Subjektivna i objektivna svest - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Subjektivna i objektivna svest

Oceni ovaj blog
Neophodnost postojanja razlika i suprotnosti za aktivnost svesti možemo razmotriti kroz subjektivno-objektivan odnos. Svaki čovek je, preko svojih misli i osecanja, svestan vlastitog tela ili svoga subjektivnog postojanja u mnoštvu drugih i drugačijih tela i svesti izvan sebe. Zato svaki covek sve izvan sebe dozivlajava kao svoju razliku s kojom se nalazi u stalnoj interakciji.

Međutim, iako se čovek, ili njegova subjektivnost, nalazi u interakciji s objektivnom razlikom, on u isto vreme pripada objektivnosti ili čini sastavni deo nje. Objektivnost nije ništa drugo nego mnoštvo subjektivnih svesti, kako aktivnih, tako i pasivnih ili mnoštvo i živih i neživih bića. Tako da svaka subjektivna svest predstavlja samo različitu individualnost ili deo u sklopu objektivne celine.

Posto svaki covek sve izvan sebe dozivljava ili spoznaje samo kroz sebe, takva spoznaja ima subjektivan karakter. Time se nameće pitanje objektivnosti ili realnosti ljudi. Da li su ljudi u stanju da spoznaju nešto izvan sebe onakvim kakvo ono jeste a, ne samo onakvim kakvim ga oni zamisljaju? Odnosno, da li njihovo misljenje moze biti objektivno?

Da bi bili u stanju da odgovorimo na to pitanje neophodno je najpre razmotriti sam pojam realnosti. Šta je realnost? Realnost ljudi je percepcija koja nastaje u njihovoj svesti. Prema tome, neophodno je krenuti od same svesti ljudi ili načina na koji oni formiraju njihovu spoznaju. Dva osnovna elementa spoznaje su naravno, subjektivnost i objektivnost.

Iako svaki čovek isključivo misli svoje (subjektivne) misli, te misli uvek moraju sadržavati nešto objektivno ili nešto izvan njega kao na primer, drugi ljudi, drvo, potok itd. Zbog toga spoznaja uvek predstavlja interakciju subjektivnog i objektivnog. To znaci, da misljenje ljudi ipak, sadrzi objektivne elemente. Od zastupljenosti objektivnih elemenata, ili proporcije sa subjektivnim, zavisice i kvalitet njihovog misljenja ili stepen postignute realnosti.

Da bi čovek bio svestan samog sebe, ili bilo čega u sebi, neophodno je da postoji nešto drugačije ili različito izvan njega. Jedino interakcijom s nečim različitim izvan sebe omogućava se aktivnost njegove svesti ili formiranje misljenja kojim on stvara svoju percepciju realnosti. To tvrđenje se može razmotriti na pokušaju izdvajanja subjektivne svesti od objektivne svesti.

Tako na primer, ako zamislimo jednog apsolutno samog čoveka, bez ikog ili ičeg izvan njega, tj. samo subjektivnu svest (to je cak tesko i zamisliti) da li će subjektivna svest moći postojati bez nečeg drugačijeg izvan nje da je stimuliše ili aktivira? Da li će čovek imati percepciju? Odnosno, da li će biti svestan bilo čega u sebi bez nadražaja ili razlike izvan sebe? Ako nikada nista nije bilo izvan njega kako ce moci imati bilo koje iskustvo ili spoznaju?

S obzirom da je misljenje koje stvara percepciju svesna aktivnost, ono moze nastati samo kroz interakciju razlika. Zato je neophodna subjektivno-objektivna suprotnost. Subjektivna svest ili shvatanje jednog čoveka u interakciji s objektivnom svešću ili njegovom okolinom se menja i razvija, ali ta promena takođe uslovljava i promenu objektivne svesti ili njegove okoline, pošto je on deo nje i sa svojim aktivnostima deluje na njenu promenu.

Bez razlike ili promene u subjektivnoj svesti ne bi moglo biti njenog postojanja. Da bi došlo do promene u subjektivnoj svesti neophodna je objektivna svest. Ali, isto tako, bez postojanja subjektivne svesti, ili subjektivnih svesti, ne bi moglo biti ni objektivnog postojanja, pošto su subjektivne svesti sastavni delovi objektivnog postojanja. Zbog toga i jedna i druga svest uslovljavaju međusobno postojanje.

