Vozila je prvi put u pravcu njegovog zavičaja, prvi put posle petnaest godina njihovog zajedničkog života. Prvi put je vozila na nekoj dužoj relaciji uopšte, neki stari pregrejan jugić, ona, i on na suvozačkom mestu, nešto neprijatno prenaglašeno unervožen i osoran. Jeste da je bila taze vozač ali ne toliko nepouzdan da bi se time opravdao. Približavali su se naplatnoj rampi i ona shvati da je prvi put na autoputu u kakvom-takvom automobilu za svojih 35 godina, pokuša da se priseti šta u tim situacijama obično rade one prelepe ribe holivudske produkcije sa rukom ležerno oslonjenom o otvoren prozor kola i upita ga “šta sad?”. Sve da se i čitava vasiona urotila, ne bi, čini se, mogla da prikrije njegovu zaprepašćenost njenim pitanjem, a ni njenu njegovim odgovorom “Pobogu, ti ko da nikad nisi videla kako se plaća putarina!”. I suze navikneš piti ali nekad se čaša prelije.
“Jesam, u filmovima”, rekla je i umorno srušila krov njihove kuće.
Ruže su uvele, laste su odletele, biseri su prosuti pred svinje, romansa se okončala. A gde je osmeh?
Ma, dođe mi da stavim jedan veznik ovde, drugi onde, treći nevezano i smeškam se. Onda da napravim jedan dubok udisaj. Jao, kako samo da udahnem… Ma za priču. E onda da sve razbijem k`o beba zvečke, očas posla i da stanu mi se otvarati polja suncokreta… I da smejem se u 3 lepe izjutra na suncokrete
strune
stih
sanja
sluti
sreću
Nema te reči čija jačina može da nadvlada mudrost njenog ćutanja. Nema je... A njeno pisanje je Božja kazna za letače iznad provalija. I njihov krik.
Oni što ne lete na to kažu
previše
dramatično
za moju
veselu
prirodu
Lekovita banja je opet nedaleko i neke sobe čiji zidovi nemaju ni boje ni strukturu, u kojima vlada prirodni zakon za prenoćište. Sve to mu je odavno već poznato. Stranci u noći i strah od ljubavi.
To je probudilo još jednom...
A taman ste pomislili da će sada uslediti neko bizarno sećanje. Hahaha, neeee. Budimo realni.
Elem, nije se setila silovanja, ni ubistva, ni provale, ni pljačke, ni teškog pijanstva, ni nekog ljubomorom ili ludilom izazvanog ispada, ni prethodne noći, ni da je sanjala, niti jednog prizora pre bolnog jauka. Ova još pospana dama se, na vaše zaprepašćenje, setila onoga što je Nil Armstrong odvalio kročivši na Mesec. Ne, ne onoga Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo. Ta, ne budite toliko prosti… Setila se i čak glasno izgovorila onu drugu famoznu rečenicu Srećno, gospodine Gorski!
Provejavao je sneg u oknu njenog prozora i omorika preko puta otmeno joj je mahnula svojom igličastom posrebrenošću injem. Na crnoj satenskoj jastučnici, onakvoj kakvu je godinama priželjkivala, a kupila je tek pre par meseci u očekivanju jednog specijalnog ljubavnika koji, ispostavilo se, i nije bio specijalan srazmerno crnoj satenskoj posteljini, u još toplom otisku njene glave, ostala je jedna srebrnasta vlas.
Iz zvučnika se čuo Privatni pakao i ha ha ha!
igra
nesastavljanja
nastavlja
priče
trenutka
Nećete verovati, ali ONA se probudila ponovo!
U stvari, ni ono prethodno buđenje nije bilo istinsko, već samo buđenje u snu. Ah, ne možete ni naslutiti radost buđenja koju je u trenutku proizveo taj zvuk. Zvuk, kojim je jedan najobičniji telefon oglasio početak jesenjeg jutra, ostavio je u ubeđenju da joj se samo učinilo kako je čitavu noć plakala, i da je za još slinav nos kriva obična kijavica. Naravno, opet je zaboravila i šta je sanjala, kao lanjski sneg.
- Halo?
Tišina je odgovorila.
U oknu njenog prozora ukazao se trag koji je na nebu naslikao mlazni avion. Pomislila je želju...
Iz zvučnika se čulo Careful what you wish for...
sanjati
znači
preskočiti
spavanje
života
Ko bi mogao pretpostaviti da će se još jednom probuditi…
Avaj, imamo pred sobom malo svedočanstvo o buđenju u nastavcima, nešto kao buđenje iz sna o buđenju. Da, da, liči na onaj film, na Dan mrmota, ili na bilo koju priču kojom se iskušava ljubav, ali nije u biti mrmotovska. Ovo je, ipak, nešto što bi vam se moglo i dogoditi, kao što se njoj događa.
