Samospoznaja i spoznaja - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Samospoznaja i spoznaja

Oceni ovaj blog
Ljudi kroz spoljasnju interakciju s okolinom sticu odredjeno znanje o njoj i time postizu spoznaju. Medjutim, pored spoljasnje postoji i unutrasnja interakcija. Takvom interakcijom svaki covek dobija uvid u sebe, svoja osecanja ili unutrasnje stanje svoga bica, i time ostvaruje samospoznaju.

Time se takodje potvrdjuje cinjenica da su neophodne razlike ili komplementarne suprotnosti da bi doslo do aktivnosti. U ovom slucaju, do svesne aktivnosti koja ima karakteristike inteligentnog razvoja ljudi. Samospoznaja i spoznaja, kao komplementarnosti, se nalaze u stalnoj uslovljenosti i zavisnosti. Jedna bez druge, jednostavno, ne moze postojati.

Najraniji period ljudskog života je očigledan primer takvog tvrđenja. Ni jedno odojče nema koherentnu spoznaju okoline, i pored toga sto egzistira u njoj. Iako odojče reaguje na nadražaje iz okoline, ono nema inteligentnu interakciju s njom, posto jos uvek nije u potpunosti sveno sebe ili svoga ja.

Tek kad dete spozna svoju individualnost u okviru objektivne svesti, ili napravi razliku između sebe i svega izvan sebe, tek tada i zapocinje njegova inteligentna spoznaja i razvoj. Dokle god ne postoji takva izdvojenost ili razlika, smisaona interakcija s okolinom je nemoguća. Da je samospoznaja u neraskidivoj vezi sa spoznajom vidi se i po tome sto u psihoznim epizodama i ludilu svaka osoba gubi identitet ili svoje ja.

Sve što smo mi u stanju da neposredno spoznamo kroz interakciju s okolinom (objektivnom svešću) smo mi sami. Kroz nas mi doživljavamo i spoznajemo druge ljude, kao i sve što nas okružuje. Što god više spoznajemo sebe, naša slika o svetu je potpunija.

Mi smo prozor kroz koji gledamo sve što nas okružuje. Ako je taj prozor zamagljen i sužen i naš vidik će biti smanjen i pogled nejasan i iskrivljen. Ukoliko je taj prozor širi i čistiji i naš vidik će biti širi i pogled jasniji. Što znači, dublja spoznaja samog sebe, ispravnija i jasnija predstava o svemu oko nas. Pošto svaki čovek ostvaruje svoju različitu, specificnu samospoznaju, on takođe ima i svoju različitu realnost ili istinu. Ili drugim rečima, svaki čovek gledajući kroz svoj prozor, ima i svoj jedinstven vidik.

Ne samo što različiti ljudi doživljavaju realnost različito, već je jedan te isti čovek doživljava različito tokom celog svog života, pošto je njegova samospoznaja za sve to vreme različita. Na primer, svaki čovek samog sebe, samim tim i sve oko sebe, doživljava različito kao dete, mlada, sredovečna ili stara osoba. Čovek kada je pijan, doživljava i sebe i sve oko sebe drugačije nego kada je trezan, itd.

Mi svi vidimo ono što smo sposobni da vidimo, ili možemo da razumemo samo onoliko koliko nam to stepen našeg razvoja ili vlastite samospoznaje dozvoljava. Različit fizički, samim tim i intelektualni, emocionalni ili duhovni razvoj uzrokuje različitu sposobnost razumevanja dece i odraslih ljudi. Zato deca nisu sposobna da razumeju neke stvari kao odrasli ljudi.

Mada različito obrazovanje ili iskustvo uzrokuje različitu spoznaju ljudi, tako da laik nije u stanju da razume neke stvari kao stručnjak, spoznaja, ipak, nije presudan faktor u formiranju realnosti. Realnost ljudi nikada nije u tolikoj meri određena onim što im se dešava već, njihovim odnosom ili reakcijom na ono što im se dešava. Različita reakcija ljudi na njihova iskustva je uslovljena njihovom različitom samospoznajom ili različitom unutrašnjom interakcijom.

Nedovoljna samospoznaja uslovi ograničenost iskustvom, dok adekvatana samospoznaja omogućava prevazilaženje vlastitog iskustva ili svesnost o neophodnosti ucenja kroz razmatranje drugačijih mogucnosti, iskustava ili mišljenja. Primer nedovoljne samospoznaje koja uzrokuje arogantnost ili preterani subjektivizam dat je u đainskoj priči o slepim ljudima i slonu koju je kod nas Jovan Jovanović Zmaj duhovito predstavio u pesmi za decu.

Želeći da steknu neki pojam o slonu, slepi ljudi su odlučili da ga opipaju. Svaki od njih je zauzeo razlicitu poziciju oko slona i opipao ga. Jedan je opipao slonovu surlu i iz toga zaključio da slon izgleda kao neka debela zmija. Drugi je opipao nogu i dobio utisak da slon izgleda poput balvana, dok je treći opipavši slonovo uvo dobio utisak da slon izgleda kao velika lepeza. Raspravljajući kasnije o izgledu slona, nisu mogli da dođu do zajednickog zadovoljvajuceg rešenja, pa su se posvađali.

Da bi ljudi bili u stanju da pravilno shvate spoljašnju interakciju, neophodno je da najpre postignu odgovarajuću unutrašnju interakciju kojom sebe ili svoju vrednost stavljaju u proporcionalnu srazmeru s okolinom. Time se osposobljavaju za uspesnu spoljasnju interakciju kroz koju ce biti u stanju da uce od okoline.

Sve i jedan čovek ima svoje karakteristično i specifično shvatanje ili mudrost koja može da doprinese obogaćenju naše vlastite spoznaje. Čovek na vrhu brda ima drugačiji pogled nego čovek u dolini ili na sredini brda. Svaki iz svoje perspektive može da vidi ili da zapazi što drugi nije u stanju. Zato nikada ne treba potcenjivati ili omalovažavati različita mišljenja drugih ljudi, već se i njima treba posvetiti potrebna pažnja i razmatranje.

Pošalji "Samospoznaja i spoznaja" na Facebook Pošalji "Samospoznaja i spoznaja" na Google Pošalji "Samospoznaja i spoznaja" na My Yahoo! Pošalji "Samospoznaja i spoznaja" na Live Pošalji "Samospoznaja i spoznaja" na MySpace Pošalji "Samospoznaja i spoznaja" na Twitter Pošalji "Samospoznaja i spoznaja" na Digg Pošalji "Samospoznaja i spoznaja" na del.icio.us

Ažurirano 11.09.2016. u 08:31, autor: sofija06

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari