Snovi i JA u svetlu metafizike - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Snovi i JA u svetlu metafizike

Oceni ovaj blog
Svet snova dok ga sanjamo za nas je potpuno realan svet. Ne mozemo imati iskustvo tog sveta sada dok smo "budni",ali u tim trenucima dok ga sanjamo taj svet za nas je realan.

Jednom sam nekako dosao do snovidjenja i usred sna zapitao sam sebe da li je ovaj svet oko mene realan? Da li je obojen? I obratio sam paznju na boje. I da. Snovi jesu obojeni. Nase secanje na snove je crno belo i nejasno, bas kao sto su crno bela i nejasna secanja o proslom minutu na ovom svetu a koga se secamo. Moram spomenuti uzgred i slucaj od nedavno, kada sam usred sna dosao do celokupnog znanja koje imam sada. Naime, nekom liku iz sna sam objasnjavao jedan filozofski problem sa svom jasnocom i logikom ovog budnog stanja.

Ali, da se vratimo onom "pre i posle". Kao sto rekoh, za vreme sna mozemo imati razna tela, mozemo biti mladi, stari. Iako u budnosti mozda neko ima dece u snu o toj deci ne zna nista.
Potpuno razliciti zivoti nekoga u snu i nas ovde. A OPET, I ONAJ U SNU JESAM "JA" u svakom smislu te reci iako je telo drugacije, zivotni prostor drugaciji, secanja drugacija, pre i posle drugacije.
Niko u snovima nema osecaj da je izniko iz nista tog trenutka vec i tamo postoji pre i posle. Bas kao i u ovom budnom snu.

Nisam cesto razmisljao o ovome ali osvrt na to kao sto vidite jasno pokazuje metafizicku sustinu onog sto zovemo JA i koje je jedno isto kod svih. Kod svakog zivog bica od amebe do coveka i da u tome nema nikakve protivurecnosti.

To je slicno morskom polipu ,zivotinji koja ima mnostvo glava a zajednicko telo i koja je veoma dobra analogija koju je jednom upotrebio Sopenhauer pisuci o cistom subjektu saznanja.



Uzmimo ovde da svaka glava poseduje individualnu saznajnu svest i pita se o realnosti ostalih glava oko nje. Pita se da li te glave postoje kada ih ona ne saznaje ili ne, da li je ta jedna glava jedina realna i sanja ove ostale? Lako se moze iz ove analogije uvideti resenje.

Kada ova glava koja se pita pogleda u sebe naci ce subjekat ili ovo zajedinicko telo. Ali isto to telo naci ce i svaka druga glava koja to isto ucini.
Subjekat ili ono jedino realno ...jeste zajednicki svim predstavama . Pitanje je jedino da li su ostala bica u mogucnsti da skrenu pogled sa zida u Platonovoj pecini i obrate paznju na njega u sebi ili ne. A sustinski kada kazem "JA" mislim na istu imanentnu, transecendentnu sustinu unutar sebe, kao i unutar svih ostalih. To je jedno bice. Jedno u metafizickom a ne matematickom smislu. A interesantno da upravo u snovima mozemo naslutiti kako to zapravo izgleda. Kada sanjamo nekog drugog koji je u isto vreme ja. Verovatno je svako od vas to doziveo u snovima. Mozda je to nesto najblize sto nam moze pokazati sta smo mi zapravo , sta je nasa sustina....sta nas ceka posle smrti. Ceka nas takvo JA. KOJE JE SVACIJE I NICIJE.

Pa ipak, za saznanje koje volja nije podmitila nema prirodnijeg pitanja nego što je ovo: beskrajno vreme proteklo je pre moga rođenja, šta sam ja bio za sve to vreme? - Metafizički, možda bi se moglo odgovoriti ovako: „Ja sam uvek bio ja, to jest svi koji su za sve to vreme govorili ja bili su upravo ja."
Artur Sopenhauer

Pošalji "Snovi i JA  u svetlu metafizike" na Facebook Pošalji "Snovi i JA  u svetlu metafizike" na Google Pošalji "Snovi i JA  u svetlu metafizike" na My Yahoo! Pošalji "Snovi i JA  u svetlu metafizike" na Live Pošalji "Snovi i JA  u svetlu metafizike" na MySpace Pošalji "Snovi i JA  u svetlu metafizike" na Twitter Pošalji "Snovi i JA  u svetlu metafizike" na Digg Pošalji "Snovi i JA  u svetlu metafizike" na del.icio.us

Ažurirano 26.05.2016. u 19:58, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    "JA" --jedno biće ....malo nemoguća postavka u realnom svetu ...mislim to biće...moje biće sazdano je od mnogo jedinki koje mogu da egzistiraju i nezavisno od mene u realnom svetu ...dakle moje biće je nekakva simbioza ...dakle toje intelektualno zajedništvo ....ako to vidiš ( bez slepačkog pojednostavljivanja ) zapašćeš u probleme objašnjavajući " JA " ---- to što zoveš ja biće ; pre možeš nazvati mi živi oblik ....i kreni od toga ......Pozdrav !
  2. oziman (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    "JA" --jedno biće ....malo nemoguća postavka u realnom svetu ...mislim to biće...moje biće sazdano je od mnogo jedinki koje mogu da egzistiraju i nezavisno od mene u realnom svetu ...dakle moje biće je nekakva simbioza ...dakle toje intelektualno zajedništvo ....ako to vidiš ( bez slepačkog pojednostavljivanja ) zapašćeš u probleme objašnjavajući " JA " ---- to što zoveš ja biće ; pre možeš nazvati mi živi oblik ....i kreni od toga ......Pozdrav !
    "Realan svet" koji potezes kao aksiom i oko koga se vrti tvoj komentar jeste problematican pojam u ovakvoj raspravi.

    A sto se tice jedinstva JA.

    Napisao sam da je JA jedinstveno u metafizickom a ne u matematickom smislu. Ono je "jedno" na nacin da ne potpada pod zakone prostora ili pod mnostvo.
    Vidis, jednost i mnostvo izvedeni su i postoje samo u prostoru. Jedinstvo matematicke tacke jeste jedino jedinstvo koje poznajemo... i koje iscrpljuje taj pojam, sve ostalo je deljiivo...znaci mnostvo. A tacka je deo prostora ..kao sto je i mnostvo pojam koji vazi samo u prostoru.

    Ja o kome govorim je svojevrsno .. metafizicko..izvan prostorno.
    A kao takvo kao sto mozes videti iz ove rasprave, ipak nama veoma blisko.

    Mozemo prizvati iskustvu neku sasvim drugaciju egzistenciju koju smo vodili u snovima a da ono sto zovemo JA bude potpuno isto.

    U snovima recimo imas drugacije telo, drugacije okruzenje,ne tada znas nista o svojoj deci recimo, ne znas nista o ovom interentu , o tvojoj imovini, o tvojim sadasnjim raspolozenjima, planovima .

    Ali ipak, taj koji sanja i koji je drugaciji i koji o tebi budnom ne zna nista... ipak je bio JA u svakom smislu te reci.

    Kontempllirajuci nad ovim mozemo nekako pojmiti da je moguce biti neko drugi, ziveti drugaciji zivot..o ovom ne znati nista.. a opet biti JA.
    Ažurirano 10.01.2011. u 21:30, autor: oziman
  3. 123loncar (avatar)
    ...kad sam naveo mnoštvo, imao sam u vidu san kao vanprostoran realan doživljaj -- baš onako kako ga ti predočavaš ... i to može tako da klapa .. ali kad razmišljam o tome nemogu da negiram realnost prostornog sveta ( što tebe ponekad čudi ) ali nemogu u istom trnutku da negiram i san -- onako kago ga ovde predstavljamo ....dakle imam problem koji mogu da rešim ako predpostavim da san sanja deo mene , a svi delovi njegov san doživljavaju kao sopstven ( što je laž ) ; ali laž koja se ponavlja kružno - spiralno .... to sam nastojao da predočim .....
  4. LBarbara (avatar)
    JA u bezbroj primeraka..interesantno...
  5. 123loncar (avatar)
    ...svako od nas ima sebe u više primeraka ...da tako stvar pojednostavim ....ali sve je to neraskidiva celina...i bolje je da vidiš i osećaš samo tu celinu - kao jedinstvenost i posebnost .... tome se raduj ( svojoj posebnosti ) ...
  6. re[ ]De (avatar)
    Sanjao sam kako letim.
  7. oziman (avatar)
    I zivot i snovi su objektivacije transcendentne volje ili stvari po sebi. Oni su tvorevine naseg razuma koji sa svojim formama opazanja, prostorom i kauzalitetom, formira slike snova, kao i slike ovog "realnog sveta". Razlika je samo u nacinu na koji se transcendentna volja (ili stvar po sebi) objektivise. U snovima forme opazanja razuma nisu toliko striktne. Kauzalitet popusta svoje stege tako da se i inteligibilna sloboda moze objektivisati na jasniji nacin nego kada razum u potpunosti upregne svoje forme i pocne stavrati opazaje ovog budnog stanja.

    Iz toga mozemo videti da su snovi blizi sustini svega i da se u snovima zapravo arhetipi duha objektivisu na najasniji nacin. U realnosti su oni isuvise zaprljani velom MAJE ili formama opazanja naseg razuma.
    Animu u svoj svojoj numinoznosti mozemo sresti samo u snovima, dok je u zivotu ona izdeljena medju milijardama zenskih bica a koja su sva u svojoj sustini Anime ali Anime zaroblljene u okove ovoga sveta ili u forme opazanja naseg razuma... drugacije receno.
    Ali sta je Anima po sebi, videcemo tek kada se u potpuosti probudimo.

    Senke na zidu Platonove pecine jesu i snovi i zivot.. a pravi svet je ono sto senke baca ili sunce iza ledja nas svezanih u pecini.


    Citat Original postavio LBarbara
    JA u bezbroj primeraka..interesantno...
  8. vesnavrindavan (avatar)
    2 put poslah
    Ažurirano 10.03.2011. u 19:15, autor: vesnavrindavan
  9. vesnavrindavan (avatar)
    Ozi..dobro..kapiram ovo..nego me zanima..ona predpostavka da mi zivimo vise realnosti..kojih nijesmo svesni..recimo da je jedna realnost svakog sna u kome smo uvjek neko drugi manje vise...ali da li postoje i neke druge realnosti kojih smo dio a da to ne znamo sada...sigurno na pr. kada umremo da cemo u svet u koji budemo otisli biti kao da smo vec tamo odvajkada..ne vjerujem da ce nam taj sviejt biti nepoznat...

    jos jedna stvar...snovi jesu nasa stvarnost i govor nesvesnog i poruke i td...medjutim imam neki osjecaj posebno sad kada sam bila na nekim svetilistima gdjr su jake energije i cackaju iz nas sve i svasta..pa sam skontala da ipak spoljasnji svijet debelo utice na nas sta ce se u nama u snu probuditi..sa kojim cemo se licima sebe sretati...aj reci mi nesto o tome?? koliko smo ipak nezavisni u snu? koliko nas oblikuje i formira realni svet u kome zaspemo??
  10. oziman (avatar)
    Citat Original postavio vesnavrindavan
    jos jedna stvar...snovi jesu nasa stvarnost i govor nesvesnog i poruke i td...medjutim imam neki osjecaj posebno sad kada sam bila na nekim svetilistima gdjr su jake energije i cackaju iz nas sve i svasta..pa sam skontala da ipak spoljasnji svijet debelo utice na nas sta ce se u nama u snu probuditi..sa kojim cemo se licima sebe sretati...aj reci mi nesto o tome?? koliko smo ipak nezavisni u snu? koliko nas oblikuje i formira realni svet u kome zaspemo??
    Интелект је онај који креира како слике опажајног света које зовемо "реалност" тако и слике снова. У оба случаја он је творац слика које доживљавамо, а извориште тих слика је једна иста метафизичка "ствар по себи".
    Значи, погрешно је узимати снове као одразе овог будног стања, а како се обично они третирају. Снови су још један производ интелекта у коме се објективише оно исто што се објективише и у будном сну кога зовемо "реалност". Оба производа су појава.

    Можда да то сликовито представимо Платоновом алегоријом пећине.



    Ватра је ствар по себи.
    Предмети који се преносе испред ње јесу ИДЕЈЕ(степени објективације воље)
    Људи свезани у пећини смо ми као индивидуе са својим интелектима.
    Сенке на зиду пећине су опажаји будног стања ткз." реални свет" али такође и опажаји слика снова..ткз. "сневање".

    Иста функција интелекта креира и снове и опажаје будног стања ради се о ИСТОЈ појави.
    Али има и великих разлика јер је у сневању интелект ослабљен а функција чулности инхибирана, па ствар по себи зато надире према нама другим путевима него што је чулност( према којој је интелект пре свега усмерен). Пошто садржаји трансценденције тако продру у свест, интелект једино што може урадити јесте да их покуша рационализовати или уклопити у простор, време и каузалитет (а што су његове форме).Међутим, пошто је одсечен од чулности ПОСЕГНУЋЕ за сећањима и у виду слика објективисати оно што је изван свих слика...ствар по себи која је продрла у свест.

    И те објективације у сновима биће много ближе суштини ствари по себи управо због тога што нису потпуно и дефинитивно прошле кроз "филтер" форми опажања интелекта.
    Ažurirano 10.03.2011. u 23:16, autor: oziman
  11. vesnavrindavan (avatar)
    lijepo objasnjeno..vec si ti meni ovo ranije pricao i ista alegorija je bila pomeniuta..nego me zanima jos pojava da neki ljudi u nama iniciraju ili pobudjuju nesto a drugi ne...isti ti ljudi, tj u dodiru sa tim ljudima nasi snovi bivaju filtrirani u jednom smeru, znaci da su drugi ljudi od znacaja za nas...e kako odkuda i td...ja shvatam ovo po hinduistickoj filozofiji ali me zanima tvoja filos vizija toga...zasto???
  12. oziman (avatar)
    Гледај, када говоримо о свести самим тим смо изашли из области појаве и прешли не терен интуиције (да говоримо Бергсоновим језиком) или на терен воље како би рекао Шоепнхауер, а тај терен не познаје законе простора и каузалитета, самим тим ту нема никаквог мноштва, али нема ни једнине ( јер су и мноштво и једно, категорије простора).
    Имајући ово на уму можеш разумети да нема никакве моје и твоје свести, па нема чак ни наше заједничке свести, већ има својеврсне егзистенције коју наслућујемо у себи али коју не можемо претворити у никакве речи нити опис. То је егзситенција ствари по себи.

    А то што се сада она у мојој свести објективише као тело на које делују друга тела са својим свестима и све то на узрочно последичан начин, само је симбол у мојој представи дешавања трансцендецније која су изван сваког нашег поимања или могућности сазнања.

    Видиш, не знам шта хиндуизам каже о томе али и он може само говорити о симболима. Не смемо никада заборавити поделу на појаву и ствар по себи јер ћемо неминовно залутати на пут празних спекулација заборавивши да говоримо само о симболима који описују нешто трансцендентно и то само описују као симболи... ништа више од тога.
  13. vesnavrindavan (avatar)
    posto ja ne poznajem boljeg tumacha snova psiholoshko filozofskog kalibra evo sta mi ej jedan drug sad malo prije napsiao..pa ako imas koju da nam kazes bilo bi super!!


    bjeshe to neobichna ptica, jakih boja i upadljiva, maloprije je sletjela na lijesku ispred kuce. uzivao sam gledajuci njenu neobichnu taktiku. ochigledno je trazila hranu, pochevshi od vrha zavirivala je u sve pukotine grane krecuci se unazad lakim skokovima sve do zemlje na kojoj je neshto nashla i vjerovatno u strahu od obliznjih shvraka brzo otprhnula nekud noseci plijen u kljunu... e sad jest to bio lijep prizor al pishem ti zbog toga shto me je potsjetila na san, skorashnji, mozda od prije dan dva...
    sjecam se samo da sam drzao pticu u rukama, tako jarkih boja sa nesrazmjerno velikim kljunom. htio sam nekome da je pokazem chini mi se bez ikakve zlobe u mislima. al mislim da se ptica plashila, pokushavala je da pobjegne od mene, kao djetlic me je kljucala po dlanu jako i prodorno medjutim nije me boljelo a kad sam joj dozvolio da pobjegne sklonila se samo par metara i dozvolila da je opet uhvatim ... kao da nije mogla pobjeci ili nije zeljela. a kad mi je opet bila u rukama nastavila je da me povrjedjuje kljunom iako me nije boljelo...
    i kad se sjetih tog sna sad prije mozda desetak minuta morao sam o tome da ti pishem, neshto me je natjeralo, mozda cesh imati kakvo tumachenje?
  14. oziman (avatar)
    posto ja ne poznajem boljeg tumacha snova psiholoshko filozofskog kalibra evo sta mi ej jedan drug sad malo prije napsiao..pa ako imas koju da nam kazes bilo bi super!!
    Па, могу рећи шта би ти симболи могли бити иако избегавам да се бавим сновима јер људи исте не схватају сувише озбиљно, иако су они заправо наша најближа веза са светом ствари по себи или нашoм правом суштином изван појаве.


    sjecam se samo da sam drzao pticu u rukama, tako jarkih boja sa nesrazmjerno velikim kljunom. htio sam nekome da je pokazem chini mi se bez ikakve zlobe u mislima.
    Ради се о ткз "Рајској птици" симболу који се искристалисао из колективног несвесног људи у време када су птице јарких боја пристигле у средњовековну Европу са Нове Гвинеје. Сматрало се да оне потичу из раја и да су као такве слободне од матерјалности и нечистоћа овога света. И да зато цео живот проводе у летењу. Оне су симбол божанског ..нека врста гласника из раја.

    Међутим, ово је у мит преточена интуиција коју нам је филозофија новијег доба разоткрила као чињеницу. Или од интуиције можемо ићи ка интелигенцији, али обрнуто није могуће како каже Бергсон.

    Или твој пријатељ може "држати" у рукама интуицију трансцендентног али је не може показати икоме или је претворити у слику тј. представу.

    Зато је та птица бежала када је пожелео да је покаже. Не може је показати. Она је изван простора и времена доступна само непосредном искуству трансцендентног.


    Каo што видиш ради се о чистој филозофији и просто је невероватно да снови приказују тако нешто. У ствари нема ту никаквог циља. У сновима се објективишу садржаји света "ствари по себи". А то је нешто потпуно изван нашег поимања. Доступно само непосредној интуицији и то као "магловита реса" ..Симбол те ресе је та птица коју је интелект из својих залиха сећања у покушају рационализације, прогурао у заспалу свест као најближу објективацију садражаја трансценденције који су за време спавања продрли у свест.
    Ažurirano 16.03.2011. u 17:24, autor: oziman
  15. vesnavrindavan (avatar)
    DIVNO OZI....GENIJE..HVALA JOSH JEDNOM!! tako sam je i ja slicno skontala smao posto znam covjek ai posto znam situaciju mogla sam da shvatim neke druge detalje..ali ovo je dvno jer si ozivio filozofiju..a o tome se i radi..da znanje bude zivo u nama..da bi smo bili zivi uospte..ma divno..thnaks josh jednom..i budi tu!!!
  16. oziman (avatar)
    Сетио сам се једног примера који може разјаснити један доста магловит проблем. Да бисмо стекли представу како инелект ствара слике сна или његове ликове, а који су често позајмљени из овог "будног сна", замислимо да се затворених очију крећемо кроз неки простор. Ако наиђемо на нешто интлект ће покушати да то представи, објекитвира у слику или рационализује, тако да ћемо често у имагинацији замислити да је то што смо додирнули нека особа коју познајемо и њену слику ће нам интелект презентовати.

    Исто тако, у сновима ствар по себи продире у свест другим путевима него што је чулност. Интелект ту значи хода у мраку одвојен од чулности. Међутим, када наиђе на "ствар по себи" која је продрла у свест, остаје му да је представи на исти начин као у оном примеру..тако што ће представити неки лик из ове стварности, иако се ради заправо о нечем траснцендентном,нуминозно ... по правилу о аутономном ентитету духа ткз. "архетипу". Ентитету који је изван овога света . Ради се о боговима буквално, који ето бивају представљени ликовима овог будног сна који зовемо реалност, тако да често у сновима срећемо комшије, људе које познајемо и слично, док "по себи" заправо се ради о сусрету са оним што је објективирало богове у митовима. Архетипима колективно несвесног или објективаицијама трансценденте воље.
  17. oziman (avatar)
    Ноћас, у свету снова, седео сам у ложи неког театра заједно са неком девојком. Сећам се ових мојих речи упућених њој. "Ти си нешто најсимпатичније и најлепше што сам у животу видео". А и осећања су пратила те речи. Као и целокупна свест у виду квалитативне множине са мном као личности у том свету... у том животу.

    Ту сцену у театру, које се ето сећам, пратио је прошли сценарио који је водио истој, цео ток једног живота кога сам имао у себи ,да поновим, као "квалитативну множину" као скуп свих сећања тог живота кога сам био свестан виртуелно и који се ето објективизирао у тој сцени у театру.
    То сам и даље био ја. То ЈА одатле налазим ево и сада у мени..потпуно исто. али су психички склоп, животни ток, сећања другачија.

    И ето ме сада, овде, у прохладној соби. А где је та ложа, тај театар... та девојка?

    Сваки сан док траје јесте континуитет. Цела димензија, цео живот. Када бисмо се питали у том сну о његовом континуитету он би нам био јасан и несумљив јер бисмо га управо у том тренутку извели из квалитативне множине која тамо влада. Као што то чинимо и сада када се запитамо о континуитету овог живота..будног сна

    Управо тако нешто је споменуо Шопенхауер овим речима:

    Iako su pojedinačni snovi odvojeni od stvarnog života time što ne ulaze u kontinuitet iskustva, koji stalno prožima život, i mada buđenje naznačava tu razliku - ipak, upravo taj kontinuitet iskustva već pripada stvarnom životu kao njegova forma, i san treba da na baš isti način pоkaže kontinuitet u sebi. Ako pretpostavimo da se stanovište prosuđivanja nalazi izvan života i sna, onda u njihovoj suštini nećemo otkriti nikakvu određenu razliku, pa smo prinuđeni da pesnicima damo za pravo: život je samo jedan dugi san.
    Шопенхауер
    Ažurirano 01.02.2014. u 11:00, autor: oziman
  18. oziman (avatar)
    У сновима проживљавамо ситуације које су док их сањамо за нас најреланије а тек када се пробудимо схватимо да је то био сан.
    Оно што је интересантно у томе јесте да док смо сањали било смо у многоме сасвим другачија личност, са другачијим сећањима, другачијим окружењем. На пример, они чести снови када сањамо да требамо изаћи на испит а нисмо спремни. Ту ситуацију тада доживљавамо као реалност, несвесни да смо завршили школу и несвесни свега онога што нам се од тада десило. Ми смо у тој ситуацији једноставно избрисали период после завршетка школе као да се ништа од тога није десило.

    Или, када се у сновима срећемо са давно умрлим особама. Ми тада не памтимо да су они умрли. Једноставно сва та сећања о томе не постоје у нашој свести док то сањамо.

    Међутим, кроз сву ту флуктацију где сећања ишчезавају, или се потпуно промене, или су сасвим другачија него ова која имамо у будном стању, све то прожима једно исто јаство. Јер у свим тим сновима био сам ЈА. Иако су сећања била другачија, околина око мене другачија, цео мој индивуалитет другачији, јаство је било потпуно исто.

    То нам може показати да заправо ништа суштински не губимо губитком сећања, или чак губитком свега што у овом будном сну знамо и познајемо јер јаство које заправо чини нашу праву суштину остаје исто.

    Мислим и да нам смрт доноси ситуацију сличну томе. Тај догађај је несумњиво велика промена у субјективној егзистенцији коју познајемо. Можда ћемо у смрти потпуно заборавити овај живот, можда га се нећемо сећати као што се нимало не сећамо сна кога смо прошле ноћи сањали и који је док смо га сањали био сушта реалност. А где је сада? Не знамо нити га се сећамо.
    Међутим, знамо да смо и у њему били ово исто ЈА као сада када смо под наводницима "будни". Иако заправо и даље сањамо.
  19. 123loncar (avatar)
    ...ajde da ponovim , mada ovde gde živim život je smrt , a smrt sloboda od života - no , mnogi ljudi tamo negde izvan ovog mog sveta , ne veruju za svog tacionalnog i razumnog života u život posle smrti , ali u sebi gaje velika očekivanja od tog života !