Polusvesni ego - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Polusvesni ego

Oceni ovaj blog
Oko pitanja urođenih i stečenih osobina ljudi postoje razna, kontroverzna gledišta. Ipak, opšteprihvaćena činjenica je da period detinjstva ima ogroman značaj na formiranje karaktera odraslog čoveka. Zato se izuzetno velika pažnja posvećuje vaspitanju dece ili pronalazenju efikasnih metoda koji ce omoguciti njihov nesmetan, zdrav ili funkcionalan psihicki razvoj. Takav podatak je već sam po sebi dovoljan da ukaže na značaj okoline ili iskustava koja deca stiču u procesu razvoja i formiranja njihovog karaktera.

Iako je inteligencija svakog coveka određena njegovim rođenjem, proces njenog razvoja podleze izvesnim zakonitostima. Zbog toga se i nameće nužnost otkrivanja tih zakonitosti da bi ljudi bili u stanju da usmere svoj razvoj ili da ostvare potrebnu funkcionalnost.

Ukoliko ljudi ne vrse potrebnu interakciju s nadsvesnim, oni gube kontakt sa svojim istinskim sopstvom, sto se u svesnom nivou odrazi kao nedostatak autenticnosti i sustinskog razumevanja, kako sebe, tako i svoje okoline. Takvi ljudi nisu u stanju da pravilno protumace ili osmisle interakciju s okolinom, vec stvaraju zablude i predrasude, sto u njihovoj svesti formira novo, snazno osecanje polusvesnog ega, cime dolazi do disfunkcionalnog razvoja.

Polusvesni ego ostaje najblizi i najcesci pratilac svesnog nivoa, pa prve reakcije ljudi obicno poticu iz njega i to kao osecanje nize vrednosti, nesigurnosti, straha, bespomoćnosti, kao i agresivnosti, arogantnosti, otudjenosti, besa, patnje itd., iz cega proizilaze disfunkcionalne, neuroticne misli. Naravno, da su takva osecanja i takve reakcije javljaju kod svih ljudi, ali ne u tolikoj meri i ucestalosti kao kod ljudi koji imaju dominantan polusvesni ego u licnosti.

Neki ljudi mogu sebe dozivljavati preterano vrednim, dok se neki opet, mogu osecati bezvrednim u odnosu na okolinu. Iako su to izrazite suprotnosti u karakternim osobinama i ponasanju, one ipak imaju zajednicki uzrok. Obe predstvaljaju vrstu neuroticnosti usled toga sto takvi ljude ne koriste svoj puni svesni potencijal. Zato nisu u stanju da imaju jasan uvid u vlastitu disfunkcionalanost, pa je nisu u stanju ni prevazici.

Polusvesni ego ne prate uvek negativna osećanja. Njega moze pratiti i osecanje zadovoljstva i veselog raspolozenja. To se desava u slučaju ispunjenja sebičnih, kao i povrsnih potreba i zelja, ili usled oholih i aroganthih misli o sopstvenom značaju i vrednosti. Međutim, takvo zadovoljstvo i radost se uvek razlikuje od sustinskog, postojanog osećanja radosti i duhovnog mira.

Mada polusvesni ego, kao i pod-ego, spada u domen podsvesnog on se ipak, razlikuje od njega. Pod-ego proistice iz urodjenog nagona Telesne svesti (Frojdov id), dok polusvesni ego nastaje vanjskim uticajem ili formiranjem osecanja u interakciji s okolinom kroz traumaticne dogadjaje i neprijatna iskustva.
Vecina nerasciscenih i potisnutih konflikata potice iz perioda detinjastva. Decija psiha je delikatnija ili osetljivija nego psiha odraslih ljudi. Kod njih mnogo brze i lakse dolazi do formiranja polusvesnog ega. Jedan od razloga je i taj sto se deca nalaze u procesu rasta i razvoja, pa nemaju u tolikoj meri sposobnost razumevanja svojih okolnosti, kao i nacina da ih menjaju. Tek se odraslim ljudima pruza takva mogucnost. Zbog toga oni imaju i visi stepen odgovornosti za svoj zivot i ponasanje.

Međutim, koliko će odrasla osoba biti sposobna da ostvari funkcionalnost u svom zvotu, ili da li će uopste biti svesna svoje disfunkcionalnosti, zavisi od njenog formiranja u periodu detinjstva. Naime, ukoliko je u detinjstvu prisutna stalna akumulacija polusvesnog ega, uzrokuje se formiranje mnogobrojnih zabluda ili pogresna interpretacija vrednosti i u ljudima i u njihovoj interakciji s okolinom. Vecina ljudi i skoro sva deca, koja dugo vremena provode pod nenormalnim okolnostima (okruzeni okrutnoću ili konstantnim stresnim situacijama) prihvataju takvo stanje kao normalno i prirodno. Oni nisu u mogućnosti da shvate uzroke svojih negativnih osećanja i misli, te ih dozivljavaju kao svoju pravu sustinu.

