O forumu - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

O forumu

Oceni ovaj blog
Sal
Bravaru jarane, mani se spavaca. Molim te ozbiljno. Pusti bre čoveka kom je ovo sve.
Kontaš?
Citat Original postavio SPAVAC1 Pogledaj poruku
Evo i Sal zna.....I on nije mnogo po forumu.....Volim forum, sta da radim....
Bravo Spavac! Odgovor je genijalan.

Neki ocito imaju grizu savesti ucestvujuci na forumu (kao posle nekih radnji desnom šakom a koja sluzi kao surogat pravoj stvari, pa se posle javi tmurno osecanje... ovo nije to ...ovo je virtuelno i lazno.

Ali to nije istina. Na ovakvim forumima , o kojima su nasi preci mogli samo da sanjaju, stice se ZNANJE kroz dijalog. Znanjem gradimo gradjevinu koja ne propada...duh. U bilo kakvom dijalogu uce obe strane. Nekada su za to sluzile Stoe u Staroj Grckoj, ili razna druga mesta za rasprave o filozofiji.
Danas, imamo internet forum kao tehnolosko dostignuce proslog i ovog veka.

Nekada Stoa ... danas forum!

Stoa of Attalos, Athens Greece


Ono sto ovde sticemo nije lazno... jer je supstancija duh, a on se gradi znanjem.
Duh je ono sto na forumu razvijamo .

Tako da sam ovde zato sto volim znanje, zato sto sam ljubitelj mudrosti.. samim tim poput Spavaca mogu reci da VOLIM FORUM! Bravo Spavac !!!

Pošalji "O forumu" na Facebook Pošalji "O forumu" na Google Pošalji "O forumu" na My Yahoo! Pošalji "O forumu" na Live Pošalji "O forumu" na MySpace Pošalji "O forumu" na Twitter Pošalji "O forumu" na Digg Pošalji "O forumu" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 14:48, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Storm+y (avatar)
    Gospodine Oziman, nisu svi sa idejom koja je identična Vašoj, na forumima poput Krstaričinog. Vaš motiv je sticanje znanja ili mudrosti. Drugi imaju sasvim drugačije motive. Oni koji osećaju grižu savesti što bivstvuju u nekom delu virtuelnog sveta, takođe imaju pravo na to, jer verovatno poznaju svoje dublje motive. I to je takođe opravdano. Svako poznajući sebe zna da li tim svojim činom radi nešto dobro ili ne (odnosno ima takav doživljaj). Po svojim sopstvenim merilima, naravno. Jer, ima li bitnijeg suda od naše sopstvene savesti?. Ima li teže kazne, od osećanja krivice?
    Ažurirano 20.01.2011. u 23:49, autor: Storm+y
  2. oziman (avatar)
    Zavisi na kom smo forumu. Govorim o forumu Filozofija a koji je virtuelna Stoa mozemo reci, i svim onim mestima ovde gde se raspravlja o istoj ali to vazi skoro i za sve ostale jer je svaki dijalog ucenje.

    Tako da oni koji osecaju grizu savesti zbog tkz. "virtuelnog zivota" nisu u pravu a ti motivi koji ih vode nisu ispravni.

    Ima li nesto vaznije na svetu od znanja?
  3. Storm+y (avatar)
    Ima i nema... Savest čovekova se ne može staviti ispod znanja, jer su to dva međusobno razdvojena, a ipak noseća stuba ličnosti. Savest (na žalost) nije ni u kakvoj sprezi sa znanjem. Sa SPOznanjem, verovatno jeste, mada je to moje mišljenje, a ja nipošto nisam kompetentna da ga dajem u ovoj oblasti. Ovo što ovde pišem, isključivo je zasnovano na mom ličnom iskustvu i subjektivnom doživljaju. Sigurna sam da ste Vi po znanju iz ove oblasti daleko pozvaniji od mene da o tome pišete. Ali pitanje je da li se govori o čisto teorijskom znanju ili o onome koje je zasnovano na iskustvu ili je naprosto u neraskidivoj vezi sa praktičnim.
    Ažurirano 21.01.2011. u 00:41, autor: oziman
  4. oziman (avatar)
    Savest ima veze sa temeljom morala "sazaljenjem" i samim tim ona ima metafizicke temelje. Ne bih savest mesao sa obicnom nalagodnoscu i frustracijom nekoga ko vodjen nagonima ili telesnim drazima, trazi objekte zadovoljenja tih drazi ovde, trazi materiju, opipljivost, a ovde naprotiv nalazi samo reci, pojmove i necije misli.. Samim tim, oseca frustraciju i neku vrstu stida pred samim sobom. Jer nagoni se mogu zavaravati virtuelnim, ali se ne mogu i potpuno zavarati. Nacrtana hrana ne moze zasititi..naprotiv.
    Ali kao sto vidite, govorimo o neozbilllnim ljudima koji su kroz zivot vodjeni svojim nizim potrebama .

