VAZDUH DONOSI BOLEST
Svoje iskustvo sa nama je podelila i Tereza Marisavljević, koja je u našu redakciju donela i vredan materijal – fotografije i video snimke. Kako kaže ona je “živi dokaz kako kemtrejlsi utiču na zdravlje ljudi i kvalitet života”:
-O tome mogu da kašljem - unedogled!
Gospođa Marisavljević ima 49 godina, a od toga se četrdesetak bavila sportom (gimnastika, karate, aikido), i astma je u tome nije ometala. Godine 2004. po treći put se porodila, u 42-oj godini, i tada još nije imala većih problema sa zdravljem. Tokom 2005. i dalje je trenirala, a 2006. počeli su ozbiljniji problemi sa disanjem. Ispitivanja su pokazala da su srce i pluća zdravi, a alergološki test – odličan:
-Operacija uspela – pacijent umro – komentariše Tereza, koja je od 2007. do 2009. pumpicu koristila i desetak puta dnevno.
Bila je primorana da prestane sa treninzima i krenula u šetnje sa planinarskim društvom, misleći da će joj to prijati:
-Tu su se dešavale razne stvari: da se popnem na 1600 m i pređem 25 km, bez problema, a da na Avali, koja je znatno lakša za pešačenje - svi moraju da me čekaju da se izduvam. Na kraju sam ostala da sedim kod kuće i razmišljam kako da preživim nekretanje i neaktivnost, a da ne poludim.
Tereza i njen supug kupili su plac na obali Dunava, međutim, zima 2008. prošla je uz neprekidno gušenje, a i suprugu se pogoršalo zdravstveno stanje.
-Preko leta malo smo se oporavili i bavili se rekreacijom - i bili zabrinuti koliko nam je kondicija opala. Sve više smo se lečili i sve manje kretali i izlazili iz kuće. Prošlog leta u tom vazdušnom “raju” vukli smo se kao prebijeni, a ja sam cela dva meseca kašljala. Posle odmora bila sam vraćena u život pomoću pronizona i kolekcije lekova koji su me mesečno koštali oko 5.000 dinara. “Srećom”, lekovi su posle dva meseca prestali da deluju i tada smo promenili sve u životu: filtriramo vodu, izbacujemo lekove, paste za zube, kupujemo samo provereno na pijaci, lečimo se homeopatijom (koja deluje – od tada je prošlo već godinu i po) i Butejkovom metodom disanja. E, kada smo isključili sve što može da smeta - došli smo do vazduha - neosporno se dokazalo: smeta mi vazduh. Svakom ko postane svestan ove strašne činjenice, život i njegov smisao okreću se naglavačke. Dalje je priča uglavnom poznata: odeš na Internet i ako do tada nisi - počećeš da se uzdaš jedino u Boga.
ŽIVI KONČIĆI!
Pomenuli smo tzv.hemijsku paučinu, koja se pripisuje kemtrejlsima. Sa njome se Tereza prvi put susrela pre tri, četiri godine, kada je, dok je kosila travu u dvorištu svoje kuće u Jajincima, na nju pao “živi končić”. Nije tome pridala posebnu pažnju, jer tada nije ni znala za priču o hemijskim tragovima aviona. Međutim, ove godine u avgustu, dok je sa suprugom i kćerkom boravila u Tekiji (na Dunavu), vraćajući se sa plaže, nešto ju je pecnulo po listu, muža – po stomaku, a kćerku – po ramenu (na tim mestima, objašnjava Tereza, videlo se blago crvenilo). Za njima je to “nešto” ušlo i kupatilo:
-”Končić” je prvo bio ispravljen, a onda je počeo da se uvija. Pozvala sam muža ne govoreći mu razlog, jer znam da je skeptičan. Stavili smo končić u teglu i sve se manje pokretao. Kad primi vazduh - živne. Inače, dodir mu je kao naelektrisan, “pucne”. Kada smo sutradan pokazali snimak na plaži (poneli smo laptop), dečko koji se bavi ribarenjem rekao nam je da je viđao nešto slično na čamcu, a ponekad i u vodi.
Inače, u redakciji “Trećeg oka” postoji taj snimak i zaista deluje zastrašujuće. To “nešto” u tegli uvija se na najneverovatnije načine.
Tih dana, priča naša sagovornica, većina ljudi u mestašcetu od oko 900 stanovnika patila je od različitih bolesti:
-Moja kćerka Jelena dobila je grip, komšiji je oteklo oko, nekima je potekla krv na nos, patili smo od glavobolja...
Svoje iskustvo sa nama je podelila i Tereza Marisavljević, koja je u našu redakciju donela i vredan materijal – fotografije i video snimke. Kako kaže ona je “živi dokaz kako kemtrejlsi utiču na zdravlje ljudi i kvalitet života”:
-O tome mogu da kašljem - unedogled!
Gospođa Marisavljević ima 49 godina, a od toga se četrdesetak bavila sportom (gimnastika, karate, aikido), i astma je u tome nije ometala. Godine 2004. po treći put se porodila, u 42-oj godini, i tada još nije imala većih problema sa zdravljem. Tokom 2005. i dalje je trenirala, a 2006. počeli su ozbiljniji problemi sa disanjem. Ispitivanja su pokazala da su srce i pluća zdravi, a alergološki test – odličan:
-Operacija uspela – pacijent umro – komentariše Tereza, koja je od 2007. do 2009. pumpicu koristila i desetak puta dnevno.
Bila je primorana da prestane sa treninzima i krenula u šetnje sa planinarskim društvom, misleći da će joj to prijati:
-Tu su se dešavale razne stvari: da se popnem na 1600 m i pređem 25 km, bez problema, a da na Avali, koja je znatno lakša za pešačenje - svi moraju da me čekaju da se izduvam. Na kraju sam ostala da sedim kod kuće i razmišljam kako da preživim nekretanje i neaktivnost, a da ne poludim.
Tereza i njen supug kupili su plac na obali Dunava, međutim, zima 2008. prošla je uz neprekidno gušenje, a i suprugu se pogoršalo zdravstveno stanje.
-Preko leta malo smo se oporavili i bavili se rekreacijom - i bili zabrinuti koliko nam je kondicija opala. Sve više smo se lečili i sve manje kretali i izlazili iz kuće. Prošlog leta u tom vazdušnom “raju” vukli smo se kao prebijeni, a ja sam cela dva meseca kašljala. Posle odmora bila sam vraćena u život pomoću pronizona i kolekcije lekova koji su me mesečno koštali oko 5.000 dinara. “Srećom”, lekovi su posle dva meseca prestali da deluju i tada smo promenili sve u životu: filtriramo vodu, izbacujemo lekove, paste za zube, kupujemo samo provereno na pijaci, lečimo se homeopatijom (koja deluje – od tada je prošlo već godinu i po) i Butejkovom metodom disanja. E, kada smo isključili sve što može da smeta - došli smo do vazduha - neosporno se dokazalo: smeta mi vazduh. Svakom ko postane svestan ove strašne činjenice, život i njegov smisao okreću se naglavačke. Dalje je priča uglavnom poznata: odeš na Internet i ako do tada nisi - počećeš da se uzdaš jedino u Boga.
ŽIVI KONČIĆI!
Pomenuli smo tzv.hemijsku paučinu, koja se pripisuje kemtrejlsima. Sa njome se Tereza prvi put susrela pre tri, četiri godine, kada je, dok je kosila travu u dvorištu svoje kuće u Jajincima, na nju pao “živi končić”. Nije tome pridala posebnu pažnju, jer tada nije ni znala za priču o hemijskim tragovima aviona. Međutim, ove godine u avgustu, dok je sa suprugom i kćerkom boravila u Tekiji (na Dunavu), vraćajući se sa plaže, nešto ju je pecnulo po listu, muža – po stomaku, a kćerku – po ramenu (na tim mestima, objašnjava Tereza, videlo se blago crvenilo). Za njima je to “nešto” ušlo i kupatilo:
-”Končić” je prvo bio ispravljen, a onda je počeo da se uvija. Pozvala sam muža ne govoreći mu razlog, jer znam da je skeptičan. Stavili smo končić u teglu i sve se manje pokretao. Kad primi vazduh - živne. Inače, dodir mu je kao naelektrisan, “pucne”. Kada smo sutradan pokazali snimak na plaži (poneli smo laptop), dečko koji se bavi ribarenjem rekao nam je da je viđao nešto slično na čamcu, a ponekad i u vodi.
Inače, u redakciji “Trećeg oka” postoji taj snimak i zaista deluje zastrašujuće. To “nešto” u tegli uvija se na najneverovatnije načine.
Tih dana, priča naša sagovornica, većina ljudi u mestašcetu od oko 900 stanovnika patila je od različitih bolesti:
-Moja kćerka Jelena dobila je grip, komšiji je oteklo oko, nekima je potekla krv na nos, patili smo od glavobolja...