Da bi došlo do promene u subjektivnoj svesti neophodna je interakcija s objektivnom svešću, i obrnuto. Da bi doslo do promene u objektivnoj svesti, kao celini, neophodna je promena njenih individualnih delova ili subjektivnih svesti koje je stvaraju. Subjektivnost i objektivnost ne predstavljaju dve nezavisne, formirane suprotnosti, već komplementarnosti koje se nalaze u stalnoj interakciji cime se menjaju i uslovljavaju međusobno postojanje.

Ljudi su jedina bića na ovoj planeti koja pokušavaju da nađu smisao i suštinu svoga postojanja usled kompleksnosti njihove intelligencije. Međutim, bez postojanja ostalih bića njihova inteligencija ne bi razvila istu kompleksnost, tj. ne bi imala isto razumevanje. Sve što postoji ili svaka individualnost nalazi se u posrednoj ili neposrednoj interakciji ili uslovljenosti i zavisnosti, kako jedno s drugim tako i s celinom.

Ništa nije slučajno. Svaki odnos s različitim ljudima, pa i životinjama, kao i samim čovekovim okruženjem je nužan i neophodan za njegov sopstveni razvoj, kao i za razvoj celine čak, i onda kada se manifestuje kao izraziti nesklad. Svaki takav nesklad je ujedno i prilika skladnijeg prilagođavanja ili adaptacije. Sve stvara jedno drugo kao što je i sve uslovljeno jedno drugim, mada se na prvi pogled teško uočava ta veza.

Ljudi treba da postignu takav stepen razvoja kojim će shvatiti pravu suštinu sebe i svega oko sebe ili sustinskog jedinstva, zajedništva, međusobne uslovljenosti i povezanosti svega što postoji. Dr Kler Viks u knjizi „Samopomoć za vaše nerve“ daje veoma interesantan primer uticaja i povezanosti ljudi i njihove okoline:

„Žena koja je imala više patnje nego što izgleda moguće da se podnese i koja je izgubila svaku želju da živi, rekla je da je jedan dan kada se u potpunosti osećala skrhana, naterala samu sebe da izađe napolje i zapali otpatke iz bašte. Slučajno je bacila sveže lišće u vatru. Oštar miris lišća koje gori dao joj je moment neočekivanog zadovoljstva i u isto vreme jedna vragolasta ptičica je proletela i zacvrkutala na grani pored nje.
Ona nije mogla, a da se ne osmehne. Taj doživljaj je bio presudan momenat u njenoj bolesti. Pokazao joj je da je još uvek sposobna da oseća zadovoljstvo, da takvo osećanje još uvek nije mrtvo, kao što je ona mislila. To joj je dalo dovoljno snage da se održi i sada živi mirno i sretno, kao i većina nas.“

Deril Rini („Smrt večnosti“) piše sledeće: „Svi delovi kosmosa, uključujući i nas, su duboko povezani, besprekorno isprepleteni u zdravo jedinstvo. Sve više nauka uviđa da je neophodno objasniti sve ukoliko se želi objasniti bilo šta.“

Rejmond A. Mudi, JR., M.D. u knjizi „Iza svetlosti“ daje interesantan doživljaj šezdesetdvogodišnjeg poslovnog čoveka posle srčanog udara:
„Prva stvar koju sam ugledao kada sam se probudio u bolnici, bilo je cveće i počeo sam da plačem. Verovali ili ne, ja nikada nisam video cveće dok se nisam povratio iz smrti. Jedna značajna stvar koju sam otkrio kada sam zamro je, da smo mi svi deo velike žive vasione. Ako mislimo da možemo da povredimo drugu osobu ili drugo živo biće bez da povredimo sami sebe, veoma mnogo grešimo. Sada kada gledam šumu, cveće ili pticu, ja kažem: „To sam ja, to je deo mene.“ Mi smo povezani sa svim stvarima i ako šaljemo ljubav kroz tu povezanost, onda smo srećni.“

Pošalji "Subjektivna i objektivna svest" na Facebook Pošalji "Subjektivna i objektivna svest" na Google Pošalji "Subjektivna i objektivna svest" na My Yahoo! Pošalji "Subjektivna i objektivna svest" na Live Pošalji "Subjektivna i objektivna svest" na MySpace Pošalji "Subjektivna i objektivna svest" na Twitter Pošalji "Subjektivna i objektivna svest" na Digg Pošalji "Subjektivna i objektivna svest" na del.icio.us