    Oni koji traze nesto uzvisenije ili znanje kroz dijalog.. to ovde i dobijaju.
  5. Storm+y (avatar)
    Nismo se najbolje razumeli, a očito je i da ne posmatramo pomenutu tematiku na isti način. Verovatno je razlog taj, što filozofija i psihologija nisu oblasti bliske onome čime se ja bavim, te sam laik u poređenju sa Vama.

    Dakle, nisam ni mislila na nelagodnost i frustracije, već baš na savest. Savest može biti pobuđena ili probuđena upravo tim što se na pogrešnom putu ili na pogrešan način želi zadovoljiti potreba za nečim uzvišenijim od zadovoljenja nagona i niskih strasti ili telesnih potreba (draži), kako ste, čini mi se Vi to nazvali. Onda kada taj ko je protraćio vreme želeći da utoli svoju glad za sticanjem znanja ili saznanja, shvati da ga na taj način nije mogao dobiti u meri koja ga čini zadovoljnim, biva pobuđena i njegova savest. Znači, mislila sam na to, a ne na ono što ste Vi komentarisali u prethodnom postu.
  6. gost 223698 (avatar)
    bravo Ozimane, delim mišljenje u potpunosti!

    u dalekoj prošlosti, narodi su se okupljali na forumima uživo uz mnogo veće poteškoće i veću aktivnost. mi danas imam forume na dlanu.

    svaka čast, još jednom
  7. oziman (avatar)
    Storm+y
    Mislim da ne mislimo na isto kada kazemo "savest" a to nije nista neobicno jer nije lako definisati taj pojam. Savest ne pobudjuje situacija u kojoj ne nalazimo ono sto smo trazili , takva situacija pobudjuje frustraciju. Dok savest, kao sto rekoh, ima veze sa moralom i radi se o svojevrsnom osecaju ili slutnji metafizickog jedinstva izvan pojave.

    ps.Kada ovo pisem vodim se pre svega Sopenhaurovom filozofijom o moralu jer ako je neko otkrio fundamente etike to je on a ne Kant kako se obicno misli i uzima.
    Ažurirano 21.01.2011. u 01:52, autor: oziman
  8. zxy (avatar)
    Citat Original postavio oziman
    Savest ima veze sa temeljom morala "sazaljenjem" i samim tim ona ima metafizicke temelje. Ne bih savest mesao sa obicnom nalagodnoscu i frustracijom nekoga ko vodjen nagonima ili telesnim drazima, trazi objekte zadovoljenja tih drazi ovde, trazi materiju, opipljivost, a ovde naprotiv nalazi samo reci, pojmove i necije misli.. Samim tim, oseca frustraciju i neku vrstu stida pred samim sobom. Jer nagoni se mogu zavaravati virtuelnim, ali se ne mogu i potpuno zavarati. Nacrtana hrana ne moze zasititi..naprotiv.
    Ali kao sto vidite, govorimo o neozbilllnim ljudima koji su kroz zivot vodjeni svojim nizim potrebama .

    Oni koji traze nesto uzvisenije ili znanje kroz dijalog.. to ovde i dobijaju.
    Naravno da sve ima svoje metafizičke temelje ali savest više spada u psihologiju a tu su znanja novija i autoriteti i definicije drugačije.
    Čudi me da misliš da se na forumu nešto može naučiti!Pa zar Šopenhauer baš ne podvlači stalno da treba čitati originale a ne priče iz druge ruke.
    Ja cenim tvoj rad ovaj na forumu jer lepo izlažeš i predstavljaš filozofe i pojmove koji su većini nepoznati.Ne sumnjam da će mnogi biti privučeni da bliže upoznaju lepote filozofije a to nije mali rezultat.Ali ipak ,ovde se ne može ništa zaista naučiti a može mnogo vremena izgubiti.Poz.
  9. oziman (avatar)
    zxy
    Čudi me da misliš da se na forumu nešto može naučiti!Pa zar Šopenhauer baš ne podvlači stalno da treba čitati originale a ne priče iz druge ruke.
    Sopenhauer stalno podvlaci da je na prvom mestu misljenje a tek onda citanje.

