Priče o Ktulu i transcendentno - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Priče o Ktulu i transcendentno

Oceni ovaj blog
Citat Original postavio Borac za prava zivotinja Pogledaj poruku

Dobro jutro, društvance.

Priča za uz kafu:

KOLUMBAR - Dino Bucati

Kada je Stefano Roi napunio dvanaest godina, zatrazio je kao poklon od svog oca, pomorskog kapetana i vlasnika jednog lepog jedrenjaka, da ga povede sa sobom na brod.
“Kada budem veliki”,rekao je,”zelim da plovim morem kao ti. I upravljacu jos vecim i lepsim brodovima nego sto je tvoj.”
“Bog te blagoslovio sine”, odgovorio je otac. I kako je bas tog dana njegov brod trebalo da isplovi, poveo je decaka sa sobom.
.....
Hvala ti što si nas podsetila, još jednom, na tu priču o Kulumbaru. Priča je poučna i zahvata u mnogo dublje oblasti duha nego sto možda na prvi pogled izgleda.

Verujem da će neki iz nje izvući pouku da ne treba bežati od životnih izazova već se treba suočiti sa njima... ali, ne! Izvorište Bukatijeve inspiracije isto je ono koje je dalo inspiraciju Hauardu Lavkraftu kada je stvarao svoje priče o Ktulu.

Ktulu je čudovište koje spava u dubinama okeana nesvesnog i koje nosi nesagledivi užas.



Taj uzas je isti onaj koji Stefano oseca pred Kulumbarom. Doduse, Ktulu izranja sejuci stravu i ponovo zaranja u dubine nesvesnog sa potajnom pretnjom da ce se kad tad ponovo izdici. Nemamo prosvetljujuci susret sa Ktulom, kao sto imamo sa Kulumbarom, ali oni su jedno isto i ,kao sto vidis, radi se o necemu mnogo visem od banalnosti ovoga sveta.Radi se o samoj transcendenciji, o samom duhu kao supstanciji ovoga sveta.

A kada se mozemo suociti sa njom?

E, tu zahvatamo u pitanje koje izaziva uzas jer odgovor glasi tek kada stignemo u luku ka kojoj plovi nas brod zivota. Ceo nas zivot je samo priprema za susret sa Ktulom.

Celog zivota slutimo taj susret i pokusavamo da ne mislimo o njemu. Ali,

Ktulhu živi i čeka u mraku.
Što je isplivalo može i potonuti,
a što je potonulo može se uzdići.

Čujemo njegov poziv i čekamo
našu neizbežnu sudbinu.

Najmilostivija stvar na svetu je nemogućnost ljudskog uma da poveže i
razume sopstveni sadržaj.
Jednog dana će spoznavanje zaboravljenog znanja
otvoriti takve užasavajuće poglede na stvarnost,
i naše zastrašujuće mesto u njoj,
da ćemo ili poludeti od tog otkrića
ili pobeći od smrtonosnog svetla
u mir i bezbednost novog mračnog doba.

Hauard Lavkraft
Ktulu jeste zastrasujuci ali on je i Kulumbar koji nosi biser namenjen nama.
Biser skriven u okeanima transcendencije.

ps. Ko nije procitao Lavkrafotvu pricu, a posto ce je tesko naci (ja nisam uspeo) moze da pogleda ovo izuzetno filmsko ostvarenje. Snimljeno je 2005. godine u crno beloj tehnici i na nacin nemog filma. Ostvarenje prenosi pricu verodostojno:

Pošalji "Priče o Ktulu i transcendentno" na Facebook Pošalji "Priče o Ktulu i transcendentno" na Google Pošalji "Priče o Ktulu i transcendentno" na My Yahoo! Pošalji "Priče o Ktulu i transcendentno" na Live Pošalji "Priče o Ktulu i transcendentno" na MySpace Pošalji "Priče o Ktulu i transcendentno" na Twitter Pošalji "Priče o Ktulu i transcendentno" na Digg Pošalji "Priče o Ktulu i transcendentno" na del.icio.us

Ažurirano 23.05.2016. u 22:31, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    ...hvala ..
  2. zxy (avatar)
    Nisam čitao te priče,prvi put čujem za to
    al dobro znam šta je uroboros,ako je pisac na to mislio
  3. oziman (avatar)
    Citat Original postavio zxy
    Nisam čitao te priče,prvi put čujem za to
    al dobro znam šta je uroboros,ako je pisac na to mislio
    Mozemo reci da je mislio na ono isto cega je simbol i Uroboros.
    Zmija koja sebi grize rep jeste upravo simbol transendentnog bas kao i Ktulu.
    To nisu isti objekti ali su iznikli iz iste inspiracije iste slutnje transcendentnog pri cemu predstavljaju simbol istog.

    Sto se tice Uroborosa, najpoznatije njegovo znacenje jeste vecno vracanje.. ciklicno ponavljnaje u vecnosti.. ali, Uroboros ima dublje znacenje. On je simbol same transcendentne volje.

    Sopenhauer je u jednom primeru upotrebio sliku Uroborosa, iako je nije tako nazvao, kada je govorio o metafizickoj volji u osnovi svega.

    Obmanuta saznanjem koje joj služi, volja tu ne prepoznaje samu sebe; u jednoj od svojih pojava tražeći izrazito blagostanje, ona u drugoj stvara veliku patnju ili tako, u svojoj silovitosti, zariva zube u sopstveno telo, a da ne zna da uvek samo sebe povređuje, obelodanjujući na taj način, posredstvom individuacije, sukob sa samom sobom koji ona nosi u svojoj suštini.

    Svet kao volja i predstava 63
    Ažurirano 19.01.2011. u 12:13, autor: oziman