Ažurirano 06.09.2016. u 02:16, autor: sofija06

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    ....zar realnost nije u subjektivnoj svesti nezavisno od nje same .....jer ako nema realnosti izvan čovekove svesnosti, onda i nema sveta izvan čoveka ---- tad on postaje merilo svega i pretvara se u tvorca ; stvara izvan sebe ..... no ako zamislimo mudar objek ( neka bude i čovek ) i izvan njega ništa ( jer je sve u njemu ) ---onda je on objektivna svest koja gleda u sebe , a subjektivna svest su njegovi elementi .....onda smo zamislili kosmos ili bogo čoveka ---- nije prvina da je bilo takvih koji su to stvarno umišljali i unazadili čovečenstvo .....da se vratimo na postojanje bilo čega izvan mene -- ono je realno , nezavisno od moje svesti i ni8je uslovljeno mojom svesnošću ....tačno je da sve oko mene utiče na moju svest pa i na moje postojanje ( očigledna je istina da je taj uticaj dramatičan ).....no moje postojanje je beznačajno na okolinu pa i na njenu svest .....recimo zvezde dramatično utiču na mene a ja na njih nikako....čovekova svesnost, nema nikakbvog uticaja na objektivni svet u kosmičkim razmerama , oko njega .....
  2. sofija06 (avatar)
    Loncar,
    hvala sto si uzeo aktivno ucesce u ovom izlaganju i sto postavljas pitanja. To u svakom slucaju govori u prilog tvom razbudjenom duhu i originalnosti. Moje izlaganje je bazirano na dugogodisnjem intenzivom razmatranju i po mnogo cemu se razlikuje od uobicajenih pristupa, te ga je teze odmah razumeti.

    Mada se ja trudim da budem sto jasnija i konkretnijas u izlaganju, ponekad mi to ne uspeva iz razloga sto je ova tema sama po sebi sveobuhvatna i apstraktna. Zato je veoma vazno da se postavljaju pitanja, ukoliko se nesto cini nejasnim ili nerazumljivim.

    Ono sto se podrazumeva pod subjektivnom svecu je samo aktivnost misljenja koja se obicno manifestuje kao inteligencija. Kroz nju ljudi formiraju identitet ili ego (svesno ja). Pored svesnog nivoa postoji i nesvesni nivo unutar kojeg postoje dva komplementarno suprotna nagona nadsvesnog i podsvesnog.

    U nadsvesnom nivou je koncentrisana sama sustina svesti ili najvisi (neograniceni) potencijal razvoja. Subjektivna svest (aktivnost misljenja) predstavlja postignuti (realizovani) samim tim i nizi, ograniceni nivo razvoja. Medjutim, ovo je dosta kompleksno da bi se objasnilo u komentaru. Pored toga, taj odnos ce biti objasnjen u narednim izlaganjima.

    Uglavnom, aktivnost moze da postoji samo u razlici (individualnosti) posto je razlika ili individualnost osnovni uslov interakcije. Zato subjektivna svest (kao aktivnost) mora imati identitet ili samosvest kojom ce napraviti razliku izmedju sebe i svega oko sebe. Takvom razlikom se i omogucava svesna aktivnost misljenja koja se manifestuje kao proces razvoja ili ucenja.

    Mislim da drugi deo ovog izlaganja donekle daje odgovor o uzajamnoj interakciji ili medjusobnom uticaju subjektivne i objektivne svesti. Ljudi su veoma znacajan "aktivni element" planete Zemlje. Vec je ranije pomenuto da sva nebeska tela imaju interakciju i povezanost. (Mi jos uvek nismo u dovoljnoj meri svesni te povezanosti i uticaja.)

    Svaka promena jednog dela u sistemu utice na promenu njene interakcije s ostalim delovima u sistemu sto menja i samu celinu sistema.
    Promene koje ljudi vrse na planeti Zemlji afektiraju njenu strukturu, atmosferu itd. Takva njena promena utice na promenu unutar Suncevog sistema koji onda dalje afektira postepene promene u galaksiji itd. Sve je povezano i sve utice jedno na drugo zato sto je sustina pojavne individualnosti u fizickoj egzistenciji sadrzana u njenom nefizickom jedinstvu (sto ce opet biti kasnije objasnjeno).
    Pozdrav!
  3. 123loncar (avatar)
    .....mislim da se preteruje kad se tvrdi da promene koje čovek iritira u zemljinoj sveri imaju drastičan uticaj na sunčev sistem pa i na svemir .... nisam za čovekov bahat i divljački odnos prema našoj bliskoj životnoj sredini , jer to njega uništava a prirodu oslobađa vašljive napasti ( jer mi smo zaista kao vaši na planeti zemlji )....ali to naše vašljivo komešanje na zemlji nema uticaja na sunčev sistem , a još manje na svemir ........ svake mili sekunde, u kosmosu se rađa nešto grandioznije od zemlje i njene okoline ; a i nestaju grandiozniji sistemi od sunčevog....dakle , iz svega može se zaključiti da smo izuzetno umišljeni i tašti.....a to što se vrtimo u takozvanom objektivizmu ili pak u subjektivizmu ( preko dva milenijuma zapadne civilizacije --- i ko zna koliko istočne ) , to govori o nama i našim
    potencijalima - pa i o njihovoj perspektivnosti ...... izvini , ali o nečemo moramo da pričamo !
  4. sofija06 (avatar)
    Nema problema. Drago mi je da iznosis svoje misljenje. Razlicita misljenja omogucavaju da se razmatrano sagleda iz vise perspektiva sto doprinosi jasnijem ili boljem uvidu.

