Razlike, suprotnost i dualnost (II) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Razlike, suprotnost i dualnost (II)

Oceni ovaj blog
U APSOLUTNO ISTOM uočavanje je nemoguće. Ukoliko bi fizičko postojanje, ili sve u njemu, posedovalo samo jedan uniformni, kompaktni, apsolutno isti oblik, koji nema individualne oblike i razlike, tada ne bi moglo biti uočavanja koje uzrokuje aktivnost svesti. Takva svesna pasivnost bi imala karakteristike odsustva života ili nesvesnosti. Samim tim i nepostojanja u fizičkoj dimenziji.

Oblik (materija i energija) je pojava postojanja koja se kvalitativno razlikuje od suštine postojanja (svesti ili smisla). Zato pojava postojanja predstavlja komplementarnu suprotnost suštini postojanja iz koje nastaje. Različiti oblici postoje kao individualne ili različite projekcije unutar jedinstvene svesne suštine (smisla).

Materijalni oblik predstavlja projekciju smisla, dok ga energija prenosi. Medjutim, ni jedno ni drugo nije svest ili smisao vec, njegove projekcije. Interakcijom s tim projekcijama jedinstvena svesna suština ostvaruje individualizaciju kroz koju joj se omogućava samorazvoj. Zašto svest ima samorazvoj?

Kao što je već napred objašnjeno u apsolutno istom razvoj je nemoguć. Zbog toga suštinsko svesno jedinstvo mora imati vlastitu komplementarnu suprotnost u vidu pojavnih individualnosti ili razlika. Svest je život ili večni kontinuitet reda i smisla. Večna cirkulacija samoobnavljanja ili samoreprodukcije. To se cesto predstavlja drevnim simbolom zmije koja guta vlastiti rep ili Uroborosom.

Ono što se ne obnavlja nije život. Ono što se konstantno ne produbljuje ili razvija (stvarajući viši red i smisao) nije smisao. Jednom rečju ono što ne stvara samo sebe kroz sebe i iz sebe nije život, smisao, svest ili postojanje.

Svest ima jedinstvenu karakteristiku da se transformise u vlastita, suprotna stanja, cime nikada ne nestaje, niti nastaje vec, samo cirkulise. Takvom transformacijom uvek postoji pojava i sutina, manifestovanost i nemanifestovanost, apsolutna individualnost (razlika) i apsolutno jedinstvo (istovetnost). Kako se to ostvaruje? Stalnim, ritmickim sazimanjem i sirenjem. U Hinduizmu vremenski period u kojem se univerzum raširi i skupi poznat je pod imenom kalpa.

Ljudi vlastitu svesnu transformaciju ili promenu svesnih stanja dozivlajavaju kao osecanje, misao i razumevanje. Ciklus svesnog samoobnavljanja kojim nastaju suprotnosti razmatra se u mnogim religioznim i filozofskim ucenjima. Naravno, s karakteristicnim tumacenjima.

Hindu filozofija pulsiranje života unutar apsoluta (Brahman) poredi s dahom ili disanjem. Udisaj (sažimanje) i izdisaj (širenje) predstavljaju dve komplementarne suprotnosti u okviru disanja koje neminovno moraju obrazovati „kulminatornu tačku“ sretanja u kojoj postaju jedno. To jedno je apsolut disanja ili udisaj i izdisaj u jedinstvu.

Ali, u isto vreme u tom jednom nestaje daha ili aktivnosti (pojave ili manifestovanosti) disanja, tako da sveokupnost ili sama suština disanja dobija karakteristike vlastite suprotnosti ili nedisanja. Medjutim, nedisanje, ili pojavno odsustvo disanja, nije ništa drugo nego suštinsko nemanifestovano disanje. U nemanifestovanom disanju, ili pojavi apsolutne pasivnosti disanja, sadržana je pokretačka snaga (potencijal) aktivnosti disanja koja transformiše udisaj u izdisaj, tj. vrši proces obnavljanja disanja.

Dakle, komplementarne suprotnosti su uslov postojanja sveobuhvatnosti ili apsoluta koji u sebe uključuje sve protivrečnosti. Njima nastaje “tacka kulminacije” koja sadrzi spajanje (kontrakciju, sintezu, jedinstvo i mirovanje), ali isto tako i razdvajanje (ekspanziju, individualnost i aktivnost).

