Pocetak kraja 6a

Ovom blogu sam dala naziv Borba sa vetrenjacama ili stradanje jedne porodice, ali danas opet procitah da je preminula devojcica od 5 godina greskom lekara...ovo nije stradanje jedne porodice...ovo je zaista stradanje. Verovatno ste citali danas o tome, sada sam jako ljuta, besna...i sto je najgore bespomocna, a tu bespomocnost najvise mrzim. Mogu i izdrzala sam sve, ali kada se osetim bespomocnom....onda...ma vristala bih na sav glas pa neka pomisle i da sam luda i blesava, cini mi se da ovaj narod zivi zatvorenih ociju, sta nas je to uhvatilo, kakva je ovo letargija,kakva je ovo indiferentnost kod ljudi. Kako ne shvatamo da se to nama desava, ne nekome tamo...nama ovde! Svi cute, a oni pisu kao po obrascu, Komisija za vanredni nadzor, onda Ministar zdravlja kaze, bice sankcionisani, sud sudi po sto godina...dok se ne zaboravi i tako sve u krug. E pa dosta je bilo!!!! E pa ne moze to tako!!!! UH...Ubijaju nam decu ne znanjem, bahatoscu,oni koji su diplome kupili i nose bele mantile zato sto ...bolje da cutim za sad.

Kada budem sredila misli i osecanja...kada stisam strasti, i kada osetim ljutnju kao jacinu...pisacu.

PS Mnogo sam tuzna...mnogo



 
Kliknite za proširenje...
Ja NECU da zivim zivot u lazi!!! NECU da cutim i NECU da zivim u strahu od sutra! IMAM pravo da se borim protiv ZLA, jer NECU da me ono okruzuje! Ako treba da umrem, nek umrem, al NECU da me neko ubije svojim neznanjem i bahatoscu, sta ce nam doktori ako oni samo ubrzavaju nasu smrt? Prodane duse, rade za pare, potplacuju ih farmaceutske kuce koje obrcu novac prodajuci otrov ljudima i izmisljaju kojekakve gripove i bolesti da bi nas jos vise manipulisali i drzali u strahu. A dokle cemo mi da nasedamo??? Opet svinjski grip, ma hajde molim te! Zbog takvih placenih ubica sam otisla, a napolju me nije docekala nista bolja situacija - SVUDA JE ISTO!!! Ako se sutra razbolim, znacu da sam se razbolela jer su neki drugi tome doprineli, hranom koju jedemo, televizijom koju gledamo, poslom kojim radimo....ali uvek nam preostaje da razmisljamo o tome sta se sa nama dogadja, da li moze biti bolje, da li se moze nesto uciniti, jer svaka AKCIJA, bilo kakva, bolja je od nistavila i ravnodusnosti. I ako ja cutim, da li menjam nesto? E pa NECU DA CUTIM! Ne mogu da ih pobedim, ali NECU ni da im se pridruzim!

Da mi je otac umro sa 60 godina bilo kako drugacije, razumela bih. Ali da umre od SEPSE posle rutinske operacije u 21 veku, pored svih dostignuca, laserskog uklanjanja dioptrije, plasticne hirurgije, presadjivanja organa, ugradnje vestackih organa, bajpaseva, surogat majki, kloniranja ........TO NECU DA PRIHVATIM!!!!!! Sanjam ga nocas mrtvog, kako ga stavljaju u mrtvacka kola - tik pored mene na sediste, a ja ni da beknem....potpuno blokirana....energetski iscedjena i zbunjena, jos uvek ne mogu da prihvatim da ga nema......

Tijara, necemo da placemo, nego cemo da vicemo iz sveg glasa da svi cuju pa makar ostale bez glasa.

"Kada potrosis poslednju strelu, a luk ti se polomi, a ti PUCAJ celim svojim srcem...."
 
Aribi moja, niko nam ih ne moze vratiti,to znamo ali cemo svu snagu i energiju potrositi na to da se bar malo cujemo,jer to vise nije pojedinacna tragedija, to vise nije samo nas problem, to je problem svih, jer niko nije zasticen od neznanja i bahatosti tih nazovi lekara, i cini mi se da je sve ucestalije,masovnije.Toliko bih vikala kad bih mogla,da me cela planeta cuje,a ako mi ponestane glasa, kako ti kazes pucacemo srcem,davacemo snage jedni drugima,to nam je potrebno. Ponekada mi dodje da dohvatim ljude oko sebe i dobro ih prodrmam za ramena,stiskom mnogo manje jakim od svog bola, da ih dozovem pameti, da ih probudim,jer dok se mi mali ovako ne skupimo da nam se glas cuje i da nekome tamo ne dodje do mozga da se MORA nesto promeniti, na zalost ovakvih tragedija ce i dalje biti. Dosla nam je generacija kupljenih diploma,Hipokratova zakletva je postala samo farsa.
 
Trinito;bt125886:
Tijara, danas je Bogojavljenje i oni koji nisu sa nama neka ozive u Bogojavljenskoj noci.
Kliknite za proširenje...

Oh Trinito,ne znam sta ne bih dala za samo jos jedan zagrljaj,jos samo jedan tren...mislim da bi mi srce puklo od sve ove ljubavi za njim, evo ne vidim da kucam od suza, kaplju suze ceznje, nisam ga se nagledala, nisam ga se naljubila, nisam...pa makar i u snu ove Bogojavljanske noci ...ne smem ni da mislim o tome
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top