    Naravno da zemlja nema toliki efekt na sunce kao sunce na zemlju. Medjutim, neki efekt ipak postoji posto svaki elemet u jednom sistemu ima svoju odredjenu funkciju u medjusobnoj interakciji. Problem je u tome sto mi uvek toga nismo svesni ili nismo u stanju da to pravilno odredimo.

    Poredjenje se moze napraviti s organizmom ljudi. Funkcija koju sunce zauzima u suncevom sistemu proporcionalna je srcu. Njegova funkcija je vitalna, te bez njega ne bi moglo biti organizma. Iako ostali organi nemaju tako znacajnu funkciju oni ipak imaju efekt na organizam kao i funkcionisanje srca. U sistemu je sve povezano medjusobnom interakcijom.

    Navodis promene koje se desavaju u vasioni ili makrokosmosu. One nastaju zato sto se promene desavaju u mikrokosmosu vasione ili nebeskim telima unutar nje.
  5. 123loncar (avatar)
    ...kolaps jednog sunčevog sistema , nebitan je za kosmos kao što smrt jedne ćelije nije bitan za njen organ , a taman posla da je bitan za ceo organizam ... ovo iznosim da čoveka postavimo u toj relaciji bitnosti....ja imam stav da je krajnje nebitan ...no , beskonačan je lanac taštih i sebičnih ( u ovom ljudskom rodu i njegovom svetu ) koji zbog sopstvenog vlastoljublja i vlastodržja zagovaraju tezu o čovekovoj bitnosti i uzvešenosti čak i iznad galaksija .... smešna postavka ali kod nas funkcioniše.... dakle , u svesti kosmosa ( a zasigurno je kosmos živ na način koji mi ne pojumamo ) mi ne postojimo - čak ni u svesti galaksija ....nezavisno od naše svesnosti postojanja nas samih ..
  6. sofija06 (avatar)
    Bez mikrokosmosa ne bi bilo makrokosmosa zato je i jedno i drugo podjednako vazno. Sve ima svoju svrhu i razlog postojanja inace ne bi postojalo. Bez mnostva celija koje zive delic sekunde ne bi bilo ni organizma koji zivi godinama.
    Ako je nesto malo ili zivi kratko, ne znaci da nema svrhu i znacaj. Sve ima svoje vreme trajanja, tj. pojavljuje se i nestaje upravo onda kada treba da bi ispunilo "Boziji plan".

    Problem kod vecine ljudi nalazi se u nihovoj megalomaniji ili koncentrisanosti na velicinu i spekrakularnost. Cigla sama po sebi izgleda neugledna i beznacajna, medjutim bez nje ne bi bilo velelepne gradjevine koja pleni grandioznoscu.
    Svet mikrokosmosa je sam po sebi fascinantan kao i svet makrokosmosa. I jedno i drugo manifestuju zivot i postojanje. Prosto je neveravatno kojiko je sve (apsolutno sve od najsitnijeg do najveceg) oblika u vasioni precizno "smisljeno" i uskladjeno.
  7. 123loncar (avatar)
    "Boziji plan".

    ...ima učenja koja kažu da je Božiji plan realizovan i kosmos je oslobođen njegovog tutorstva .... dakle, više nepostoji , jer je realizovan ....mi smo slobodno koliko je slobodna i najednostavnija elementarna materija/energija .... jer u žiru sve je zapisano o hrastu ( zar ne ) , kao što je sve o kosmosu zapisano u elementarnoj čestici ...
  8. sofija06 (avatar)
    U ziru mozda jeste zapisano o hrastu, ali duh je mnogo kompleksniji. Jedino ziva bica s inteligencijom preko duha mogu osetiti postojanje Boga ili Apsoluta, tj. neceg mnogo viseg i sveobuhvatnijeg od vidljivog ili materijalnog univerzuma.