VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

aleksandar v

VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2

Oceni ovaj blog
Intervju | Biljana Đorović
Rad GMO i implementacija programa „Monsanto“ korporacije nanela je ogromne štete poljoprivredi i ljudima u brojnim zemljama. Paradigmatičan je primer Argentine.
Da, slučaj Argentine je pravi pokazatelj kako radi „Monsanto“. Pod Karlosom Menemom, predsednikom Argentine tokom smrtonosne krize krajem 80-ih i početkom 90-ih, Menemova vlada je formirala komisiju koja je organizovala sastanak iza zatvorenih vrata, a trebalo je da ispita mogućnost izdavanja licence da se genetički modifikovano seme testira u Argentini. Menemova vlada je 1994. godine dala isključivo pravo za sađenje „Monsantu“, najvećoj korporaciji za proizvodnju genetički modifikovane hrane na svetu: najvećoj kompaniji za proizvodnju semena i tehnologije za proizvodnju pesticida i među pesticidima – glifocida. „Monsanto“ je bio blizak Bušovoj porodici i Bušovoj administraciji i većini članova Klintonove administracije. Kao i Karlos Menem, koga je Bušova administracija slavila i promovisala kao spasitelja Argentine. Tako je „Monsanto“ dobio ekskluzivno pravo da sadi patentirano seme soje 1994. godine u Argentini. Argumentacija, opravdanje za ovakve poteze bilo je da će doći do velike izvozne dobiti, zato što se soja koristi za potrebe industrijalizovane poljoprivrede u SAD, Evropi i širom sveta. To je životinjska hrana za koju se tvrdi da ima mnogo proteina što je problematična tvrdnja, ali to je već jedna druga priča. Bilo kako bilo, Argentina, koja je 60-ih i 70-ih godina postavila možda najviše poljoprivredne standarde na svetu, ne samo među zemljama u razvoju: kvalitet argentinske govedine je bio najveći (Mi, Teksašani se i te kako ponosimo svojom govedinom ali uvek ističemo da ona nije ni nalik argentinskoj), je postala raj za „Monsanto“.

Najveće žrtve korporativne pohlepe bili su mali zemljoposednici. Ekonomska kriza je iskorišćena kako bi većina ljudi ostala bez zemlje, a „Monsanto“ postao vlasnik ogromnih prostranstava najbolje argentinske zemlje.
Argentina je imala tradiciju porodičnog farmerstva, malih zemljoposednika, dok je većina zemlje bila u posedu latifundista, vlasnika ogromnih plantaža. No, promene koje su uvedene za vreme vladavine Karlosa Menema, omogućile su da „Monsanto“ i druge korporacije iskoriste prednost velike finansijske krize kako bi kupile najbolju zemlju, primarno zemlju malih farmera u Argentini, i pretvorile je u zemlju za masovnu proizvodnju u potpunosti kompjuterizovanu. Zemlju za proizvodnju ovakve hrane nije potrebno kopati, traktor sa satelitskom navigacijom obavlja sav posao iz kompjuterskog daljinskog centra, a nije potreban ni vozač kako bi se soja zasadila na desetinama hiljada hektara u Argentini.
Seljaci koji su radili na farmama ostali su bez posla, a zemlja je pripala mnogim multinacionalnim kompanijama i ljudima poput Džordža Soroša, on je postao najveći vlasnik obradive zemlje u Argentini tokom tog vremena. Otpor seljaka ovakvim moćnim interesima poljoprivrednog biznisa rezultirao bi po pravilu njihovim slanjem od strane vlade u vojsku ili bi se iznenada suočili sa vatrom koja bi, kao slučajno, zapalila njihove kuće i na taj način su bili prisiljeni da odu u gradove.
Generalna ideja po kojoj se proces preuzimanja zemlje i poljoprivrede u Argentini odigravao bila je sprovođenje globalizacije svetske poljoprivrede.

Brojni su pokazatelji da se u Srbiji privode kraju pripremne akcije odvijane mimo javnih i naučnih rasprava i očiju javnosti sa ciljem da se u Skupštini republike Srbije usvoje amandmani na zakone koji ne dozvoljavaju uzgoj GMO na teritoriji Srbije. Dokumenti USDA potvrđuju izrazitu rešenost da se GMO kompanije dočepaju srpske poljoprivrede. Srbija nije član ni EU ni STO (Svetske trgovinske organizacije), što joj ostavlja lepu perspektivu uzgoja zdrave hrane ali nedavno smo se suočili sa izjavom ambasadorke SAD u Srbiji Meri Bruse Vorlik (Mary Bruce Warlick) da je jedan od glavnih ciljeva SAD da pomogne Srbiji da se pridruži STO.
Meri Brus Vorlik je služila kao vršilac dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara za odbranu za Rusiju, Ukrajinu, i evroazijsku politiku, pre nego što je došla u Srbiju. Njen suprug Džejms Vorlik (James Warlick) je u isto vreme ambasador u Bugarskoj. To sugeriše izvestan fokus geopolitike SAD u regionu. Pritisak da se Srbija pridruži STO, u korelaciji je sa činjenicom da pravila koja uspostavlja ova organizacija (STO) stavljaju prioritet trgovine iznad zdravlja i bezbednosti zemlje. Poljoprivredna problematika je u okviru STO rešavana po nacrtima vodećih kompanija SAD za agrobiznis, kakva je najveći svetski posednik GMO semena „Monsanto“.

