"Јединственост је нешто апсолутно за личност. Личност је толико апсолутна у својој јединствености да не дозвољава себи самој да буде схваћена као аритметички појам, да буде додата другим бићима, да се веже са другим предметима, да буде употребљена као средство, макар то било и за најсветлији циљ. Сама личност је циљ, она је пуноћа свега бића, свеукупна појава његове природе. Ова тежња личности, као и слобода, “двосекли” су мач егзистенције. Јер, у њеној примени на човека, означава негирање других, егоцентризам, пуну катастрофу друштвеног живљења. Као што бива са слободом, тако се догађа и са јединственошћу и ипостатичношћу личности: релативизација је неопходност уколико хоће да се избегне хаос. Тако се личност у друштвеном животу релативизира и човек постаје, некад више некад мање, но увек нужно, један користан “објект”, “повезаност”, персона. Но, управо то ствара трагичност личности. Данас је у свим облицима друштвеног живота присутна снажна потрага за личним идентитетом. Личност се не може релативизирати а да не проузрокује реакције.........." mitropolit Jovan Zizjulas"
Čovek je jedino biće koje može da živi nezavisno od prirodnih nagona. "Samovlasnost" čovekova, tj. njegova sloboda, daje mu mogućnosti da živi ne po nagonima prirode, već slobodno. Za razliku od životinja čovek može da se uzdigne iznad prirodnih nagona i zakona postojanja prirode. Biti slobodan, po shvatanju hrišćanskih Sv. Otaca, znači biti oslobođen od prirodnih nagona i strasti. U ovom kontekstu može se razumeti koliko je važna za čoveka hrišćanska asketika. Naravno, sloboda uključuje i opciju da čovek može živeti baš po nagonima prirode. Odnosno, čovekova sloboda daje mogućnosti čoveku i da ne bude slobodan, tj. da ne bude čovek. Sloboda čovekova se sastoji u tome da je on taj koji prirodi daje način postojanja, a ne obrnuto. Od čoveka zavisi da li će priroda postojati na ovaj ili onaj način, dok priroda sama po sebi nema te mogućnosti. No, slobodan čovek, po hrišćanskom učenju, jeste čovek koji nije zavistan od strasti i nagona prirode u svom postojanju............." episkop Ignjatije Midić "
Različiti su odgovori koje su povodom ovog pitanja davali Sveti Oci. Neki su smatrali da pod ikonom Božjom treba razumeti slovesnost čovekovu, njegovu logosnost, odnosno svojstvo da čovek može da misli i da razume svet u celosti. Čovek ima božanski logos u sebi, dok druga bića to nemaju. Zbog toga što je slovesno biće, čovek je i ikona Božja. Čovekov um, "logos", kao nematerijalan i nevidiv, ne samo da ima božanske atribute, već je deo božanstva u čoveku. Drugi su, opet, pod ikonom razumevali dušu čovekovu, u jelinskom shvatanju duše, koju je Bog udahnuo čoveku prilikom stvaranja...." episkop Ignjatije Midić"
Na osnovu učenja Sv. Otaca, ličnost je nosilac postojanja prirode. Po sebi, ličnost je izraz za odnos. Ličnost ne može postojati sama za sebe. Izraz Ja izvire iz odnosa prema Ti, odnosno postojanje jedne ličnosti vezano je za zajednicu sa drugom ličnošću. No, zajednica, iz koje izvire ličnost, temelji se na slobodi. Bez slobode nema ličnosti, već samo postoje stvari. Pri tom, pod slobodom treba razumeti onu slobodu koja se izražava kao ljubav prema drugom, jer samo kad nekoga volimo, onda ga činimo ličnošću, onda je on za nas ličnost, odnosno postoji za nas i od njegovog postojanja zavisi i naše postojanje. U zavisnosti pak od toga sa kim je jedna ličnost u zajednici ljubavi, zavisi i identitet te ličnosti.
Priroda koju nosi jedna ličnost, ne samo da tada postoji, već joj ličnost daje i način postojanja. A taj način postojanja ostvaren je kroz ekstatičnost ličnosti, odnosno kroz zajedništvo sa drugom ličnošću, kroz odnos prema drugoj ličnosti za koju je ličnost kao nosilac prirode ontološki vezana. Drugim rečima, priroda ulazi u biće kroz zajednicu koju ima ličnost sa drugom ličnošću, ne prestajući da postoji kao priroda sa svim svojim prirodnim svojstvima........."episkop Ignjatije Midić
Dakle ZAŠTO je čovek stvoren kao neponovljivo različit, jedan od drugog, pa upravo zbog ličnog odnosa sa Bogom i drugim ljudima.
Svako od nas ima svoj odnos, tako da kako se i u Svetom Pismu može naći, Bog svakog od nas pojedinačno poznaje (voli), "da nam je i svaka dlaka na glavi prebrojana"..
