali pronicljivog posmatrača svojih vlastitih reakcija ili različith osećanja, misli, želja ili nagona iz nižih svesnih nivoa što se manifestuje kao suštinsko razumevanje i sebe i okolnosti. Na taj način osoba je u stanju da dobija potreban ili pravilan uvid u to šta treba da čini ili kako da se ponaša da bi ostvarila svoj funkcionalan, konstruktivan razvoj s okolinom.

Pošalji "Afekt i navika" na Facebook Pošalji "Afekt i navika" na Google Pošalji "Afekt i navika" na My Yahoo! Pošalji "Afekt i navika" na Live Pošalji "Afekt i navika" na MySpace Pošalji "Afekt i navika" na Twitter Pošalji "Afekt i navika" na Digg Pošalji "Afekt i navika" na del.icio.us

Ažurirano 12.01.2017. u 09:50, autor: sofija06

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Aribi (avatar)
    Hvala ti......ovo mi je objasnjenje bas sada potrebno. Malo je kasno, ali nekad je i kasno dovoljno na vreme!
  2. 123loncar (avatar)
  3. sofija06 (avatar)
    Zaista me raduje da pronalazis moje clanke korisnim. Samospoznaja je proces koji traje svo vreme u ovoj egzistenciji te zbog toga nikada nije kasno da se zivot usmeri u zeljenom pravcu. Jer, kao sto se kaze: "Zivimo da bi gresili, te greske ispravljali na drugim mestima, u buduce vreme s drugim ljudima."
  4. sofija06 (avatar)
    Hvala i tebi loncar.