Zapravo, samo je sanjala da je budi telefonski poziv u trenutku kada joj je opruženoj na pesku dokačio stopala zalutali morski talas. Refleksno se trgla i brzim pokretom dohvatila knjigu koju je odložila pored, pre nego će sklopiti oči da ih odmori od čitanja i julske jare. Drugom rukom, nehotice, udarila je skoro šamar čoveku koji je ležao pored nje i čvrsto spavao neprobuđen talasom i njenim refleksom.
Krišom je pokupila svoje krpice i na prstima odskakutala po pesku. Toliko je bio vreo…
(napravi
oklop
u koji
mogu
stati)
Ali se ipak jednog dana morala još jednom probuditi.
Svaka igra, kao i svaka priča, mora imati neki kraj... Toliko su je pekli tabani.
Da, probudila se iz poslednjeg sna. U njemu su ostali: jedno lane, jedan megdan, jedan Prvoslav i jedna porušena ćuprija. Negde je ostavila i jedan Dnevnik, Dnevnik jedne 4Umašice, priču o umnom seckanju i presecanju u potrazi za pravom, istinskom drugom polovinom sebe.
Negde u vazduhu kao da su se čula Četiri godišnja doba. Mirisala je lipa i padala blaga prolećna kiša po suncokretima lepožutim u sivilu.
Stavili su je u drveni oklop. Stala je. Bio je maj.
Ostalo je pitanje: arabeska ili groteska?
...
Anonimno okićena crvenim fenjerima, poezijom i mišlju poznatih mislilaca fantastično blješti neukusa riznica - kuce, mece, srca i ružice, lake ženske i animir dame kučine i trice; jeftina romantika i jeftina muzika želja, čestitki i pozdrava i plač umočen u dangube šljokice samozvane razvratnice.
ko se
mača
lati
od njega
i strada
Oh, da! Radujte se. Budite ponosni. Likujte! Vi ste čovek! Niste pingvin, recimo. Vi ste sposobniji da osetite i prepoznate u sebi nežnost. Ili vam se bar tako čini. Nemojte ni pomisliti koliko bi pingvin bio smešan kada bi mogao da napiše Ja sam pingvin! Ne dozvolite da vas i jedna odapeta strela sumnje pokoleba u uverenju da ste čovek. Jer mogli biste osetiti bes i ako vas okrzne, pa pozvati na sex nekoga koga nikada niste ni čuli ni videli samo da bi se uverili da još nešto osećate. Neka vaša volja da ste čovek bude gvozdena!
s vremena
na vreme
napišite
nešto
ohrabrujuće
čovekoljubivo
Čik! Čik me rasplači! – rekla je zagrcnuta suzama osvrnuvši se. I tako neisplativa neprijatnost se zakukoljila u lobanju začiknutog. Kao kriv li sam? – ostala je nedokučiva nedokazanost. I kao šapat...
Nadoveži se na moja bosa stopala...
Nadoveži se na moja bosa stopala...
Nadoveži se na moja bosa stopala...
bosonogi
svih
podneblja
ujedinite se
A sada koja reč o nekim lepim ženama...
Lepe žene ne da mažu nokte, nego ih i redovno nadograđuju. A reč botoks ne da im znači, nego čak izgaraju na gorućim ženskim temama. Jednostavno, lepe žene vole svaku vrstu i svaki način nametnutosti i nametljivosti.
Jedna od takvih, recimo, ne može biti ni činovnica, ni frizerka, ali mogla bi prodavati cokule da nije laka i imućna. Laka i imućna - ne zvuči baš logično, zar ne? Ali ima svoju logiku. Da postane imućna omogući joj muškarac, odnosno udaja. A razmaženost i lakomost na novac su dve osnovne karakterne osobine koje iz tog braka ponese kada propadne.
U stvari, više volim da mislim o ostrvu Bora Bora nego o lepim ženama i zato ću priču skratiti. Eto, samo sam bacila pogled na lepotu koja će ostati nedokazana.
I ne znam zašto, ali kao da čujem...
Tada ti jednostavno osvane lepo jutro. Lepo otvoriš oči i pustiš da se u njima ogleda nebo kao jezero. Onda uđeš u čamac svoje duše, dohvatiš veslo svojih želja i shvatiš da, u suštini, ono jeste samo drvce ali da mu tvoja snaga daje moć pokreta. I tvoj pogled na sve se suncokreće.
april
u Beogradu
jedno
prošlo
doba
Još jedan beo list pod njenim prstima gitara dok cvili za 21 gram nečega. Belo pod prstima, belo u ušima, belo pred očima, belinom se pokrila. Negde... unutra vrenje nekog belog grožđa, nekog starog rizlinga. Za tebe ovo je samo još jedna uloga. Skladno prikladna. Nadam se da...
odsečenih
krila
još
možeš
leteti
krila
još
možeš
leteti
Staje i karavan karnevalskih duša. Jednostavno se parkira u pokret, začuđujuće lako ostaje u nehajnom namigu oka kao šibica u kresanju, kao ciganka kraj puta. Ostaje u prolazu. Točak nastavlja da se okreće. Ne osvrće se, sinak. I dalje kotrlja se... Nasmeši se.
neko
drugi
neka
ludi
glumilo