    Само онда дакле треба читати, кад извор сопствених мисли пресуши; Своје пак сопствене, првобитне мисли растерати, a узети књигу у руке — грех је противу Светога Духа. Онда личимо на онога који бежи из слободне природе, да разгледа хербаријум, или да посматра лепе предмете у бакрорезима.
    Sopenhauer O samostalnom misljenju
    zxy
    Ja cenim tvoj rad ovaj na forumu jer lepo izlažeš i predstavljaš filozofe i pojmove koji su većini nepoznati.Ne sumnjam da će mnogi biti privučeni da bliže upoznaju lepote filozofije a to nije mali rezultat.Ali ipak ,ovde se ne može ništa zaista naučiti a može mnogo vremena izgubiti.Poz.
    Nije dovoljno nauciti vec treba o naucenom misliti i vracati mu se opet i opet.. a nema boljeg nacina za to od dijaloga.

    Prilikom rasprava o filozofiji na nacin dijaloga ,kroz dijalektiku , pitanja i odgovore, mi zapravo mislimo i analiticki prosirujemo znanje koje smo stekli . Najbolja filozofska dela pisana su u dijalogu. Kada filozofi zele da nesto jasno objasne oni pribegnu tom nacinu izrazavanja. Platon je samo tako i pisao.,Sopenhauer je cesto ubacivaao dijalog u svoja dela. Hjum takodje.. Dekart itd.itd. I to su najbolje i najasanije stranice njihovih dela.
    Barkli je cak pribegao dijalogu kao poslednjem pokusaju da objasni svoju filozofiju jer se uverio da ona nije shvacena na pravi nacin... Mislim na "Tri dijaloga izmadju Filasa IHilonusa".

    Tako da si u pravu. Trebamo piti vodu sa izvora, ali pose toga moramo misliti o onome sto smo popili a nema boljeg nacina za to od rasprava.
  10. Tol (avatar)
    "Kako se gubi karakter Čoveka i postaje nemilosrdna zver..."

    arogantni ljudi koji vjeruju da su superiorna ljudska bića budu psihopate?
  11. oziman (avatar)
    Na ovo nisam odgovorio:

    Zxy
    Naravno da sve ima svoje metafizičke temelje ali savest više spada u psihologiju a tu su znanja novija i autoriteti i definicije drugačije.
    Neka filozofska znanja ne zastarevaju da bismo im pretpostavili nesto novije. Takodje, etika koja se bavi moralom predmet je filozofije a ne psihologije. Od kada postoji filozofska misao postoje i pokusaji da se da odgovor na pitanje sta je moral? Sopenhauer je dao odgovor na njega bez obzira sto kada govorimo o moralu skoro apriori ljudi potezu Kanta i njegov kategoricki imperativ.

    Tol
    "Kako se gubi karakter Čoveka i postaje nemilosrdna zver..."
    arogantni ljudi koji vjeruju da su superiorna ljudska bića budu psihopate?
    Ne razumem sta si htela reci?
  12. gost 73550 (avatar)
    Volimo svi mi da naucimo ponesto, ali to te ne stavlja u poziciju ucitelja... zasada si nam samo pokazao kako NE treba prezentovati filozofiju...
  13. re[ ]De (avatar)
    ここで、性交はハリネズミは何です ?
  14. sanja* (avatar)
    "Ne bih savest mesao sa obicnom nalagodnoscu i frustracijom nekoga ko vodjen nagonima ili telesnim drazima, trazi objekte zadovoljenja tih drazi ovde, trazi materiju, opipljivost, a ovde naprotiv nalazi samo reci, pojmove i necije misli"
    Može li se prema nečijim mislima osećati slična strast?
    (na primer, da osećaš zadovoljstvo čitajući nečije misli, da se raduješ proširivanju vidika, isl.)

    Da li je frustracija usled naglog gubitka nekog ko je izvor tih misli (uzmi za primer Karamazove, i Aljošin bol nakon smrti starca Zosime) jednako negativna kao frustracija zbog nezadovoljenja neke bazične nagonske potrebe?
  15. oziman (avatar)
    Citat Original postavio sanja*
    Može li se prema nečijim mislima osećati slična strast?
    (na primer, da osećaš zadovoljstvo čitajući nečije misli, da se raduješ proširivanju vidika, isl.)

    Da li je frustracija usled naglog gubitka nekog ko je izvor tih misli (uzmi za primer Karamazove, i Aljošin bol nakon smrti starca Zosime) jednako negativna kao frustracija zbog nezadovoljenja neke bazične nagonske potrebe?
    Наравно, и то много већа јер се ту жуди не за кулама од карата већ за оним што не настаје нити нестаје... за оним што чини наш дух. Нашу мелодију, нашу метафизичку идеју.

    Ова изрека из Јеванђеља по Томи пада ми на памет као одговор:

    Царство божје је попут трговца који је имао залиху робе и наишао на бисер. Трговац беше мудар. Продаде сву робу, и купи само бисер. Тражите и ви благо које не пропада и које је трајно, тамо где мољац не долази да једе ни црв да уништава.

    – Еванђеље по Томи, изрека 76