To bi bio u neku ruku odgovor, ali pošto ipak svi mi budući različiti, nismo bili u mogućnosti čak ni da približimo mišljenja, tema na filozofiji je zatvorena. Tako je najbolje.
Želim samo da se zna da me niko nije nervirao, naprotiv, pokušali ste da razvijete diskusiju, a takođe nisam želela bilo koga da zbunim, već da sami dođemo do toga, koliko je besmisleno da je čovek, ličnost, nastao tek tako, reda radi.
Pozdrav svima.
Čovek je jedino biće koje može da živi nezavisno od prirodnih nagona. "Samovlasnost" čovekova, tj. njegova sloboda, daje mu mogućnosti da živi ne po nagonima prirode, već slobodno. Za razliku od životinja čovek može da se uzdigne iznad prirodnih nagona i zakona postojanja prirode. Biti slobodan, po shvatanju hrišćanskih Sv. Otaca, znači biti oslobođen od prirodnih nagona i strasti. U ovom kontekstu može se razumeti koliko je važna za čoveka hrišćanska asketika. Naravno, sloboda uključuje i opciju da čovek može živeti baš po nagonima prirode. Odnosno, čovekova sloboda daje mogućnosti čoveku i da ne bude slobodan, tj. da ne bude čovek. Sloboda čovekova se sastoji u tome da je on taj koji prirodi daje način postojanja, a ne obrnuto. Od čoveka zavisi da li će priroda postojati na ovaj ili onaj način, dok priroda sama po sebi nema te mogućnosti. No, slobodan čovek, po hrišćanskom učenju, jeste čovek koji nije zavistan od strasti i nagona prirode u svom postojanju............." episkop Ignjatije Midić "
Različiti su odgovori koje su povodom ovog pitanja davali Sveti Oci. Neki su smatrali da pod ikonom Božjom treba razumeti slovesnost čovekovu, njegovu logosnost, odnosno svojstvo da čovek može da misli i da razume svet u celosti. Čovek ima božanski logos u sebi, dok druga bića to nemaju. Zbog toga što je slovesno biće, čovek je i ikona Božja. Čovekov um, "logos", kao nematerijalan i nevidiv, ne samo da ima božanske atribute, već je deo božanstva u čoveku. Drugi su, opet, pod ikonom razumevali dušu čovekovu, u jelinskom shvatanju duše, koju je Bog udahnuo čoveku prilikom stvaranja...." episkop Ignjatije Midić"
Na osnovu učenja Sv. Otaca, ličnost je nosilac postojanja prirode. Po sebi, ličnost je izraz za odnos. Ličnost ne može postojati sama za sebe. Izraz Ja izvire iz odnosa prema Ti, odnosno postojanje jedne ličnosti vezano je za zajednicu sa drugom ličnošću. No, zajednica, iz koje izvire ličnost, temelji se na slobodi. Bez slobode nema ličnosti, već samo postoje stvari. Pri tom, pod slobodom treba razumeti onu slobodu koja se izražava kao ljubav prema drugom, jer samo kad nekoga volimo, onda ga činimo ličnošću, onda je on za nas ličnost, odnosno postoji za nas i od njegovog postojanja zavisi i naše postojanje. U zavisnosti pak od toga sa kim je jedna ličnost u zajednici ljubavi, zavisi i identitet te ličnosti.
Priroda koju nosi jedna ličnost, ne samo da tada postoji, već joj ličnost daje i način postojanja. A taj način postojanja ostvaren je kroz ekstatičnost ličnosti, odnosno kroz zajedništvo sa drugom ličnošću, kroz odnos prema drugoj ličnosti za koju je ličnost kao nosilac prirode ontološki vezana. Drugim rečima, priroda ulazi u biće kroz zajednicu koju ima ličnost sa drugom ličnošću, ne prestajući da postoji kao priroda sa svim svojim prirodnim svojstvima........."episkop Ignjatije Midić
Dakle ZAŠTO je čovek stvoren kao neponovljivo različit, jedan od drugog, pa upravo zbog ličnog odnosa sa Bogom i drugim ljudima.
Svako od nas ima svoj odnos, tako da kako se i u Svetom Pismu može naći, Bog svakog od nas pojedinačno poznaje (voli), "da nam je i svaka dlaka na glavi prebrojana"..
To bi bio u neku ruku odgovor, ali pošto ipak svi mi budući različiti, nismo bili u mogućnosti čak ni da približimo mišljenja, tema na filozofiji je zatvorena. Tako je najbolje.
Želim samo da se zna da me niko nije nervirao, naprotiv, pokušali ste da razvijete diskusiju, a takođe nisam želela bilo koga da zbunim, već da sami dođemo do toga, koliko je besmisleno da je čovek, ličnost, nastao tek tako, reda radi.
Pozdrav svima.
