Nedostaje mi...

Nedostaje mi suma ispod Belog dvora gde smo se nekad sankali,i mrezasta ograda na njenom kraju,koja nas je stitila da ne izletimo na ulicu
... i cesma sa lavljom glavom iznad koje je bila rupa u koju niko nije smeo da gurne ruku ...

Nedostaje mi voznja biciklom oko tek izgradjene VMA,kroz Banjicku sumu skroz do Zvezdinog stadiona...

Nedostaju mi dvorista sa oronulim drvenim ogradama, kroz koje smo brali tek sazrele breskve ...dok nas ne pojuri neki ljuti dedica sa motkom

Nedostaje mi miris prvih jorgovana iznad moje kapije koje vise nema i secanje na prve ukradene poljupce ispod njih...


Sada su tu neke skupe vile,bazeni i besni automobili,ali se decija graja uopste vise ne cuje a ona mi,kad prodjem tim krajem najvise nedostaje...

 

[123loncar]

...mnogo ti nedostaje : detinjstvo i dani odrastanja ; čovečnost tvoje mladosti iz koje si Jelena , čedno izronila međ ništake u ništavilo - kojim su upakovali naše živote i naš svet....ako se ikad oslobodimo njih i razbijemo ništačku barijeru , čućemo opet smeh - ciku i graju dece ..... čućemo život Jelena, koga više nema u danima po kojima se vučemo .. živi , a da i ne živimo ...

 

[Storm+y]

Uspomene su tu da nam nadomeste ono što nam nedostaje iz lepših i bezbrižnijih vremena. Zato su sećanja toliko značajna. U trenucima kada nas ponesu smutna vremena u nepoznatom pravcu, tu su uspomene da nam pruže utočište i to poznato okruženje nam daje sigurnost. Iako je umišljena, ta sigurnost nam ipak pomaže da se povratimo snagu za iznalaženje puta koji vodi napred.