U zavisnosti od specifičnih negativnih iskustava, različita deca različito doživljavaju sebe ili svoju individualnost u odnosu na sve izvan njih. Kod dece, koja doživljavaju stalna poražavajuća iskustva u interakciji s okolinom, se javlja osećaj inferiornosti. Osećajući samo bolna i negativna osećanja i misli, takva deca mogu doživljavati sebe nesposobnim za lepa i plemenita osećanja, te zato manje vrednim od drugih ljudi. Oni sebe mogu doživljavati lošim, zlim, bezvrednim, nedostojnim, glupim, itd. Sve to uzrokuje da na događaje iz okoline reaguju pasivno, rezignirano pa često i nepromišljeno i neodgovorno.

Ponekad se opet kod dece koja su bila prinuđena da brinu sama o sebi da bi opstala (usled neodgovornog tretmana roditelja ili ljudi iz njihove najbliže okoline) može javiti veoma izražena crta superiornosti u odnosu na sve izvan njih. Za decu o kojima brinu njihovi roditelji je karakteristično da razvijaju veoma snažno osećanje ljubavi prema njima, kao i svesnost o važnosti ili značaju roditelja za njihov opstanak.

Deca koja su prinuđena da brinu sama o sebi, sva ta osećanja mogu usmeriti sama na sebe, tako da to prerasta u nesrazmeran osećaj važnosti samih njih u odnosu na sve izvan njih. Međutim, ovo nije pravilo pošto su prisutne različite individualne varijacije u ponašanju dece, te neka deca u takvoj situaciji mogu da razviju osećaj inferiornosti u odnosu na njihovu okolinu.

Precenjivanje samog sebe i svoje vrednosti ili narcisoidna sebičnost može se desiti i kod dece čiji su roditelji nekritički razmatrali svaki njihov konflikt s drugom decom ili ljudima, te su uvek branili njih, smatrajući ih perfektinim i nepogrešivim, a sve ostale manje vrednim i nedostojnim, čak i onda kada je njihovo nedolično ponasanje bilo očigledno.

Iako je podrška i razumevanje dece od neprocenjivog značaja za njihov razvoj, isto tako njihovo nerealno ili nekritičko idealizovanje može da doprinese njihovoj arogantnosti. U nekim slučajevima deca mogu da razviju i kompleksan osećaj inferiornosti i superiornosti u isto vreme. Sve te pojave su posledica otežanog ili sprečenog duhovnog razvoja usled formiranja polusvesnog ega ili snažnih, ali neosmišljenih osećanja u interakciji s okolinom.
Takvo zaostajanje duhovnog razvoja u inteligenciji se uvek odrazi kao određena destruktivnost, abnormalnost ili disfunkcionalnost u misljenju, samim tim i ponašanju ljudi. Kod nekih ljudi destruktivnost može biti usmerena na okolinu, dok kod nekih ljudi ona može biti usmerena na njih same. Isto tako, kod nekih ljudi destruktivnost može biti podjednako usmerena i na njih i na njihovu okolinu.

To je poremećaj kojeg ljudi još uvek nisu u dovoljnoj meri svesni pošto je veoma čest i uobičajen. Svaki manipulativan, sebičan, nemoralan, arogantan i neiskren čovek, ma koliko inteligentan i uspešan on izgledao, u stvari je duhovno nerazvijen i disfunkcionalan čovek. Isto kao i svaki covek koji nije svestan svoje prave vrednosti ili koji nema licno dostojanstvo, pa dopusta ponizavajuci tretman ili ostaje u odnosu u kojem trpi nasilje. Spinoza je veoma pronicljivo ili tačno okarakterisao takav disfunkcionalan razvoj ljudi kroz sledeću izreku: „Onaj koji prezre samog sebe, najbliži je oholom čoveku.“

Pošalji "Polusvesni ego" na Facebook Pošalji "Polusvesni ego" na Google Pošalji "Polusvesni ego" na My Yahoo! Pošalji "Polusvesni ego" na Live Pošalji "Polusvesni ego" na MySpace Pošalji "Polusvesni ego" na Twitter Pošalji "Polusvesni ego" na Digg Pošalji "Polusvesni ego" na del.icio.us

Ažurirano 12.01.2017. u 09:47, autor: sofija06

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Aribi (avatar)
    Hvala, neke su mi stvari sada jasnije!
  2. sofija06 (avatar)
    Molim. Drago mi je!