(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
MOGUĆE SUTRA - 6.DEO
„Petre, idemo li negde večeras?“ postavlja pitanje Danko, kolega iz Frankfurta dok nadvijeni nad planovima privode kraju dogovore za taj dan. Naporan dan za Peru...put, pa rad sa Dankom.....i sutra Nemci, pa dorade planova u skladu sa njihovim idejama.....A tako bi želeo da nije ovde. Bože, kako mu sve ovo nešto teško pada.....
Petre koji ti je djavo?
„Umoran sam Danko...zaista......ajmo sutra, kad odemo u Ulm.... ako hoće oni sa nama u redu, a ako ne idemo sami.
Danko ga pogleda ispod oka.......
„Ali Pero, uvek smo išli u život baš prvog dana tvog boravka.....nešto ti nije dobro? A da vidiš kakav bar sam pronašao.....dolaze žene kao zmajevi su brate....“ govori Danko razvedeni četrdestogodišnjak. Bivša žena sa dvoje dece živi u Beogradu, lepo opskrbjena, sa krovom nad glavom. Ma za sve se Danko pobrinuo samo da je se ratosilja. Eh, da je znao da će iz onakve ljubavi da se rodi ovakva žena, vala ne bi se ni ženio. Zvoca, zvoca....ma mozak mu popi....a on je samo hteo da nastavi da momkuje. Sad, uživa u Frankfurtu...nek ide život...jednom se bre živi. Voleo je Perine dolaske jer je Petar znao da uživa.......kad uživa. Samo je sad nešto čudan.....mora da je umoran.
„Dobro, ajde onda sutra....odmori prvo“.
„Au Danko, kako ovo izgleda....prva liga bogami“
„Stvarno izgleda svetski........nisam bio ovde nikada“
Nema mnogo ljudi......svega desetak-petnaest muškaraca. Žene....izvajane....boginje....belasaju se tela u polumraku. Uvijaju u duvanskom dimu na podijumu u ritmu muzike. Hodaju bele i crne kože izmedju stolova nudeći svoje raskoši profesionalno nametljivo ali ne i prostački......Samo je pogled dovoljan i prelepa žena seda za sto....sve šljašti....one šljašte.....namazana namirisana tela uspešno skidaju zabrinute izraze na muškim licima.....
Kada su im se oči privikle na polumrak i veštačka svetla, Pera i Danko sedoše. Odmah su usluženi pićem i dvema raskošnim devojkama. Naravno Danko je bio taj koji je pogledom dozvolio da sednu za sto....Peru nije ni pitao.....šta ima pa da ga pita kad je Petar uvek za.
Nekako, Petar se nije osećao prijatno.....kao da je već video ovaj film....repriza i to neinteresantna. Pogleda na podijum gde se prsata platinasta plavuša uvijala oko šipke izvodeći svoj perfomans sa svećom....one dve devojke za stolom su se prosto rasplinjavale....nestajale. Jedna mu je nešto govorila ali je on nije čuo....kao da nije bio tu. Samo mu je telo sedelo u tom prostoru........um ne. Kada je velika bela sveća počela zavodljivo da klizi po telu platinaste ....da nestaje medju bujnim grudima i belim butinama dok se ona na podu sladostrasno uvijala stenjući.....Petar oseti da mu je dosta svega......mora napolje pod hitno....nedostatak svrhe i srži svega mu je prosto izazvao mučninu. Šta mi je pobogu pa ovo je sasvim normalno.....pitanje samo prolete kroz glavu.....pitanje bez odgovora. Mahinalno je zavukao ruku u džep pantalona i izvadio jedan jedini metalni novčić koji se tu zatekao. Bacio ga je na podijum. Zveket novca o mermerni pod prolomi se salom....prekinu sve priče i maženja.....svi pogledaše u njega.....novčić se podrugljivo zaustavio kraj raširenih nogu plavuše....Zašto je to uradio ne zna ni sam.....impuls ....brži od misli.....
„Moram izaći......nije mi dobro“ reče zaprepašćenom Danku i krenu ka izlazu. Danko je samo ustao i krenuo za prijateljem.
„Šta ti je?“ upita zabrinuto Danko kada su se napokon dočepali svežeg vazduha
„Ne znam.....guši me sve unutra.....nemam vazduha“ slaga Pera.
„Idemo na spavanje......mora da si premoren druže“ odgovara Danko prebacujući zaštitnički ruku preko Perinih ramena. "Nije dobro..ovo nije dobro.....Pera nikada za sve ove godine nije bio ovakav".
„Nisam“ pomisli Pera ali ne reče ništa naglas...."nije umor....samo taj nemir što sada sve vidi nekako drugačije....kao da sam za sebe misli ....mene i ne pita".
„Mora da je i sinoć i večeras dolazila a ja nisam tamo.....pobeći će mi“....poslednje misli pred ulazak u san....."a možda i neće".....
PS Laku noć i dobro vam nedeljno jutro