Interesantno je pomenuti da Hrišcanstvo i Hinduizam nisu jedine religije koje transformaciju svesti ili nastanak razlicitog kvaliteta postojanja objasnjavaju trojstvom. Dok u hinduizmu trojstvo sacinjavaju Brahma, Vishnu i Shiva, dotle su to u hriscanstvu Otac, Sin i Sveti Duh.

Kineska i Korejska filozofija svoje tumačenje postojanja zasnivaju na interakciji komplementarnih suprotnosti jin and jang, koje se nalaze unutar više sveobuhhvatnosti ili celine. Mada jin i jang daju privid isključivosti ili nespojivosti, oni su u suštini povezani ili zavisni pošto je njihova interakcija neophodna, ne samo za stvaranje svega što postoji, već isto tako i za medjusobno postojanje. Oni se interakcijom neprestano transformišu, obnavljaju ili stvaraju jedno drugo.

Na istoku se suprotnosti jina i janga tradicionalno proucavaju, s ciljem da se ostvari njihov balans jer, se veruje da je njihov balans osnova harmonije i progresivnog razvoja. Rezultati tih proucavanja imaju siroku primenu u razlicitim oblastima zivota kao npr., u medicini (akupunktura), ishrani, borilačkim veštinama, itd.

S pravom se može reći da je komplementarna suprotnost sustinska zakonitost postojanja i razvoja u ovoj dimenziji. Ne postoji pojava, oblik ili individualnost koja unutar sebe ne sadrzi vlastitu komplementarnu suprotnost. Tako na primer, mada ljudi predstavljaju jednu vrstu, unutar te vrste postoji komplementarna suprotnost muškog i ženskog pola. Njihova interakcija uzrokuje nastanak nove razlike ili postojanja, tj. deteta, cime se ta vrsta obnavlja.

Interakcija suprotnosti u fizičkoj egzistenciji odvija se po tačno utvrđenim i određenim zakonitostima, sto ukazuje na smisao, red ili plan, tj. svest a, ne besmisao i slučaj. Naša planeta je očigledan primer takvog tvrdjenja. Zivot na zemlji iziskuje ogroman broj preciznosti i uskladjenosti da bi se moglo govoriti o slučaju. Na primer, razlika od samo jednog stepena nagnutosti zemlje uzrokovala bi suviše visoku, kao i suviše nisku temparaturu oko ekvatora i polova, te bi život na njoj bio nemoguć. Deril Rini (“Smrt večnosti”) piše sledeće:

„Koncepcija samo-konzistencije može takođe pomoći u objašnjenju šta naučnici podrazumevaju pod antropskim principom. To se ne odnosi na slučajnosti u životu ljudi vec, na kosmičke slučajnosti. Kada Hojl opisije vasionu kao ‘završen posao’, on referiše, na gotovo neverovatan način, njenu strukturu koja omogućava evoluciju bića kao što smo mi. Da su fundamentalne konstante fizike pomerene samo za neznatan deo, život u vasioni bi bio nemoguć.

Na primer, da je gravitaciona konstanta za frakciju veća nestabilnost koja uzrokuje eksploziju zvezda u supernove, nikada se ne bi mogla desiti. To znači da ne bi moglo biti načina da se prostor poseje ‘pepelom’ elemenata neophodnih za život. Gravitaciona konstanta, drugim rečima, je precizno podešena da kreira vasionu u kojoj se može razviti život“.

Pošalji "Razlike, suprotnost i dualnost (II)" na Facebook Pošalji "Razlike, suprotnost i dualnost (II)" na Google Pošalji "Razlike, suprotnost i dualnost (II)" na My Yahoo! Pošalji "Razlike, suprotnost i dualnost (II)" na Live Pošalji "Razlike, suprotnost i dualnost (II)" na MySpace Pošalji "Razlike, suprotnost i dualnost (II)" na Twitter Pošalji "Razlike, suprotnost i dualnost (II)" na Digg Pošalji "Razlike, suprotnost i dualnost (II)" na del.icio.us

Ažurirano 04.09.2016. u 13:10, autor: sofija06

Oznake: dualnost
Kategorije
Nekategorizovano

Komentari