Vaše brilijantne analize pokazale su sa uzgojem GMO da se svet suočava sa uništavajućom i užasavajućom perspektivom. U tekstu: „GMO žitna katastrofa u SAD je lekcija za ceo svet“, otkrivate da postoji veliki pritisak na EU, Rusiju, Kinu, Tursku, Ukrajinu od strane Obamine administracije da prihvate GMO useve iz SAD. Da li GMO vidite kao najjače oružje moćnih elita?
Pritisak na širenje patentiranog GMO semena je po mom mišljenju jedan od najopasnijih trendova u ljudskoj istoriji. On obezbeđuje poziciju za tri giganta agrobiznisa SAD —„Monsanto“, „DuPont“, „Dow Chemical“— potencijalnog monopola na svetsko biljno seme preko patenata na modifikovano seme. A, otkriveno je i da je vlada SAD finansirala razvoj tipova spermicidnog GMO kukuruza, dakle takvog GMO kukuruza koji spermu muškarca čini neplodnom – nesposobnom da proizvede novu ljudsku jedinku.

U svojim tekstovima, predstavili ste novu, veliku naučnu studiju sprovedenu od strane internacionalnog naučnog tima koja je potvrdila da je „ ‘Roundup’, proizvod „Monsanto“ korporacije, toksičan i opasan kako po ljudske tako i životinjske organizme“. Koji su glavni zaključci ove studije?
Najnovije naučno istraživanje sproveo je, kako ste rekli, tim internacionalnih naučnika predvođen profesorom Andresom Karaskom (Andrés Carrasco), šefom Laboratorije za molekularnu embriologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Buenos Airesu i članom Nacionalnog saveta za naučna i tehnička istraživanja Argentine. Ovo istraživanje predstavlja alarmantnu demonstraciju dokaza koji pokazuju da su „Monsanto“ i GMO agrobiznis sistematski lagali o sigurnosti njihovog „Raundapa“. „Raundap“ je u daleko manjim koncentracijama od onih korišćenih u poljoprivredi povezan sa rađanjem defektnog potomstva. Zdravstvene posledice su ogromne i nemerljive. Svi glavni GMO usevi danas na tržištu su genetički manipulisani kako bi „tolerisali“ herbicid „Raundap“.

U smislu perspektiva koje otvara impostiranje GMO imperativa širom sveta, nalazite da nijedan projekat nije zanimljiviji od projekta multimilijardera Bila Gejtsa, izgrađenog na jednoj od najudaljenijih tačaka zemljine kugle, ostrvu Svalbard u Barencovom moru na kojem je Bil Gejts investirao milione dolara kako bi izgradio banku semena, 1.100 km od Severnog pola. Povodom ovog projekta napisali ste tekst pod nazivom: „Seme sudnjeg dana na Arktiku. Bil Gejts, Rokfeler i GMO giganti znaju nešto što mi ne znamo.“ Može li prava suština ovog projekta odgovoriti na pitanje o budućnosti čitavog čovečanstva?
Bi-Bi-Si je ovaj projekat nazvao: „Seme sudnjeg dana“. Pogledajte mapu, vidite gde je ovaj projekat izgrađen. Na kamenitom, nepristupačnom ostrvu na kojem je Bil Gejts uzidao u planinu Banku semena, gde se čuva svo moguće seme svih biljnih vrsta na svetu. I banka semena je tu, po njihovoj tvrdnji kako bi sačuvala svetsko nasleđe u proizvodnji semena, u slučaju nuklearne katastrofe, klimatskih promena, globalnog zagrevanja, a u opticaju su i druge bajke kojima se neprekidno zastrašuje stanovništvo. Činjenica da su u ovaj posao na ostrvu Svalbard na Barencovom moru blizu Arktičkog kruga uključene GMO kompanije Rokfelerova fondacija, Fondacija Bila Gejtsa, Singente fondacija, jedna od četiri GMO apokaliptičnih kompanija, je dovoljan razlog za zabrinutost. Naravno, oni tvrde da se radi o projektu izvedenom u naučne svrhe.

Moćna elita osvaja pravo na posedovanje banke semena dok će, po svemu sudeći, ostali (narodi, države) izgubiti pravo na posedovanje prirodnog semena.
Pogledajmo šta se dogodilo Iraku kolevci civilizacije, koji se nalazi u Mesopotamiji, na ušću Tigra i Eufrata. Irak je kolevka poljoprivrede i imao je banku semena u kojoj je, budući da su stalno razvijali nove vrste žita, bilo pohranjeno seme svih proizvedenih vrsta žita. Ta banka semena se, vaši čitaoci će se iznenaditi, nalazila u Abu Graibu, prostoru poznatom po istoimenom stravičnom zatvoru za osumnjičene teroriste, to je bila stravično bombardovana teritorija tokom invazije na Irak i banka semena je sravnjena sa zemljom.
I sada uzeti svu raznovrsnost biljnog sveta i odneti je na tako udaljeno mesto i finansirati ga iz takvih izvora kakvi su Rokfelerova fondacija i fondacija Bila Gejtsa, zainteresovanog za samo jednu stvar koju može postići svojim novcem, dobijenog na osnovu monopolističke pozicije „Majkrosofta“, a to je da se smanji crna populacija. Ako sledite trag novca koji je njegova fondacija uložila u različite programe u Africi, svi vode ka programima za kontrolu broja crnog stanovništva.

SEME UNISTENJA-KNJIGA

Pošalji "VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2" na Facebook Pošalji "VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2" na Google Pošalji "VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2" na My Yahoo! Pošalji "VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2" na Live Pošalji "VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2" na MySpace Pošalji "VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2" na Twitter Pošalji "VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2" na Digg Pošalji "VILIJAM ENDGAL Seme zla će satrti čovečanstvo 2" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari